Dostojanstven život „ne živi“ u Srbiji

07.11.2022
Mediji

Predstavljeno istraživanje Platforme organizacija civilnog društva o ljudskim pravima, demokratiji, pravima žena i ekonomskom položaju građana

Čak 76 posto ispitanika ocenilo je u upitniku „Oceni svoja prava“ da ne može sebi da omogući dostojanstven život u Srbiji, rečeno je na konferenciji Univerzalni periodični pregled koju je u hotelu Hilton organizovala Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmom Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

– Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru je bila 75.282 dinara, zvanična inflacija je 14 odsto od početka godine, a prosečna potrošačka korpa, prema Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za jul 2020. godine je 86.839 dinara, rekla je koordinatorka Platforme Sonja Tošković.

Više od 90 posto ispitanika smatra da radna prava u Srbiji nisu adekvatno zaštićena, što kako navodi Tošković, nije iznenađujuće jer prema i državnim i međunarodnim istraživanjima neuspešno ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava jeste mana srpskog društva.

Prema njenim rečima „alarmantno” je i to što 96 posto ispitanih ne smatra da mediji u Srbiji izveštavaju objektivno.

– Pravo na objektivno i istinito informisanje građana je od izuzetne važnosti i jako ugroženo, što je pokazalo i naše istraživanje iz 2019. godine. Dakle, to pravo je i dalje ugroženo, rekla je Tošković.

Oko 80 posto učesnika u anketi nema poverenje u pravosudni i obrazovni sistem. Takođe, isti procenat ispitanika smatra da im nije omogućena odgovarajuća zdravstvena zaštita. Nepoverenje u državne institucije, navodi Tošković, vidi se u činjenici da čak 90 posto ispitanika smatra da se država ne bori efikasno protiv nasilja u porodici.

Kako kaže direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, “zaprepašćujući” su podaci da više od 90 odsto građana smatra da je govor mržnje zastupljen u javnoj sferi.

– Govor mržnje dolazi direktno od predstavnika vlasti i od strane narodnih poslanika, ministara, predstavnika izvršne vlasti, i to prema neistomišljenicima, ženama, rekla je Tošković.

Upitnik je u periodu od mesec dana popunilo je 11.726 ispitanika dajući odgovore na 21 pitanje koje se tiče primene ljudskih prava u Srbiji.

Učesnicima konferencije obratio se i Tomislav Žimanov ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji je poručio da je „saradnja državnog i civilnog sektora imperativ za unapređenje položaja građana u jednom društvu, a naročito u pogledu zaštite i unapređenja ljudskih prava“.

Na konferenciji su govorili i stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Fransoaz Žakob i šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu.

Mediji seksistički o političarkama i aktivistkinjama

Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava naveo je da u Srbiji postoji problem u ostvarivanju prava na suđenje u razumnom roku, zbog neefikasnih zakona koji umesto da pojednostave proces dodatno zatrpavaju sudove. Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama rekla je da je u poslednje vreme povećano nasilno ponašanje prema ženama koje obavljaju javne funkcije i da je medijsko izveštavanje o političarkama i aktivistkinjama često seksističko.

Izvor