PROTEST PROTIV UPRAVE BOLNICE
(ALADIN PAUČINAC I DRUGI)

Globalna pandemija COVID-a 19 promenila je živote ljudi širom sveta. Pored opasnosti po javno zdravlje visokog stepena, postavila je i izazov za poštovanje određenih prava kao što je sloboda govora.

Posebna kriza tokom izbijanja pandemije dešavala se u junu i julu 2020. godine u Novom Pazaru. Uprkos donacijama u opremi koja je pristigla još u martu, javne vlasti i uprava bolnice bili su nespremni za borbu sa epidemijom, što je rezultiralo humanitarnom katastrofom i brojnim žrtvama čiji ukupan broj ni danas nije poznat. Lekari specijalisti OB Novi Pazar su u medijskim nastupima javno ukazivali na neadekvatno upravljanje bolnicom od strane direktora bolnice, a 37 lekara specijalista je potpisalo peticiju za smenu direktora. Isti lekari održali su i konferenciju za štampu (18. avgusta 2020. godine) na kojoj su ponovo argumentovali svoje zahteve. Međutim, napori lekara specijalista za smenu direktora bolnice nisu urodili plodom. Ispred OB Novi Pazar održavani su protesti tokom sedam meseci, zbog situacije u kojoj su se građani zatekli. Od kraja juna 2020. godine, nezadovoljna stanjem u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, grupa građana je protestovala svakog radnog dana tražeći smenu cele uprave bolnice, pre svega, smenu tadašnjeg vršioca dužnosti direktora Meha Mahmutovića. Sve vreme, rukovodioci OB Novi Pazar prikrivali su prave razmere zdravstvene krize kao i da  nisu u stanju da se uhvate u koštac sa epidemijom u Novom Pazaru.

Veliki broj građana reagovao je protiv direktora bolnice. Objave revoltiranih, uznemirenih građana preplavile su društvene mreže. Takođe, građani Novog Pazara su kreirali i više Fejsbuk grupa čija je tema bila uprava bolnice. Okupljanja i konstantni protesti su nastavljeni, a zahtevana je smena i odgovornost vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice Novi Pazar Meha Mahmutovića, koji je bio na funkciji gradonačelnika grada Novog Pazara u periodu 2009-2012. i 2012-2016. U kontekstu navedenih dešavanja, mnogobrojni građani Novog Pazara reagovali su emotivno na društvenim mrežama, upućujući manje ili više oštre kritike na račun Meha Mahmutovića.

Nakon pomenutih događaja, Meho Mahmutović je, protiv aktivista i pojedinih kolega lekara, podneo 37 privatnih tužbi zbog povrede časti i ugleda. Komitet pravnika za ljudska prava uzeo je u zastupanje troje lekara (F.P. DŽ.D. i L.S.) i trojicu aktivista za ljudska prava (M.I. A.P. i A.V.). Od 37 tužbi, čak sedam podneto je protiv aktiviste i osnivača Inicijative slobodnih građana A.P, koji je  predvodio proteste protiv rukovodstva bolnice, na kojima je pozivano na odgovornost zbog loše reakcije zdravstvenog sistema u ovom gradu i visokog broja preminulih.

Tuženi lekari i aktivisti  reagovali su javno zbog pitanja koja su bila od opšteg značaja za sve građane Novog Pazara, te su istupali sa zahtevom za odgovornost, kao „čuvari javnog interesa“. U javnom obraćanju davali su vrednosne sudove kao svoj pogled na stanje u novopazarskoj bolnici tokom juna i jula 2020. godine, kao i na sve anomalije u ovoj  ustanovi.

U postupcima koji se svi vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, a za koje je u drugom stepenu nadležan Viši sud u Novom Pazaru, donete su dve pravnosnažne presude kojima je tužbeni zahtev odbijen, kao i tri pravnosnažne presude – dve protiv aktiviste A.P. koji je osuđen za krivično delo uvrede prema direktoru bolnice i jedna protiv lekara Opšte bolnice Novi Pazar F.P. koji je obavezan u parničnom postupku na naknadu dela nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

Tokom postupka, sudovi nisu imali razumevanja u odnosu na ukazivanu činjenicu da su iskazi i objave tuženih predstavljale njihov vrednosni sud, koji deli većina njihovih sugrađana, kao i da privatni tužilac, kao nosilac javne funkcije, mora da ima veći stepen tolerancije prema ovim objavama.

Postupajući sudovi su, bez ikakvog osnova, tj. samo na osnovu iskaza tužioca, utvrđivali da su se izjave tuženih odnosile na tužioca lično, a ne na lice koje obavlja javnu funkciju, izostavljajući u potpunosti kontekst društvenih događanja u lokalnoj zajednici.

Sloboda izražavanja, predviđena članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja jedan od suštinskih temelja demokratskog društva i ne važi samo za „informacije” ili „ideje” koje se prihvataju ili smatraju uvredljivim, već i za ono što vređa, šikanira ili uznemirava. Sloboda izražavanja može biti podložna izuzecima, koji, međutim, moraju biti strogo tumačeni, a potreba za bilo kakvim ograničenjima mora biti ubedljivo utvrđena. Granice prihvatljivog kriticizma su znatno šire u pogledu političara, odnosno javnih ličnosti uopšte, nego u pogledu privatnih lica. Za razliku od privatnih lica, javne ličnosti se neizbežno i svesno stavljaju pred ocenu javnosti, a njihove reči i dela su izloženi pažljivijem ispitivanju javnosti, pa stoga, moraju pokazati veći stepen tolerancije.

Pored ugrožavanja slobode govora, pomenuti slučajevi odnose se i na jednu relativno novu pojavu u našoj sudskoj praksi koja predstavlja svojevrsnu zloupotrebu prava a tiče se SLAPP tužbi. Preveden na srpski jezik, SLAPP je pojam koji obuhvata strateški sudski postupak protiv društvenog/javnog angažmana. U osnovi SLAPP postupka je zahtev za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda, koji ne mora uopšte biti osnovan. Suština brojnih zahteva je da tuženu stranu navede da mobiliše svoje finansijske i ljudske resurse na odbranu od zahteva, i zastraši aktiviste visokim novčanim odštetama i kaznama. Premda u Zakonu o obligacionim odnosima postoji odredba koja zabranjuje zloupotrebu prava, u praksi su presude koje odbijaju tužbeni zahtev po ovom osnovu malobrojne. Radi se najčešće o građanskim (parničnim postupcima) koje pokreću fizička lica protiv aktivista, neretko i medija, zbog neke informacije koja je objavljena u javnosti. Osim građanskih parnica, u našem pravu moguće je i da se SLAPP pojavi u formi privatne krivične tužbe zbog krivičnog dela uvreda ili zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Imajući u vidu da prvostepeni i drugostepeni sud nije sagledao sve pravne aspekte problema, Komitet pravnika za ljudska prava, podneo je do sada dve ustavne žalbe Ustavnom sudu Srbije tokom 2022. godine, tvrdeći da je aktivisti A.P. povređeno pravo na pravično suđenje, pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, kao i posebna prava okrivljenog.