Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, kazao je za Danas da nije iznenađen istraživanjem udruženja Srbija protiv smrtne kazne po kojem je čak 69 odsto stanovnika Srbije za smrtnu kazne i navodi da ga ne bi iznenadilo ni da je taj procenat i veći.
– Mene to ne iznenađuje, a ne bi me iznenadilo ni da je viši procenat dobijen za smrtnu kaznu. I u većini drugih zemalja je taj procenat visok. Ljudi su skloni da u jednostavnim rešenjima traže spas od kriminala. Čak je i u SAD pad poverenja u smrtnu kaznu, čemu su doprinele savremene tendencije, ali i nevladine organizacije koje su protiv smrtne kazne, navodi Majić.
Ovaj sudija Apelacionog suda kaže da društvo u Srbiji traži jednostavno rešenje.
– Na nasilje se odgovara nasiljem i rukovodi se logikom – nema nasilnika, pa nema ni problema. Nisam iznenađen stavom javnosti u Srbiji, iako sam protivnik smrtne kazne, jer to zastrašivanje ne doprinosi smanjenju kriminala, kaže Majić.
Olivera Sašek Radulović, sociološkinja iz Niša, ovako visok procenat onih koji su za uvođenje smrtne kazne, „dakle za oduzimanje jednog života“, vidi u činjenici da decenijama živimo u takozvanoj tranziciji.
– Ljudi su u svakodnevnim brigama i nedaćama za očuvanje sopstvenog života izgubili čovečnost. Ne sporim da su neka krivična dela za najstrože zatvorske kazne, ali ipak oduzimanje života je odluka koja ostavlja posledice i na one koje je izvršavaju, a mnogo govori i o društvu u celini. Život u Srbiji je nekoliko decenija unazad mučenje i to ostavlja posledice i na mentalno stanje nacije. Zašto smo postali narod željan osvete i krvi treba pitati sve garniture političara, od devedesetih naovamo, kaže Sašek Radulović.
Prema rečima Katarine Golubović, predsednice JUKOM-a, ovi porazni rezultati istraživanja – da je smrt pravda – guraju društvo unazad.
– Oni su odraz želje kod građanstva Srbije za odmazdom i visokog nepoverenja u institucije. Više faktora utiče na ovakvo negativno javno mnjenje. Veliku odgovornost ima REM koji ne sankcioniše medije sa nacionalnom frekvencijom kada na senzionalističke načine prikazuju detalje svirepih zločina na koje se nadovezuje želja za odmazdom i rasprava o smrtnoj kazni. S druge strane, sistem prevencije zločina u potpunosti je zakazao u Srbiji i potrebna je potpuna rekonstrukcija sistema socijalne zaštite i rada, kaže Golubović.
Dodaje da se ljudi osećaju nebezbedno i nezaštićeno u svim oblastima svog života, „a sistem bezbednosti pokazuje selektivnost u delovanju“.
– U takvom okruženju, postaje opasno i za nas zaštitnike ljudskih prava koji kažemo da smrt nije pravda. Za pravednije društvo, moramo leciti uzrok nebezbednog stanja u drustvu, a ne najoštrije kazniti posledicu, ističe predsednika JUKOM-a.
Za Seada Biberovića, NVO Novi Pazar, ovo je „šokantan podatak“, koji je „u suprotnosti sa svim civilizacijskim vrednostima i dostignućima“.
– Sa druge strane, možemo da govorimo i o suprotnostima sa religijske strane. U religiji se zna ko daje i ko oduzima život. Pretpostavljam da je u tih 69 odsto ogroman broj vernika. To pokazuje našu lakovernost kada se govori o verskim pitanjima. Za mene je to neprihvatljivo, da toliko veliki procenat ljudi tako lako kaže da nekome treba oduzeti život, zaključuje Biberović.
