Pretnje otkazom i sumorna predviđanja o gašenju firmi, pored pojačane brige o zdravlju usled proglašene pandemije, doveli su do pravne neizvesnosti i potencijalne egzistencijalne ugroženosti desetine hiljada zaposlenih.

I pored intervencije države u radne odnose i seta pravila koji se tiču obaveza poslodavaca za vreme trajanja vanrednog stanja, neka pitanja i dalje ostaju otvorena. Pojedina pravila poslodavci tumače na štetu zaposlenih, a radnicima su još uvek nedovoljno jasna njihova prava i obaveze poslodavca u vreme trajanja vanrednog stanja, što je i razumljivo, s obzirom na svojevrsno stanje pravnog haosa u koje smo dospeli svakodnevnim menjanjem propisa od strane nadležnih, u skladu sa progresom pandemije.

Dva glavna pitanja

U nizu pravnih nedoumica i različitih interpretacija donetih akata, izdvajaju se dva najčešće postavljana pitanja:

* Da li i dalje važi moj ugovor o radu sa poslodavcem?

* Da li poslodavac može da me otpusti samo zbog činjenice proglašenja vanrednog stanja?

Odgovor na prvo pitanje je DA! Ne samo da važe uslovi na koje ste pristali potpisujući ugovor o radu sa poslodavcem, već važi i niz zaštitnih odredbi ustanovljenih u korist radnika Zakonom o radu. Proglašenjem vanrednog stanja Zakon o radu nije stavljen van snage. Naprotiv, njegove odredbe nam daju odgovore na brojna pitanja koja muče zaposlene, pogotovo s obzirom na slab domašaj Uredbe o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, koja praktično ponavlja obaveze poslodavaca kojih je dužan da se pridržava i u redovnim okolnostima.

Odgovor na drugo pitanje je NE – poslodavac ne može da Vas otpusti i da kao otkazni razlog navede činjenicu proglašenja vanrednog stanja! Poslodavac može da otpušta zaposlene bez obzira na vanredno stanje, ali to mora uraditi iz propisanih opravdanih otkaznih razloga, uz poštovanje zakonskih procedura.

Koji je moj status?

Kroz „Otvorena vrata pravosuđa“ i putem naše mejl adrese, građani su postavili pitanja o njihovom specifičnom statusu koje je „donelo“ vanredno stanje.

Moj poslodavac je organizovao rad od kuće

Koristeći mogućnost organizacije rada od kuće, poslodavac Vam je dostavio rešenje o obavljanju radnih zadataka od kuće. Ovo se u praksi desilo sa nizom zaposlenih kojima priroda posla to dozvoljava. Obavezan sadržaj ovog rešenja je trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog. Na sva ostala pitanja se primenjuju odredbe Vašeg ugovora o radu.

Dakle, poslodavac ne može da Vam smanji primanja samo zbog činjenice da ste promenili mesto rada. Zakon o radu reguliše pitanje radnog odnosa van prostorija poslodavca i nedvosmisleno potvrđuje – osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Razlika u Vašim primanjima u odnosu na period kada ste radili u prostorijama poslodavca ogleda se samo u naknadi troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, a osnovna zarada ostaje ista.

Moj posao zahteva da sam na radnom mestu i za vreme vanrednog stanja

Ovo su ona radna mesta koja su od vitalnog značaja za život građana (ili bi tako trebalo da bude) i kod kojih je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad od kuće. Zakon o radu, naravno, važi i za Vas i primenjuje se, ali su, čini se, odredbe drugog zakona za Vas od krucijalne važnosti, kako biste sačuvali svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Radi se o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji na detaljan način reguliše obaveze poslodavaca, a koje važe i u redovnim okolnostima!

Na osnovu opšte zakonske formulacije da je obaveza poslodavca da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, proizilazi i niz konkretnih mera, preciziranih Uredbom o organizaciji rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja. Šta to konkretno znači? U uslovima proglašene pandemije izazvane korona virusom, poslodavac je obavezan da Vam obezbedi zaštitnu opremu u dovoljnim količinama – zaštitne maske i rukavice, da Vam omogući rad u skladu sa merama donetim u cilju suzbijanja pandemije, da obezbedi propisanu udaljenost radnika jednih od drugih, da organizuje smenski rad, kako bi što manje zaposlenih došlo u međusobni kontakt.

Kada zaposleni može da odbije da radi?

Prema odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede. U tom slučaju zaposleni se može obratiti poslodavcu sa zahtevom da preduzme mere koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.

Radim u prostorijama poslodavca ili kod kuće, ali sa nepunim radnim vremenom

Poslodavac predlaže zaposlenima ovu opciju, uglavnom, ako je došlo do smanjenja obima posla, usled proglašenog vanrednog stanja. Bitno je da znate da poslodavac ne može samostalno da donese ovakvu odluku, rad sa nepunim radnim vremenom moguć je samo uz saglasnost volja obe strane, dakle, zaključuje se aneks ugovora o radu, kojim se menjaju prvobitno dogovoreni uslovi rada.

Međutim, odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu predstavlja jedan od opravdanih otkaznih razloga od strane poslodavca, pa se, na neki način, izigrava smisao saglasnosti volja i postavlja svojevrsni ultimatum zaposlenom, koji odbijanjem aneksa dovodi sebe u situaciju da opravda eventualni otkaz od strane poslodavca. Postoji još jedna „caka“ – poslodavac može ponuditi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada samo iz taksativno određenih zakonskih razloga ili razloga predviđenih opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

Bilo kako bilo, ukoliko radite sa nepunim radnim vremenom, poslodavac je dužan da Vam obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima. U ovom slučaju zarada Vam se umanjuje srazmerno vremenu provedenom na radu.

Zaposleni u samoizolaciji

Došli ste iz inostranstva i izrečena Vam je mera obavezne izolacije u kućnim uslovima u trajanju od 28 dana. U zavisnosti od datuma ulaska na teritoriju Republike Srbije, moguće je da Vam je ova mera usmeno saopštena. Radi regulisanja Vašeg radnopravnog statusa, potrebno je da obavestite poslodavca o situaciji u kojoj se nalazite, kao i da zahtevate da Vam se izda akt o izrečenoj meri obavezne samoizolacije od nadležnog sanitarnog organa. Potvrdu o izrečenim merama, kao i neophodne doznake, takođe, dostavljate poslodavcu.

Dodatna pojašnjenja i obrazac zahteva možete pronaći na sajtu Ministarstva zdravlja. U ovom slučaju, odsustvujete sa rada jer ste privremeno sprečeni za rad, a zbog određene mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u Vašoj okolini.

Vaša primanja u slučaju izolacije u kućnim uslovima propisana su Zakonom o zdravstvenom osiguranju i ona iznose, kao i u redovnom slučaju privremene sprečenosti za rad, odnosno tzv. bolovanja, 65 posto od osnova za naknadu zarade. Preporuka Vlade Republike Srbije jeste da poslodavci ovoj kategoriji zaposlenih, kao i zaposlenima obolelim od zarazne bolesti Covid-19, obezbede naknadu zarade u visini od 100 posto osnova za naknadu zarade, odnosno primanje pune plate za vreme odsustva sa rada po ovom osnovu. Ova se preporuka prvenstveno (ali ne i isključivo) odnosi na lica koja su se neposredno izlagala riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno na lekare, medicinsko osoblje, pripadnike vojske i policije.

Majke dece mlađe od 12 godina i hronični bolesnici

Uprkos rasprostranjenim interpretacijama, izazvanim nepreciznim izjavama datim putem medija, ni mesec dana od proglašenja vanrednog stanja, nisu propisane posebne mere koje bi obavezale poslodavce da omoguće ovim kategorijama zaposlenih neku vrstu plaćenog odsustva sa rada.

U nepreglednom setu objavljenih propisa, koji se donose radi suzbijanja zarazne bolesti izazvane korona virusom i obezbeđivanja funkcionisanja života i rada tokom trajanja vanrednog stanja, jedini akt u kom se pominju majke i hronični bolesnici jeste Instrukcija o potrebi i načinu organizovanja procesa rada u uslovima proglašenog vanrednog stanja, koju je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo jedinicama lokalne samouprave.

Ovaj akt predviđa da poslodavci imaju u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu uživa roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Prioritetno je za navedena lica da im se omogući rad od kuće. Dakle, ove kategorija lica nisu oslobođene rada, a ukoliko ste zaposleni u javnom sektoru i hronični ste bolesnik, imate više od 60 godina ili dete mlađe od 12 godina, zagarantovan Vam je rad od kuće.

Autorka je pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom

Izvor