Bojim se da naš najbolji student nije naučio neke delove prava tako da razume suštinu šta je vladavina prava i podela vlasti i šta je posao tužioca i sudije, i da sudija ne sudi na reč predsednika – niti oslobađa niti nekoga osuđuje, niti tužilac može to da uradi, navela je u Danu uživo Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda u penziji. Šta hoćemo – da u ovoj zemlji laici i političari sude, upitala je.

Petrović Škero, na pitanje da li je izjava državnog sekretara o eksternoj kontroli, pa Vučića – da ga ne zanima da je ima, pretnja ili ispitivanje mogućnosti uvođenja tako nečega, odgovara – i jedno i drugo.

„Naravno da prestavlja laku pretnju sudijama koje treba da znaju šta će se desiti. A s druge strane, to je obraćanje građanima koji su po prirodi postupaka koji teku pred sudom – 50 odsto nezadovoljni, jer jedan dobija, a drugi gubi. Imamo predsednika Vučića koji je uvek nezadovoljan kada se po bilo kom osnovu neko ne uhapsi, ne podigne optužnica, ali gle čuda samo u odnosu na neke, a pri tome nemamo brigu kada se ništa ne dešava, i kada javnost ne zna ništa povodom Krušika, kada se godinama ne zna kako se dešava utuženje povodom Hercegovačke, kada se godinu dana čeka da tužilac dođe do snimka… To je vrlo, onako, probirljiv izbor – kada smo nasekirani da ne možemo da trpimo ni sudije ni tužilaštvo ni nikoga na svetu“, istakla je Petrović Škero, gostujući u Danu uživo.

Ona je podsetila da je Ministarstvo pravde počelo s pričom promene Ustava pre više godina i to s tim da bi predsednik Srbije trebalo da učestvuje u izboru tužilaca i sudija. Visoki savet sudstva u Francuskoj decenijama predlaže sudije, predsednik države ih imenuje, veoma svečano, veoma lepo i na taj način diže autoritet tim sudijama i ništa drugo, kaže gošća N1. „Mi smo dozvolili da naše Ministarstvo, preko državnog sekretara, pokaže neznanje i da kaže nešto što ambasador (Francuske) demantuje i kaže – kod nas predsednik države ne bira sudije, kod nas Visoki savet predlaže, predsednik ih imenuje, i to su dve različite stvari“, ističe Petrović Škero, dodajući da je to jedan strašan autogol. Kako je dodala, to pokazuje da Ministarstvo pravde ne govori tačno, ili ne zna.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM, kaže da je ova ideja nije iznenadila i da se kroz izjavu državnog sekretara Ministarstva pravde dobio još jedan argument zbog čega to ministarstvo, kako kaže, ne može da vodi posao promene Ustava i donošenja ustavnih amandmana, naročito kad je u pitanju oblast pravosuđa.

Golubović kaže da Jukom već dve godine priča da taj proces treba da se izmesti iz Ministarstva, „da mora da se vodi u Skupštini, od strane nadležnih organa“.

Ona navodi i da su uporno tražili da vide ko zapravo radi na predlaganju i izradi ustavnih amandmana i rešenja koja su išla u Vencijansku komisiju, a da su dobili odgovor da rade državni službenici u Ministarstvu pravde. Niko imenom i prezimenom, od strane stručnjaka, dakle profesori koji su najpozvaniji da daju rešenja, niko nije hteo da stane iza ustavnih amandmana, naglašava Golubovićeva. Ističe da su ti državni službenici, koji rade na rešenjima, morali pre svega da pročitaju dokumenta Venecijanske komisije, gde je jasno naglašeno da izbor sudija i tužilaca ne vrši predsednik Republike već jedno pravosudno telo, gde predsednik učestvuje s jednom protokolarnom ulogom.

Čini se da ove izjave najavljuju usvajanje ustavnih amandmana u nekom drugom obliku, ocenila je gošća iz Jukoma.

Govoreći o ustavnim amandmanima, Vida Petrović Škero kaže da se godinu danas ništa ne dešava. Samo imamo jedno šturo obaveštenje – „sačekajmo da prođu izbori, pa ćemo krenuti, sada ne znam da li ćemo krenuti ispočetka, da li će doći do promene Vlade, što se stalno najavljuje, pa će ona dati neke nove predloge“, kaže Petrović Škero. Kada govorimo o referendumu, u toku je prethodni postupak izmene Zakona o referendumu, koji će omogućiti, kako je sada u radnoj verziji navedeno, da je od izašlih potrebna većina za izglasavanje na referendumu, što znači – izaći će pet građana, troje će reći „da“, i dobićemo novi Ustav, navodi Petrović Škero.

Ističe da se predsednik naše države vrlo selektivno brine o nečemu, a o nečemu ne.

„Predsednik kaže – nešto se mora uraditi, oni ništa ne valjaju, ne valja tužilaštvo, ne valja sud, eto upravo za čoveka za koga svi znaju (Filip Korać)… Ja ne znam, dok nemam dokaz, kao pravnik i pretpostavljam svi ozbiljni ljudi u ovoj državi ne znaju da je neko nešto uradio dok nemamo dokaz za to“, navodi.

Ali, naš predsednik zna i tvrdi da ne presuđuje, dodaje sudija. „Isto tako vrlo dobro zna ko ne učestvuje u korupciji, i ko nije povezan sa proizvodnjom droge u Jovanjici, i vrlo dobro zna ko treba da bude i ko ne treba da bude kriv. Šta ćemo dalje sada reći za tužioca koji je vodio postupak za ovu poslednju aferu? Da li će sada on da zatraži da ode na poligraf, da se tamo ispoligrafira i da se kaže – ne on nije u sprezi sa klriminalcima… Ili će to da uradi republički tužilac koji nam se uopšte ne javlja, ili će samo da se zakune, da kaže ja znam da to nije tako… Da li je to dovoljno? Da li su naše grane vlasti iste i jednake i da li postoje određene grane vlasti ili pojedinac koji je iznad svih vlasti? To je pitanje koje postavljam. I svaki građanin mora da se zapita da li će biti na meti politike“, kaže.

Vida Petrović Škero pita i otkud predsednik zna podatke iz istražnog procesa. „Da li se ti podaci daju i nekom drugom? Jer ako ti podaci, u fazi postupka, dolaze do predsednika države, a zašto ne bi otišli do kriminalca“, pita.

Pa hajde da ukinemo institucije, kaže sarkastično Petrović Škero. Ako može da proceni koji sudija je najbolji sudija, i koji je tužilac najbolji tužilac, kaže gošća Dana uživo, ja očekujem da me sutra operiše hirurg, koga je postavio predsednik države, jer je on procenio da je stručnjak.

„A ja se bojim da naš najbolji student nije naučio neke delove prava tako da razume suštinu šta je vladavina prava i podela vlasti i šta je posao tužioca i sudije i da sudija ne sudi na reč predsednika, niti oslobađa niti nekoga osuđuje, niti tužilac može to da uradi. Jer ako do toga dođe, mi zaista nemamo više, ni u tragovima, vladavine prava i mislim da je ovo sve ulazak u takvu priču“, istakla je Petrović Škero.

„Šta hoćemo – da u ovoj zemlji laici i političari sude?“

Golubovićeva kaže da sve ovo što se dešava poslednjih nedelja nije samo pitanje odbrane sudstva, već se radi i o odbrani ljudskog prava, jer nezavisan sudija jeste ljudsko pravo – odnosno predstavlja  deo prava na pravično suđenje koje ljudi imaju, podsećajući na slučaj sudije Miodraga Majića.

Petrović Škero naglašava to da i tužioce i sudije bira Skupština, a da je videla da jedan poslanik (Marijan Rističević), i to se ponavlja, „zahteva da se pokrene postupak razrešenja, gle čuda, sudije Miodraga Majića“, iz razloga što je doneo neke dve presude.

„Ja sam prosto uplašena šta će biti sa pravosuđem, zato sam i dala primer hirurga – kada ćemo jednog trenutka imati i takvu vrstu izbora stručnjaka od strane političkih tela. Tražimo s jedne strane eksternu kontrolu, a onda, neko ko je poslanik kaže da treba da se sudija razreši zbog toga što je doneo presude. Što znači da poslanik nikad u životu nije, za svoj mandat, pogledao zaista Ustav, i utvrdio da sudija ne odgovara za mišljenje – dakle, ne može snositi posledice razrešenja prilikom donošenja odluke, davanja glasa… Kod nas važi princip sudskog veća i nikad sudija neće takvu vrste odluke, sa takvim kaznama koje su zaprećene, doneti sam“, istakla je Petrović Škero.

Podsetila je da je i sudija Majić izabran u Skupštini i upitala: „Šta hoćemo, šta želimo u ovoj zemlji – da potpuni laici i političari sude?“.

Upitala je i šta je „eksterna kontrola“ – jel to da „ovoga morate da osudite, ovoga ne, ovoga morate da nahvatate bar za nešto, bilo da imamo ili nemamo dokaze, jer mi, gle čuda, štitimo našu decu, koja možda jedu hranu koja raste odmah pored droge (Jovanjica)“. „A ništa ne znamo više osim da se tu našlo nekoliko tona droge, ništa ne znamo o tome šta se dešava u Krušiku“, zaključila je Vida Petrović Škero.

Izvor