Bivši visoko pozicionirani pripadnik ukrajinske službe bezbednosti uhapšen u Srbiji 7. juna sa više stotina hiljada evra i dijamantima i dalje je u pritvoru, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Nišu koje vodi slučaj.

Andrij Naumov u Srbiji se tereti za pranje novca, što je krivično delo, i protiv njega se trenutno vodi istraga.

„Zakonski rok za trajanje istrage je šest meseci, koliko može trajati i pritvor u ovoj fazi krivičnog postupka“, navode u pisanom odgovoru na upit RSE u nadležnom tužilaštvu.

Istovremeno, Naumova ukrajinske vlasti terete za veleizdaju, nakon što je napustio zemlju 23. februara, dan pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Bez odgovora na pitanja o zahtevu za izručenje

U Ambasadi Ukrajine u Beogradu navode da su ih državni organi Srbije obavestili o slučaju, ali da se od dana hapšenja Naumov nije obraćao ambasadi za pomoć.

Na upit RSE, u Ambasadi nisu dali odgovor na pitanje da li je Ukrajina zatražila njegovo izručenje.

Ukrajina i Srbija imaju potpisan Sporazum o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima, kojima je to pitanje uređeno.

Odgovor je izostao i iz Ministarstva pravde, koje je nadležno za slučajeve izručenja.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije takođe nije odgovorilo na pitanja RSE da li su nadležni ukrajinski organi kontaktirali ministarstvo u vezi sa hapšenjem Naumova.

Koja sve pitanja ostaju otvorena?

Ceo slučaj ima svoju obaveštajno-bezbednosnu pozadinu, kaže u razgovoru za RSE Darko Obradović iz nevladinog Centra za stratešku analizu, think-thanka iz Beograda koja se bavi naukom o bezbednosti i međunarodnim odnosima.

Pojašnjava da je to zbog toga što je reč o visoko pozicioniranom licu, teško optuženom za čin veleizdaje „da je učinio dostupnim podatke ili učinio druge radnje koje bi olakšale rusku invaziju na Ukrajinu“.

„Taj predmet je višeslojan, jer je pitanje ko sve ima zainteresovanost za Naumova, da li je to zvanična Ukrajina, da li je to Rusija, da li je to neka druga strana država“, kaže Obradović i ukazuje da je u ovom slučaju više pitanja nego odgovora.

„Naumov nije pao s Marsa u Srbiju, odnekud je morao da pristigne na našu teritoriju“, kaže Obradović.

Dodaje da su u bezbednosnom smislu takođe važna pitanja gde je Naumov naumio da se zaputi, koliko dugo je bio u Srbiji i koja mu je bila krajnja destinacija „gde je hteo da potraži takozvanu sigurnu kuću i zašto nije bežao u Rusiju“.

To što zvanične institucije Srbije i Ukrajine ne daju mnogo informacija o slučaju i da je javnost prvobitno za njegovo hapšenje saznala iz medija, a potvrda da je reč o Naumovu stigla nedelju dana kasnije, nije neuobičajeno kada je reč o slučajevima sa elementima špijunaže, kaže Obradović.

„Sama činjenica da se ne obelodani da je uhapšen ukrajinski izdajnik daje određenu prednost u nekoj međunarodnoj saradnji ili sa zvaničnom Ukrajinom“, dodaje.

Ukoliko bi Ukrajina zatražila izručenje, Obradović smatra da bi to bio „test za međunarodni ugled Srbije“ u svetlu aktuelne situacije i rata u Ukrajini.

Dijamanti i devize ‘kriminalnog porekla’

Naumov je 7. juna uhapšen zajedno sa nemačkim državljaninom Aleksandrom Akstom na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije.

Oni su, kako je 8. juna saopštila policija, pokušali da preko granice prenesu više od 600.000 evra i oko 125.000 dolara u gotovini, kao i drago kamenje, čija je vrednost procenjena na oko 6.500 evra.

Policija je tada saopštila da su novac i dijamante našli prilikom pregleda automobila i da se „sumnja da potiču iz kriminalnih delatnosti“.

Da je reč o bivšem generalu Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), javnost je saznala od predsednika Srbije Aleksandra Vučića 14. juna.

On je tada na konferenciji za medije u odgovoru na pitanja RSE izjavio da „ima informacije“ o uhapšenom Naumovu, ali nije otkrio više detalja.

Nakon hapšenja Naumova, njegov advokat Andrija Viktor Gostiljac izjavio je za RSE da je njegov klijent u policiji negirao krivicu.

Gostiljac je, međutim, u telefonskom razgovoru za RSE 4. jula rekao da ne može da komentariše postupak koji se vodi protiv njegovog klijenta.

Optužen za veleizdaju u Ukrajini

Naumov je Ukrajinu, prema saznanjima ukrajinskog servisa RSE, napustio nekoliko sati uoči ruske invazije 24. februara, a u svojoj zemlji je pod istragom zbog veleizdaje.

U drugoj polovini marta, ukrajinska policija je pretresla više lokacija zbog istrage koja je protiv Naumova pokrenuta po članu 111 Krivičnog zakonika („izdaja“).

Pretresi su obavljeni na više adresa, uključujući i one koje se pominju u istraživanju ukrajinskog servisa RSE o elitnim nekretninama tada visokog funkcionera Službe bezbednosti.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je Naumovu u aprilu 2022. oduzeo čin brigadnog generala.

„Nemam vremena da se bavim svim izdajnicima. Ali postepeno će svi biti kažnjeni. Zato Andrij Olehovič Naumov, bivši načelnik Glavnog odeljenja unutrašnje bezbednosti Službe bezbednosti Ukrajine, više nije general“, rekao je Zelenski u video obraćanju.

Kakva je procedura za eventualnu ekstradiciju?

Pravila izručenja se sprovode na osnovu domaćeg zakona, kaže za RSE predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović.

Ova organizacija iz Beograda okuplja pravnike uključene u promovisanje i zagovaranje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava.

Posebna pravila, pojašnjava Golubović, mogu da postoje u slučajevima kada dve države imaju sporazum kojim regulišu to pitanje.

To jeste slučaj sa Srbijom i Ukrajinom.

„Naš zakon propisuje proceduru u kojoj se više organa pojavljuje, od Ministarstva spoljnih poslova preko koga se odvijaju ‘prepiske’, do Ministarstva pravde, koje ima ključnu ulogu u donošenju konačnih odluka o izručenju“, navodi Golubović.

Dodaje da zakon u Srbiji traži pisanu garanciju da se prema licu koje se izručuje neće primeniti smrtna kazna, ako je propisana, kao i da ministar pravde procenjuje da li se radi o slučajevima u kojima je zabranjeno izručenje, kao što je političko krivično delo, odnosno ukoliko je lice gonjeno po političkoj osnovi.

Golubović ističe da za državu koja traži izručenje nije propisan rok do kada ona može uputiti zamolnicu za izručenje svog državljanina drugoj državi.

Postupak izručenja može trajati i godinu dana, a za to vreme osoba je u ekstradicionom pritvoru.

„To je pravo države koja goni svoje državljane ili one koje su na njihovoj teritoriji izvršili teže krivično delo, u svakom slučaju u pitanju su dela za koje se može izreći najmanje godinu dana zatvora“, kaže Golubović.

Dodaje, međutim, da „ako neke rokove države koje traže izručenje propuste, može doći kao posledica ukidanje ekstradicionog pritvora, sto može dalje omogućiti bekstvo i slično“.

Ko je nemački državljanin uhapšen sa Naumovim?

Aleksander (Alexander) Akst koji je 7. juna uhapšen zajedno sa Naumovim, kao saučesnik, takođe je pod istragom Višeg javnog tužilaštva u Nišu i od hapšenja se nalazi u pritvoru.

Ambasada Nemačke u Beogradu je za RSE potvrdila da je upoznata sa slučajem i da je u kontaktu sa Akstom.

„Upoznati smo sa slučajem, Ambasada pruža konzularnu pomoć navedenom licu“, naveo je u pisanoj izjavi na upit RSE portparol Federalne kancelarije za spoljne poslove Nemačke.

Oni nisu bili u mogućnosti da daju više detalja o slučaju.

Akst je od jula prošle godine na listi krijumčara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Prilikom saopštavanja da je Akst dodat na listu krijumčara, na konferenciji za medije 30. jula sekretar Saveta Oleksij (Oleksiy) Danilov nije dao više detalja.

Prema pisanju ukrajinskih istraživačkih medija, Akst je robu, koju je činila i vredna elektronska oprema, firmirana garderoba i drugo švercovao preko kompanije u svom vlasništvu koja se bavila prevozom paketa i pošiljki.

Odnosi Srbije i Ukrajine

Srbija je jedina evropska država koja odbija da uvede sankcije protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu.

Ipak, zvanični Beograd poštuje teritorijalni integritet te zemlje i podržao je više rezolucija Ujedinjenih nacija i deklaracije Evropske unije (EU) kojim se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Prema izjavama zvaničnika, Srbija, inače kandidat za članstvo u EU, je pod pritiskom zapadnih zemalja da uvede sankcije Rusiji, a odluku što to još nije učinjeno pravda zavisnošću od Rusije u energetskom smislu i podrškom na koju računa po pitanju Kosova.

Rusija kao stalna članica bezbednosti Saveta bezbednosti UN ne priznaje Kosovo koje je 2008. proglasilo nezavisnost.