Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić doneo je odluku da se u čast Uskrsa građanima glavnog grada, „u ime predsednika Republike“, pokloni 10.000 srpskih zastava. Budući da je reč o državnim zastavama Republike Srbije, a ne o takozvanim narodnim zastavama – srpskom trobojkom bez grba – tim potezom prekršen je zakon, a nejasno je ostalo i na koji način je posao finansiran, kao i zbog čega jedna institucija, poput Grada Beograda, nešto radi u ime predsednika Republike.

Zastave su podeljene kako bi građani glavnog grada pokazali podršku svima onima koji se u ovoj situaciji bore za živote ljudi, izjavio Vesić, hvaleći se kako je većina građana stavila je zastave i kako su sada čitave ulice u Beogradu okićene zastavama Srbije.

Međutim, da li su građani time prekršili zakon i da li ih je akcija drugog čoveka Beograda zapravo na to navela?

Zastava sa grbom – samo na institucijama

„To je defitnitivno nešto što nije u skladu sa zakonom“, rekla je za Glas Amerike Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa. „Ako je zamenik gradonačelnika podelio zastave sa grbom, on je podelio državne zastave i samim tim to implicira da je on prekršio zakon i da sada svi ljudi koji su te zastave istakli sada krše zakon“

Zakon, objašnjava ona, prepoznaje kategoriju narodne zastave, klasične srpske trobojke bez ikakvih dodatnih elemenata, i prepoznaje državnu zastavu – takođe trobojku koja na propisanom odstojanju od ivica ima takozvani mali grb, zvaničan grb Republike Srbije.

„Zakon je vrlo eksplicitan kada određuje u kojim situacijama i ko sme da istakne tu državnu zastavu. Jasno je navedeno da se to odnosi na državne organe“, kaže Selaković dodajći da se ona sme koristiti i na transportnim sredstvima.

I upotreba narodne zastave je vrlo jasna: ona se može isticati tokom proslava, svečanosti, sportskih i sličnih manifestacija i u drugim slučajevima ako njena upotreba nije u suprotsnoti sa zakonom.

Problem sa zakonom je, nastavlja, to što on nije najjasniji u smislu nadzora nad njegovim sprovođenjem:

„Zakon predviđa i određene sankcije za kršenje odredbi za upotrebu državne, odnosno narodne zastave i jasno je napisano da su kazne u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara. Međutim, mi ovde ne možemo da vidimo ko je zadužen za nadzor nad zakonom i ko bi to trebalo da kontroliše“.

Objašnjava da su ministarstva vojske, policije i inostranih poslova zadužena za primenu zakona u svojim sektorima, ali ne i izvan njihovog delokruga.

„Verovatno je to razlog što mi do sada nemamo slučajeve da su ljudi kažnjavani zbog neadekvatne upotrebe zastave i kršenja ovog zakona“.

Promeniti zakon ako ga svi krše

Međutim, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), kaže za Glas Amerike da, ako postavljamo pitanje vladavine prava, postavljamo ga pre svega za poštovanje osnovnih principa.

„Ako svi krše odredbu o upotrebi zastave, možda treba preispitati odredbu. Formalizam radi formalizma nas ne vodi u demokratiju. Dakle, nikada ne bih postavila pitanje zbog čega te zastave, ali bih postavila pitanje zašto neko moje pravo na lokalnu samoupravu koristi za republičke interese i šta je Beograd, pored zastava, dao kao podršku zdravstvenim radnicima“, izjavila je Golubović.

I Bojana Selaković misli da je reč o „potpuno neprimerenoj aktivnosti“, s obzirom na ozbiljnost zdravstvene situacije u kojoj se nalazimo i s obzirom na kapacitete i resurse kojima raspolaže i sam Beograd.

„Po meni bi bilo daleko primerenije da je podeljeno na primer 10.000 pari rukavica, jer svedoci smo da se one i dalje teško nalaze čak i u podaju. Mislim da je to nekakav prioritet broj jedan u ovoj situaciji, a da sve drugo predstavlja baš jeftin populizam, bez obzira što su u pitanju zastave i što se tako pokušava uticati na nekakva patriotska osećanja“, zaključuje ona.

Od kojih para su kupljene zastave

Izvor