Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović ocenjuju da osnivanje Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača svedoči da položaj uzbunjivača u Srbiji nije dobar i ima ih sve više, „a to je zato što imamo veliki pritisak na službenike državne administracije da budu izvrgnuti nepravdi ili da budu svedoci neke vrste nepravde“. Bandović dodaje da u Srbiji uglavnom u slučajevima uzbunjivača ne dolazi do pobede pravde, i onda organizacije poput novoosnovanog Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača dolaze u situaciju da ih brane, „a glavna odbrana je javnost“.
„Kada se ti uzbunjivači proglase, kada uzmu da se brane, dođu u situaciju da budu šikanirani tj. da ne mogu da ostvare prava kao uzbunjivači“, ukazuje Bandović.
U okviru Crtine inicijative “Građani imaju moć”, Beogradski centar za bezbednosnu politiku je osnovao “Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača”.
Na pitanje kakva je pravna zaštita uzbunjivača, Katarina Golubović kaže da „osnivanje ovakvog civilnog odbora koji se sastoji i od advokata, novinara i aktivista predstavlja odgovor na rezultate primene dosadašnjih zakona i slabosti naših institucija da pruže brzu i adekvatnu zaštitu uzbunjivačima i svima onima koji se bore za javni interes i ukazuju na nezakonitosti“.
„Vidimo u poslednje vreme da je ta sinergija između javne zaštite i istupa u javnosti sa pravnom zaštitom zapravo pravi odgovor na sve ove probleme“, smatra ona.
Dodaje da se slabost institucija u Srbiji ogleda u njihov sporosti, na primer, kada je u pitanju mobing, procesuira se pred višim sudovima za koje se zna da vrlo retko postupaju brzo. „Ulazite u jedan dugotrajan proces, a sve vreme ste na poslu i niste adekvatno zaštićeni“, navodi ona.
Zarobljavanje države najveće u sektoru bezbednosti
Bandović kaže da su dve studije slučaja koje je uradio Beogradski centar za bezbednosnu politiku o uzbunjivačima u Srbiji i njihovoj zaštiti u sektoru bezbednosti pokazale da „pored pravnog mehanizma koji je manjkav, imamo situaciju da je upravo u sektoru bezbednosti zarobljavanje države najveće i ogleda se u sprezi državnog, partijskog i ličnog“, što onemogućava pojedinca koji je ugrožen da ostvari svoja prava.
Golubović je pozvala ljude sa lokala da se obrate Civilnom odboru, jer je potrebna solidarnost u borbi za zaštitu javnog interesa.
„Mnogo je ljudi na lokalu koji se protive raznim nezakonitostima… Mi možemo znanjem i iskustvom da izvršimo pritisak na institucije, bilo tako što ćemo slučaj izneti u javnost ili ćemo uključiti međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Svrha ove organizacije je da se ti slučajevi izdignu u javnost i pruži ljudima na lokalu zaštita u punom obimu“, poručuje Golubović.
Ona dodaje da je njihova misija da zaštite javni interes.
„Da nije bilo kritike sa lokala slučajevi i Rio Tinta i mini hidroelektrana bi prošli pored nas. Ljudi imaju šta da kažu, postoji energija kod građana, građani imaju moć“, ističe ona.
Bandović dodaje da u Srbiji uglavnom u slučajevima uzbunjivača ne dolazi do pobede pravde, i onda organizacije poput Civilnog odbora dolaze u situaciju da ih brane, „a glavna odbrana je javnost“.