U Srbiji su zabeležena prva hapšenja i privođenja zbog kršenja pravila o izolaciji zaraženih korona virusom ili zbog širenja lažnih vesti i izazivanja panike.

„Ukoliko je ograničenje, koje preduzimaju državni organi, takvo da nije u javnom interesu i da prekoračuje određenu opravdanost u datom slučaju, onda možemo govoriti ne više o zaštiti javnog interesa nego o kršenju ljudskog prava pojedinca. Ali svaki slučaj moramo zasebno posmatrati i svaka generalna ocena u ovom trenutku bila bi besmislena“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM).

Ona navodi da su ograničenja ljudskih prava trenutno nametnuta, pre svega, u javnom interesu i da država mora da ima određene mehanizme kako bi zaštitila javni interes.

„U tom smislu izricanje kazni, a nakon toga i hapšenja kao dodatna mera koja se izriče kada prva nije urodila plodom, može biti opravdana, ali opet treba, kao što sam rekla, ceniti od slučaja do slučaja“, navela je Gojković.

Slučajevi hapšenja i privođenja

Ministarstvo pravde Srbije uputilo je u četvrtak, 19. marta, preporuku javnim tužilaštvima da obavezno traže određivanje pritvora za sve građane koji tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa, prekrše meru samoizolacije koju su im odredile nadležne institucije.

Uprava Ministarstva pravde za izvršenje krivičnih sankcija obezbedila je tri posebna objekta za pritvorene u Vršcu, Požarevcu i Pirotu gde će ih obezbeđivati pripadnici zatvorske straže i policije, navedeno je u saopštenju.

A prema podacima sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, policija je prethodnih dana više puta intervenisala zbog nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije.

Šezdeset četvorogodišnjem muškarcu iz okoline Kladova i šezdestogodišnjaku iz Žablja, koji po povratku iz inostranstva nisu poštovali rešenje o samoizolaciji, sud je po hapšenju izrekao meru kućnog pritvora.

Zbog postojanja sumnje da, po povratku iz inostranstva, nisu poštovali meru samoizolacije, policija je, po nalogu nadležnih tužilaštava, podnela ili najavila podnošenje krivičnih prijava u Varvarinu protiv dvadesettrogodišnjeg muškarca, u Inđiji i Rumi protiv tri osobe, u Kruševcu za pet osoba sa područja Rasinskog okruga, u Šapcu protiv dvojice tridesettrogodišnjaka, u Kragujevcu protiv petesetogodišnje žene, u Jagodini takođe protiv pedesetogodišnje žene, u Boru protiv šezdesetpetogodišnjeg muškarca, u Svilajncu protiv četrdesetdevetogodišnjeg muškarca.

Osim toga, policija je u Požarevcu uhapsila muškarca zbog postojanja sumnje da je učinio krivično delo izazivanje panike i nereda postavljajući na svom Fejsbuk profilu, kako je navedeno, neistinitu informaciju koja je izazvala strah i paniku.

Jedan muškarac je uhapšen u Novom Sadu zbog postojanja sumnje da je učinio krivično delo izazivanja panike i nereda tako što je „neistinito izjavio da je bio u društvu sa osobama, zaraženim korona virusom“.

U Kruševcu je uhapšen muškarac zbog postojanja sumnje da je učinio krivično delo izazivanje panike i nereda jer je na svom Fejsbuk profilu postavio, kako je navedeno na sajtu MUP-a „neistinitu informaciju da je jedan sugrađanin sa teritorije Rasinskog okruga, čije je lične podatke objavio, zaražen virusom Covid-19“.

„Mi imamo krivična dela širenja lažnih vesti i izazivanja panike. I imamo krivično delo kršenja zabrane izolacije u slučaju velikih epidemija. To je predviđeno u našem Krivičnom zakoniku“, kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Ona objašnjava da ako je neko privođen nije privođen bez nekakvog pravnog osnova.

„Ali veoma su ošljarski urađeni ti dokumenti. Ja sam primetila da nije proglašena epidemija (u Srbiji, prim. aut.), a ona mora biti proglašena. Dok se epidemija ne proglasi onda se postavlja pitanje primene Krivičnog zakonika u ovim slučajevima“, kaže Rakić Vodinelić.

Mere koje su uvedene

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 15. marta, na konferenciji za medije, da je zbog situacije sa korona virusom doneta odluka o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Srbije. On je tada objasnio da će Vlada doneti uredbu o merama za vreme vanrednog stanja.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 11. marta globalnu pandemiju zbog korona virusa.

U međuvremenu je Vlada Srbije uvela apsolutnu zabranu kretanja od 20 sati do pet ujutro, kao i apsolutnu zabranu kretanja, na selu za starije od 70 godina, a u gradovima za starije od 65 godina.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je da će za nepoštovanje zabrane kretanja biti podnošene krivične prijave. Stefanović je izjavio da su mere zabrane kretanja u sklopu vanrednog stanja donete kako bi se zaštitili stariji sugrađani i kako bi se izbegli veliki skupovi ljudi.

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac naložila je svim javnim tužilaštvima u Srbiji da hitno postupaju u slučajevima nepostupanja po odlukama o kućnoj izolaciji zbog pandemije koronavirusa, preneo je portal Insajder. Takođe je naložila hitno postupanje u predmetima protiv okrivljenih za širenje lažnih vesti, odnosno za krivično delo izazivanje panike i nereda.

Video snimljen u Beogradu 16. marta

Postupanje policije

„Za svakoga ko se ne zatekne na adresi na kojoj bi trebalo da je u kućnoj izolaciji, obaveštava se sanitarni inspektor i nadležno tužilaštvo, i u skladu sa njihovim odlukama se dalje procesuira u smislu da li će prekršajno ili krivično odgovarati“, kaže za RSE Boban Pavlović iz strukovnog udruženja policije „Dr Rudolf Arčibald Rajs“. Sa njim smo razgovarali pre nego što je Ministarstvo pravde uputilo preporuku javnim tužilaštvima da obavezno traže određivanje pritvora za one koji prekrše meru samoizolacije koju su im odredile nadležne institucije.

Za nadzor nad licima koja su zaražena korona virusom ili se sumnja na zarazu nadležni su inspekcijski organi Ministarstva zdravlja, dok kontrolu tih lica kojima je izdato rešenje o izolaciji sprovodi policija.

Policija će biti zadužena i za sprovođenje privremenog ograničavanja slobode kretanja, tzv. policijskog časa.

„Pojačana je aktivnost svih organa bezbednosti u smislu provere da se građani pridržavaju tih mera. Ja apelujem na sve da poštuju tu naredbu da ne bismo došli u situaciju da nadležni primenjuju represivne mere“, poručuje Pavlović.

Zaštitnik građana prati poštovanje ljudskih prava

U međuvremenu je i Zaštitnik građana Zoran Pašalić saopštio da prati poštovanje ljudskih prava u vanrednom stanju, kao i da se time svakodnevno bavi mobilna ekipa ombudsmana.

Pašalić je naveo da će se u situacijama opasnosti po ugrožavanje ljudskih prava, on obratiti nadležnim državnim organima, institucijama, ustanovama i organizacijama kako bi se „u potpunosti poštovala ljudska prava shodno postojećim okolnostima“.

„Član 200 Ustava Srbije predviđa da proglašenjem vanrednog stanja mogu biti propisane mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava“, navodi se u saopštenju Zaštitnika građana.

Gde je granica?

U vanrednom stanju državni organi, osim slobode kretanja i okupljanja, mogu ograničiti i veliki korpus ljudskih prava, poput zaštite podataka o ličnosti, slobode medija, prava na obaveštenost. No, gde je granica između ograničenja u vanrednom stanju i kršenju ljudskih prava?

„Može da se postavi kao problem jedno suptilno razgraničenje između slobode izražavanja, koja ne može biti derogirana u vanrednom stanju, i nekakvih radnji koje se kvalifikuju kao izazivanja panike, navodi profesorka Rakić Vodinelić.

Ona dodaje da se u vanrednom stanju „nažalost može ograničiti i sloboda medija“.

„Ja samo mogu da se nadam da do toga neće doći“, poručuje Rakić Vodinelić.

U međuvremenu je YUKOM pozvao građane, kojima je potrebna podrška za tumačenje svog položaja i eventualne ugroženosti ljudskih prava u vreme vanrednog stanja, da im se obrate.