Reč je, u najvećem broju, o kršenju mera samoizolacije.

Na pitanje da li je ograničavanje prava na slobodu kretanja za vreme vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom kao i da li je bilo situacija u kojima je pravo na pravično suđenje narušeno, pokušao je da odgovori Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD GMF), u analizi u okviru projekta „Građanski monitoring za snažnije pravosuđe: faza 2“.

Analiza je ukazala na brojne problematične aspekte, od same ustavnosti uvođenja vanrednog stanja, do diskutabilnih „Skajp“ suđenja koja je stručna javnost ocenila kao protivne Ustavu i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava, gde su u samom početku primenjivanja osobama koje su prekršile mere samoizolacije izricane i najoštrije kazne, do čak tri godine zatvora.

Uvođenju „Skajp“ suđenja prva se usprotivila Advokatska komora Srbije, najpre jer je način na koji su ona uvedena u našu sudsku praksu bio nelegitiman, a zatim i što takav vid saslušanja nije predviđen Zakonikom o krivičnom postupku, objašnjava Viktor Gostiljac, predsednik AKS.

– To je pokušano da se uradi putem uputstva ministarstva, dok zakon propisuje da bi uvođenje takvog načina suđenja moralo da se sprovede uredbom Vlade, navodi Gostiljac.

On dodaje i da je Komora reagovala i povodom uvođenja vanrednog stanja, za koje smatra da je protivustavno.

– Ustavni sud je tu morao da kaže svoju reč. Jer ukoliko je tako, sve što je usledilo bi bilo nezakonito. Vlast je očigledno htela da pošalje poruku građanima da moraju da se poštuju mere. Mi nismo ulazili na teren države, koja ima pravo da proceni koje mere treba da se sprovedu, ali smatramo da to što uvodi mora biti zakonito, jer ako nije, onda smo u konstantnom vanrednom stanju, zaključio je Gostiljac.

Najčešći razlog za krivično procesuiranje bilo je kršenje mere samoizolacije, odnosno obavezne izolacije u kućnim uslovima, u skladu sa odlukama o proglašenju bolesti, ograničenju kretanja ili zatvaranju graničnih prelaza. Jukomu se samo u prvih nedelju dana javilo 12 osoba kojima je zbog toga određen pritvor, a da pritom nisu dobili nikakvo rešenje ili potpisali zapisnik, niti je imalo obaveštenje o svojim pravima i obavezama. Obaveštavanje građana otpočeće nakon intervencije Jukoma koji se Kriznom štabu obratio ukazujući na taj sistemski problem. Često menjanje odluka još jedan je od razloga koji će dovesti do opšte konfuzije i ogromnog broja predmeta u kojima su građani okrivljeni za nepoštovanje zdravstvenih propisa, zbog čega veliki deo njih nije ni znao koje su im obaveze, da li se mere odnose na njih i da su načinili krivično delo. Samo tokom marta odluka o obaveznoj kućnoj samoizolaciji menjana je čak 12 puta. Pored toga, građani su kažnjavani i prekršajno, novčanom kaznom, a donošeni podzakonski akti stvorili su opasnost od dvostrukog kažnjavanja, i u krivičnom i u prekršajnom postupku, izričito zabranjenog Ustavom.

– Iako je osporena, a kasnije i ukinuta naredba ministra policije, po kojoj on može da ograniči kretanje, i da prekršajno kazni lice koje krši samoizolaciju, a da se protiv istog lica vodi i krivični postupak, postupci započeti po tom režimu su ipak mogli da budu okončani. Ipak mi nije poznato da li je takvih slučajeva bilo i da li su dobili epilog pred redovnim, a posebno Ustavnim sudom, navodi Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da je sud u Strazburu u jednoj odluci otvorio mogućnost da se vodi prekršajni pa onda krivični postupak, ali samo za dela vezana za izbegavanje plaćanja poreza, pa to ostavlja pitanje može li se to proširiti i na ovakve situacije.

Simptomatično je i da je Ustavni sud ostao pasivan tokom čitavog trajanja vanrednog stanja, dopuštajući dalju pravnu nesigurnost, a osim odgovora na brojne inicijative za ocenu ustavnosti donošenih mera, moraće da odgovori i na pojedinačna kršenja ljudskih prava koja će se, vrlo izvesno naći pred njim, dodao je Jukom u analizi.

Profesor Ilić napominje da su „Skajp“ suđenja nespojiva sa pravom na pravično suđenje, te da se ona, u praksi Evropskog suda za ljudska prava, redovno vezuju za žalbeni postupak, ne za prvostepeni, kakav je slučaj bio kod nas, gde se odlučivalo ekspresno.

– Tu se umnogome odstupa od mnogih garancija koje fer suđenje, odnosno pravo na pravično suđenje predviđa. Naravno, ima slučajeva u kojima su ta odstupanja dozvoljena, ali cela priča je ostala da lebdi u vazduhu, jer se Ustavni sud koji je bio najpozvaniji, nije odredio u vezi sa tim. On se izjasnio samo da je bilo osnova za uvođenje vanrednog stanja, ali su mnoge inicijative ostale na čekanju, u fioci, navodi Ilić i dodaje da je nesporno tokom vanrednog stanja bilo stvari koje su najblaže rečeno sporne, ali da je izvesno da će mnoge od njih ostati bez odgovora i razjašnjenja.

Sklopljeno 200 sporazuma o priznanju

U momentu prestanka vanrednog stanja, u pritvoru se nalazilo 17 lica osumnjičenih za nepostupanje po zdravstvenim propisima, dok je svima na teret bilo stavljeno još neko, od nasilja u porodici, krađe, teške krađe do teških telesnih povreda. Veliki broj građana optuženih za vreme vanrednog stanja nije ranije krivično kažnjavan, što je rezultiralo uglavnom zaključenjima sporazuma o priznanju krivičnog dela, a takvih sporazuma je sklopljeno 196.

Izvor