Pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je uzrokovao smrt 15 ljudi i dvoje teško povređenih, doveo je do protesta širom Srbije. Nastavljene su blokade fakulteta i raskrsnica na kojima studenti i građani zaustavljaju saobraćaj u 11.52, tačno u vreme pada nadstrešnice. Skoro svakodnevno sve doživljavamo po nekom incidentu na ulici, slušamo o nasilju, maltretiranju na jednoj i pravu na slobodu iskazivanja stava na drugoj strani. Da li je ovo sve što gledamo u poslednjih više od mesec dana spada u nenasilne metode otpora ili ima još neka odrednica? O svemu tome u emisiji 3D na Insajder televiziji sa advokatkinjom i predsednicom Komiteta pravnika za ljudska prava, Katarinom Golubović.
Koja bi to bila definicija nenasilnog otpora?
„Govorimo o jednom simboličkom prikazivanju slobode izražavanja i poruka koje se šalju, konzumiranjem jedne od naših najbitnijih sloboda, a to je da izrazimo naš stav. I kada stav koji izražavamo jeste u skladu sa zakonima i ne samo što je i legitiman i legalan, onda ne možemo da kažemo da iskazivanjem svog stava kršimo prava drugih, naročito kada je ovakav jedan vid nenasilnog otpora tako zaista organizovan da mnogo i ne ruši prava drugih. Mi već znamo, unazad nekoliko nedelja, da će od 11.52 i narednih 15 minuta blokade biti saobraćajnica i mi svi živimo u demokratskom društvu i treba zapravo da se solidarišemo sa tom porukom, naročito jer se ta poruka ne tiče samo onih koji su učesnici tog nenasilnog otpora, nego se tiče svih nas. Dakle, mi treba da budemo solidarni u iskazivanju stava da zapravo institucije trebaju da rade. Ne traži se ne znam kakva akcija, ne traži se nešto dodatno od države, zapravo se traži samo da institucije rade svoj posao i da određeni predstavnici institucija ne vrše pritisak da se taj posao radi onako kako treba.“- kaže katarina Golubović.
Ako imate kontraargument, „meni neko uskraćuje slobodu kretanja, ne mogu da idem okolo“, je li to onda nešto oko čega bi mogli pravno da se sporimo ili ne?
„Ne možemo da se sporimo, ni na koji način. Prvo, kao što sam rekla, to su vrlo vremenski ograničene blokade. Policija je dužna, znači i po ustavu i po zakonu, da obezbedi da saobraćaj funkcioniše, da se odvija drugim rutama i to i jeste način zbog čega se najčešće i prijavljuju skupovi. Ovde nema potrebe ni da se prijavljuju skupovi s obzirom da je policija već upoznata da će se takva blokada desiti i u tom smislu može preduzeti akcije da ostali građani, ukoliko se zapute, da kažemo, na neodređeno mesto. Jedino što mora da se obezbedi jeste eventualno prolaz ambulantnih kola, hitne pomoći. Ostalo sve mora da stane da bi poruka bila poslata. Mislim, poruka ne treba samo da bude poslata, ona treba da se čuje i da se uvažava kako bi te blokade prestale, a mi do sada nismo imali takav odgovor nadležnih institucija, nažalost. Blokade su takođe zaštićene svim međunarodnim ugovorima, dakle odredbama koje garantuju slobodu izražavanja.“ – kaže Katarina Golubović.
A kada imamo ulazak policije na novosadski Fakultet tehničkih nauka, da li je to povređivanje autonomije univerziteta?
„To je apsolutno, da kažemo, zloupotreba od strane policije. Što se tiče ovog slučaja na tehničkom fakultetu, mislim da treba imati naravno u vidu da policija mora da održi javni red i mir, i da ukoliko je nekome zaista ugrožena sigurnost da policija može da reaguje na određeni poziv, ali naravno reakcija policije i akcije policije ne sme da bude uperena protiv studenta koji se nalaze u samom fakultetu; niti na razbijanje neke vrste skupa, jer to na kraju krajeva ni ne spada u javni skup jer se dešava u zatvorenom prostoru. Tako da, policija određenom silom može da reaguje, ali nikako prekomernom. Dakle, mogu da se pojave jedan, dva policajca koji mogu da ispituju o čemu se radi i tu se njihov posao završava. Dakle, nikako upad, da kažemo, velikog broja policajaca koji zapravo ima i poruku da su tu da razbiju blokadu i protest.“
I sad, osim blokada, mi imamo i štrajkove. Vaše kolege iz advokatske komore Srbije obustavile su rad na jedan dan. Je li štrajk takođe neka vrsta nenasilnog otpora, ako su advokati pružili podršku studentima?
„Advokati su obustavili rad. Kada govorimo o štrajkovima, obično govorimo zapravo o obustavi rada radi zapravo ispunjavanja nekih ličnih, odnosno strukovnih ambicija, dok obustava rada zapravo predstavlja akt nezadovoljstva čitave jedne slobodne profesije koja, da kažemo, argumentovano tvrdi da je pre svega nešto u državi nije funkcionisalo kako treba, pa pomenuli smo između ostalog donošenje i izmenu krivičnog zakonika. Ja moram da napomenem da ne samo da je on usvojen bez rasprave, nego je to bio predlog vladajuće partije. Dakle, to nije bio ni predlog vlade o kome smo mi govorili mesec dana pre toga. Dakle, nađen je put da se zloupotrebe svi mogući pravni mehanizmi kako bi se jedan predlog našao u Narodnoj skupštini i usvojio mimo bilo kakve rasprave od strane struke. Dakle, struka o tom predlogu nije raspravljala. Onih mesec dana se nije raspravljalo o predlogu koji je usvojen, nego potpuno o drugom nacrtu koji je Ministarstvo pravde objavilo.“
A šta je iza toga? Na šta sumnjate Vi i Vašekolege?
„Ja mislim da je to bilo prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma da se desilo, da vladajuća partija na takav način zloupotrebi svoj položaj i svoju većinu da se donese izmena jednog sistemskog zakona koji utiče na živote građana. To se nije dogodilo u srpskom parlamentarizmu, ovo je prvi put i zbog toga su advokati prvo u Beogradu i Šapcu odreagovali, a potom se Advokatska komora Srbije pridružila i nije osudila samo taj akt donošenja krivičnog zakonika na taj način, nego između ostalog i selektivno postupanje tužilaštva kada je u pitanju procesuiranje potencijalno odgovornih za nesreću u Novom Sadu, s jedne strane, kao i za selektivno procesuiranje ljudi koji protestuju na ulicama u Novom Sadu. I zaista mi je drago što sam član Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije i što smo zajednički poslali jasnu poruku da mi ovo ne odobravamo, osuđujemo i da ćemo se boriti protiv takvog postupanja. Jedan dan je za sada ta obustava rada. Zapravo ne znam da li su ljudi svesni da kada advokati zastanu, zapravo se napravi, ne mogu reći, veliki problem, ali može da bude potencijalno za građane jedna pometnja u pravosuđu.“
Ali da li su sami po sebi ti zakoni loši? Da li su rešenja u zakonu loša?
„I jedno i drugo, nažalost, populističkim merama i izmenama krivičnog zakonika mi zaista ne možemo da stanemo na put nasilju u našem društvu. Dakle, mora država ozbiljno da se pre svega pozabavi prevencijom, a mi to od maja prošle godine zaista nismo videli. Jedini odgovor jeste bio pokušaj poštravanja kazni i uvođenje nekih krivičnih dela od kojih neka nisu bila dobro formulisana i imale su potencijal da budu zloupotrebljena.“
Prekjuče je obeležen Međunarodni dan ljudskih prava i mnogi su konstatovali da su ljudska prava u Srbiji opasno ugrožena. Po Vašoj oceni, čija se i koja prava najviše krše kod nas?
„Pa, ja moram pre svega da spomenem medije i pravo na obaveštenost. Čini mi se da je gotovo svaki građanin, u stvari, pogođen kršenjem ovog prava. O tome treba da se priča. Trenutno je proces kandidovanja za nove članove REM-a i zaista upućujemo poziv svim onima ljudima od integriteta da se prijave i da potraže saveznike i kod studenata i kod svih onih koji se trenutno zalažu za vladavinu prava, kako bi i to pravo funkcionisalo, jer bez prava na obaveštenost naši građani prosto ne mogu da donose racionalne odluke koje utiču direktno na njihove živote. I sloboda izražavanja sama po sebi je isto jako, jako ugrožena. Zato što mi nismo do sada videli takvu vrstu pritisaka koja postoji protiv onih koji se slobodno izražavaju, pre svega na internetu i naročito povodom gorućih društvenih pitanja. Mi nismo imali, da kažemo, takvu zloupotrebu institucija na delu do sada u smislu da se ljudi privode na informativne razgovore, da je vrlo često umešana u informativne razgovore bezbednosno-informativna agencija, da su ljudima oduzimani telefoni. Amnesty International je izašao sa izveštajem da se ljudi prisluškuju u Srbiji, dakle pravo na privatnost je apsolutno povređeno. Takođe imamo i pitanje prava na slobodu i bezbednost.“
Sad imamo ovaj novi moment, zapravo ja bih rekla dva drastična kršenja zakona. Reč je o slučaju Dalibora Dragijevića koji je bio priveden u vezi nestanka male Danke Ilić. U našoj emisiji Marker objavili smo izveštaj obdukcije, iz koje se vide sve povrede koje je taj čovek dobio u policiji. On je umro, da podsetimo, tog dana, te noći kad je priveden. I s druge strane imamo gospodina Iliju Kostića iz Novog Sada, koji je pritvoren i koji je, kad je pušten na kućno lečenje, zapravo završio na operacionom stolu. Šta nam to govori?
„Govori da nemoć države vodi u, da kažemo, torturu od strane policije. Ja mislim da je upravo prvi slučaj koji ste pomenuli proizašao pre svega iz neverovatnog pritiska javnosti i politike da se taj slučaj brzo reši i onda se, na žalost, pribeglo onim sredstvima koja su potpuno nedozvoljena. Bilo je evidentno od samog starta da je u pitanju tortura. Policija, nažalost, u poslednje vreme pokazuje da je potpuno instrumentalizovana, politizovana i između ostalog mi imamo i neke sistemske probleme u smislu postojanja policije koja je potpuno depolitizovana i direktora policije i dalje nemamo i to jeste svakako uvod u masovnije kršenje ljudskih prava od strane policije.“
Pričali smo o policiji, sad pričamo o tužilaštvu. Moralo je tužilaštvo da izađe u javnost kada se slušala nasrešnica u Novom Sadu. Oni su potpuno hermetički, zatvoreni, mi tu nemamo komunikaciju sa javnošću, je l tako?
„Apsolutno, tužilaštvo je potpuno propustilo da komunicira sa građanima na pravi način kada je u pitanju i procesuiranje u Novom Sadu. Oni jesu izlazili sa saopštenjima, dakle, na sajtu tužilaštva su mogli da se nađu saopštenja u smislu koliko lica je privedeno, i sa kojima je obavljen razgovor, ali ništa više od toga. Posle tri nedelje smo imali, da kažemo, prvu prezentaciju vlasti pravosudnih organa kada je određen pritvor Goranu Vesiću, međutim pod pritiskom, jasno je s obzirom da je razlog bio uznemirenje javnosti za određivanje pritvora, posle nekoliko dana taj razlog je otpao, zapravo uznemirenje javnosti s druge strane raste i danas svedočimo tome, u tom smislu zaista se može samo pritisku pripisati i ta odluka da se ukine pritvor i to je, da kažem, propuštena prilika da se tužilaštvo kao takvo pokaže kao organ vlasti koji stoji tu da krivično goni i da bude tu kao zaštitnik javnog interesa i neko ko je u službi građana.“ – rekla je u emisiji 3D na Insajder televiziji Katarina Golubović predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.
