Strateško opredeljenje Srbije ostaje članstvo u Evropskoj uniji i na tome će raditi i Skupština i buduća Vlada – to je šefu Delegacije EU preneo predsednik parlamenta, nakon što je od Emanuela Žiofrea primio Izveštaj EK o napretku Srbije za 2022. godinu. Izveštaj su analizirali i predstavnici civilnog sektora.
Petu godinu za redom pripadnici civilnog sektora posebno su analizirali Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Brislu. Bez dileme, ovogodišnji Izveštaj je pod pritiskom rata na istoku Evrope. Kako kažu, veliki akcenat stavljen je na usklađivanje spoljne i bezbednosne poliitke Srbije sa Evropskom unijom.
„Evropska unija je u potpunosti posvećena i spremna da pruži podršku Srbiji u procesu reformi. Evropska unija je najveći trgovinski partner Srbije, najveći donor i investitor. Nastavićemo da ulažemo u Srbiju i u budućnosti, pre svega kroz Investicioni plan“, poručila je zamenica ambasadora EU u Srbiji Plamena Halačeva.
Koliko zemlja kanadidat ispunjava političke kriterijume za predstavnike Centra za evropske politike (CEP) teško je proceniti. Ne postoje, kažu, nedvosmilena pravila za ocenu stanja.
„Ovogodišnji izveštaj govori da je Srbija i dalje zemlja koja je podeljena, da u Srbiji imamo podeljeno društvo, zato nije ni čudo što svaka strana u toj podeli ima vlastitu sliku, vlastiti stav o onome što je navedeno u izveštaju. Želim da podvučem da ovu ocenu o podeli u društvu ne treba olako prihvatiti kao nekakvu floskulu, već je ona činjenica – u Srbiji je sve teže ostati objektivan a da neko ne bude napadnut za pristrasnost jedne ili druge strane“, rekao je Srđan Nestorović iz CEP-a.
Deo poglavlja 23 o pravosuđu najviše se bavi izmenama Ustava koje su sprovedene počektom godine – najviše u vezi sa procesom koji je ocenjen kao transparentan i u koji su bili uključeni i stručnjaci i civilno društvo.
„Poglavlje 23 je i nekako poglavlje u kojem se najviše odražava to koliko je politički kriterijum ispoštovan, jer ukoliko javne rasprave ne fukcionišu na pravi način, ukoliko odnos prema civilnom društvu nije onakav kakav treba da bude, nekako se to odrazi i na sam kvalitet zakona koje treba uskaditi sa pravom EU“, ističe Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja i borbu protiv organizovanog kriminala.
„Sada tehnička Vlada Srbije je u svom ekspozeu u oktobru 2020. objavila taj rat mafiji i sada imamo rezultate toga. I tu bih pohvalio nalaze izveštaja, Evropska komisija nije bila zavedena tim ratom, budući da veoma jasno i lepo objašnjava šta su problemi i dalje u Srbiji. Kaže da postoji samo ‘ad hok’ pristup u borbi protiv organizovanog kriminala i da treba da se pređe na strateški“, kaže Elek.
Nedostaci u Izveštaju mogu da se isprave, veruju učesnici, najpre jer zavise od političke volje. Od smera koji će zauzeti vlada kontinuiteta, zavisiće, kažu, dinamika evrointegracija Srbije.