Štampani mediji 2007.
Dejan Milenković u listu Politika u tekstu 'Osniva se savet za štampu' (18. decembar 2007. )
Dejan Milenković govorio je na skupu 'Etički standardi i samoregulacija medija'. On je istakao da od 2003. godine, kada je donet Zakon o javnom informisanju, nisu zabeleženi slučajevi da su organi javne vlasti ili policija zahtevali od nekog novinara da otkrije izvor informacije. Međutim, to ne znači da je pribegavanje anonimnim izvorima u medijima baš bezopasno, podsetivši da to pravilo valja primenjivati "veoma pažljivo, jer namera anonimnog izvora ne mora uvek da bude časna ni moralna ni poštena"...
Katarina Jozić u listu Danas u tekstu 'Zastarelost kao instrument protiv pravde' (23. novembar 2007.)
Predstavnici nevladinog udruženja Pravnici za demokratiju predstavili su izveštaj "Uloga sudske vlasti u primeni zakonodavstva" i zaključili da sudovi u Srbiji uglavnom ignorišu praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ili je potpuno pogrešno tumače. Saradnica na projektu Katarina Jozić rekla je da Vrhovni sud Srbije "nije imao snage" da kazni sudije koji su sudili Pahomiju i Ilarionu i koji su kršili zakon i time povrati poverenje građana u sudove. Ona je navela da ni to što je Komitet UN za ljudska prava ocenio da je sud pogrešio u slučaju novinara Kikindskih Željka Bodrožića, koji je osuđen za uvredu, "nije bilo dovoljno da sudska vlast prizna mehanizam koji joj je nadređen"...
Dejan Milenković u listu Danas u tekstu 'Sistemski propisi neophodni za tajne podatke' (23. novembar 2007.)
Nekoliko nevladinih organizacija pokrenulo je inicijativu za usvajanje zakona o klasifikaciji informacija i izmeni i dopuni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava Dejan Milenković, koji je učestvovao u izradi tih akata, ocenio je da je zakon o klasifikaciji informacija izuzetno važan, jer "tajnost informacija danas predstavlja ogroman izvor korupcije". On je naveo da bi se usvajanjem tih zakona sprečilo da se neke "neproverene, navodno tajne informacije", nađu na stupcima novina i televizija. Prema njegovim rečima iznad prava javnosti da zna može da bude samo tajna informacija koja se tiče javne bezbednosti...
Biljana Kovačević Vučo u listu Danas u tekstu 'Zvanična negacija zločina' (20-21. januar 2007.)
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo rekla je na okruglom stolu o diskriminaciji u medijima da je u Srbiji na delu zvanična negacija zločina, "da nismo došli ni do poricanja, već smo još u fazi negiranja". Ona je istakla da postoji veliki broj slučaja govora mržnje koji se pretvaraju u zločin mržnje, te da su kreatori takve društvene atmosfere političari, ali i mediji koji repriziraju emisije u kojima je dominantan govor mržnje. Ona je iznela više slučajeva ozbiljnog ugrožavanja temeljnih ljudskih prava, kakvi su napisi Kurira i Pressa u slučaju Marka Kljajevića, prvog predsedavajućeg Veća koje sudi optuženima za ubistvo Zorana Đinđića, a oštro je kritikovala i uređivačku politiku Večernjih novosti i Politike...
YUCOM u listu Politika u tekstu 'Govor mržnje' (20. januar 2007.)
YUCOM je u proteklih godinu dana podneo 11 tužbi protiv medija u čijim tekstovima je prepoznao elemente govora mržnje. Pokazalo se da sudovi najčešće takve tužbe odbacuju, uglavnom iz formalnopravnih razloga...
