Član 309 Krivičnog zakonika – Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka
Krivično delo pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja postavljeno je kao granica između legitimnog političkog izražavanja i nedozvoljenog poziva na nasilje. Međutim, praksa pokazuje da se ovo krivično delo neretko primenjuje u politički osetljivim trenucima, što budi zabrinutost da se koristi kao sredstvo za ućutkivanje neistomišljenika i ograničavanje javne rasprave.
Gotovo sve osuđujuće pravnosnažne presude donete su na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, bez jasnog razgraničenja zakonskih elemenata dela i bez preciznog opisa radnji koje bi pokazale postojanje namere kao ključnog uslova za odgovornost.
Posebnu zabrinutost izazivaju situacije u kojima su postupci pokretani neposredno nakon javnih izjava najviših državnih funkcionera. U tim slučajevima, osumnjičeni su često zadržavani i ispitivani pod nejasnim okolnostima, uključujući i od strane Bezbednosno-informativne agencije, iako nije jasno na osnovu kog pravnog osnova ta institucija postupa u ovakvim predmetima.
Statistički podaci dodatno potvrđuju zabrinutost: broj prijava u 2023. godini bio je trostruko veći nego prethodnih godina, što se poklapa s talasom masovnih protesta. Iako se većina prijava na kraju odbacuje, one koje dođu do suda gotovo uvek rezultiraju osuđujućim presudama – često na osnovu sporazuma zaključenih tokom policijskog zadržavanja, u uslovima koji teško mogu garantovati slobodu odlučivanja. Pritvor se izriče u čak 50% slučajeva, što dodatno pojačava pritisak na osumnjičene.
Sve navedeno ukazuje na ozbiljan rizik da se ovo krivično delo koristi na način koji obeshrabruje građane da javno izraze svoje stavove, naročito u trenucima društvenih nemira i političkih napetosti. Umesto da bude sredstvo zaštite ustavnog poretka, njegova primena neretko deluje kao poruka zastrašivanja politički aktivnim pojedincima i šira opomena svima koji bi želeli da se uključe u javnu debatu.
Isečak koju čitate predstavlja deo sveobuhvatnog istraživanja o postupanju institucija u vezi sa pravom na slobodu okupljanja i izražavanja u Srbiji u periodu od 2019. do 2024. godine. Zbog obimnosti i tematske raznovrsnosti, analiza će biti objavljivana u više delova. Istraživanje se zasniva na kombinovanom metodološkom pristupu koji obuhvata: analizu pravnog okvira, obradu 735 sudskih odluka, odgovore 248 institucija na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, kao i kvalitativne intervjue sa akterima civilnog društva, novinarima i građanima pogođenim institucionalnim merama.“ Ova analiza nastala je u okviru projekta „Na putu ka EU: Odgovor institucija Srbije na građanska i politička prava“ koji realizuje Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji (MATRA). Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.