Prema zakonima Srbije, učešće u ratnom sukobu u drugim državama smatra se krivičnim delom i kažnjava se zatvorskom kaznom. U praksi, statistika kaže da se uglavnom dešava da dođe do nagodbe sa tužilaštvom i sudom te se umesto izdržavanja zatvorske kazne, izriče uslovna.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku do januara ove godine, pokazuju da je na osnovu dva člana krivičnog zakonika od 2015. do 2022. godine izrečeno ukupno 29 presuda – 28 zbog učestvovanja na stranim ratištima i jedna zbog organizacije dobrovoljaca. Nema razlike da li neko odlazi kao plaćenik koji ratuje za novac ili kao dobrovoljac koji odlazak na ratište vidi kao borbu za neke svoje ideale.
Najviše njih je do 2022. odlazilo na ratište u Ukrajinu, a kada bi im se sudilo po zakonima , dobijali bi uslovne kazne od jedne do tri godine zatvora.
A zakon je jasan. Izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije koji je usvojen 2015. godine, u članu 386a piše da se državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kažnjava zatvorom od šest meseci do pet godina.
Međutim, kako isti član ZKP predviđa, ukoliko je neko učestvovao u sastavu grupe, čeka ga i veća kazna zatvora, od jedne do čak osam godina.
Kada je reč o organizovanju učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, član 386b kaže da je propisana zatvorska kazna od dve do deset godina zatvora.
Predviđeno je i da će se učinilac kazniti propisanom kaznom za to delo i kada organizuje lica koja nisu državljani Srbije.
Podsećamo, 9. oktobra 2014. godine, izmene zakona predložilo je 199 poslanika vladajuće koalicije, a obrazložio ih je Meho Omerović (SDPS), koji je rekao da je neophodno hitno reagovanje na pojavu radikalizacije i vrbovanja građana za učestvovanje u ratnim sukobima. Omerović je istakao: „Naši državljani dovode se u opasnost, neki su već izgubili živote, a postoji rizik od onog što će se dešavati kada se sa ratišta vrate u zemlju.”
Nije Srbija usamljeni slučaj, i zemlje regiona nastojale su da povećaju zatvorske kazne za ratovanja u inostranstvu.
Jedan od najpoznatijih i prvih poznatih koji se borio u ruskim redovima je nekadašnji voditelj Radomir Počuča koji je bio na ratištu u Donjecku i Luganskoj oblasti.
Iako je bio optužen za učestvovanje u ratu u inostranstvu, sporazum koji je sklopio sa tužilaštvom 2016. je uslovna kazna u trajanju od četiri godine.
Kada dođe do sklapanja sporazuma, okrivljeni ne sme da ponovi isto ili neko drugo krivično delo. Počuča je potvrdio da je napravio sporazum sa tužilaštvom.
„Doduše, mogao bih da teram mak na konac i da idem na suđenje gde bih mogao da rizikujem kaznu od deset do 12 godina, ali gde bih mogao i da je poništim zbog zakonskog roka od deset dana koji je bio dat dobrovoljcima da se vrate nazad“, izjavio je Radomir Počuča.
Javnost u Srbiji je saznala da postoje dobrovoljci koji takođe ratuju na strani Rusije u ratu protiv Ukrajine kada su osvanuli snimci objavljeni u Telegram grupi bataljona Suvoplato.
Tada je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, između ostalog rekao da „imamo mnogo neodgovornih ljudi“.
„Želim to da kažem svima, prvo našim ruskim prijateljima, nije fer na bilo koji način. Neću da ulazim u to da li je nešto stari sajt, da li se pušta iz Moskve ili odavde ili odande, da li je to ’Vagnerov’ sajt ili neko drugi“, naveo je predsednik uz podsetnik da je srpskim državljanima krivičnim zakonom zabranjeno da učestvuju u ratnom sukobu u drugim zemljama.
Informaciju da u njihovim redovima ima državljana Srbije demantovao je ’Vagner’.
Inače, osim široj javnosti poznatog Počuče, 2018. godine uhapšen je i vođa četničkog pokreta Bratislav Živković zbog učestvovanja u oružanom sukobu u inostranstvu.
Ipak, nije osuđen jer je tužilaštvo odustalo od gonjenja iako se slikao u uniformi u Donjecku.
Zbog učestvovanja u ratu na prostoru Ukrajine, jednogodišnja kazna zatvora ukinuta je Vladu Staniću. Posle žalbe advokata, Staniću je zatvor zamenjen uslovnom kaznom.
Podsećamo, ranije je izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović naveo za Insajder da procene govore da se do stotinak građana Srbije bori na strani Rusije na ukrajinskom ratištu.
„Neke skromnije procene ukazuju da zapravo to radi negde oko 60 do 70 ljudi, uključujući i one koji su učestvovali u prvom ratu 2014-15. do 2018. Dakle, ne radi se to o nekom velikom broju ljudi, budući da se trenutno tamo ima nekoliko stotina hiljada vojnika.“, navodi Petrović.
Istakao je i da su sve presude donete na osnovu priznanja krivice i da je ogromna većina njih dobila ili uslovne kazne zatvora, ili izdržavanje kazne zatvora u kućnim uslovima.
