Prava na slobodu okupljanja i izražavanja predstavljaju osnovne elemente demokratskog društva i ključni mehanizam za građansku participaciju i političko delovanje. Njihova zaštita i primena u Srbiji imaju poseban značaj u svetlu učestalih protesta u poslednjih pet godina. Od kraja 2018. do 2024. godine, Srbija je bila svedok niza masovnih
protesta koji su odražavali duboko nezadovoljstvo građana političkim stanjem, funkcionisanjem institucija, medijskim slobodama, ekološkim pitanjima i stanjem ljudskih prava. Iako su protesti imali različite povode – od političkog nasilja i izbornih manipulacija, preko pandemijskih mera i ekoloških problema, do porasta nasilja i nesreća izazvanih
infrastrukturnim propustima – svi su ukazivali na zajedničku težnju građana ka većoj odgovornosti institucija, zaštiti osnovnih prava i transparentnijem rukovođenju javnim institucijama.
Uprkos pokušajima vlasti da umanje značaj protesta kroz medijske i institucionalne pritiske, ovi događaji su oblikovali politički pejzaž Srbije i postavili važna pitanja o granicama slobode izražavanja, ulozi medija, odgovornosti policije i pristupu pravdi za građane koji su učestvovali u okupljanjima. Nezavisni mediji i društvene mreže igrali su ključnu ulogu u informisanju i mobilizaciji građana, dok je vlast pokušala da diskredituje građanske protestne pokrete prikazujući ih kao inicirane od strane opozicije ili stranih centara moći.
Institucionalni odgovor na ove proteste – uključujući postupanja policije, pravosuđa i nezavisnih tela – odražava stanje demokratskih standarda, vladavine prava i zaštite osnovnih prava građana u Srbiji. Posebno su zabrinjavajući obrasci prekomerne upotrebe sile, selektivnog kažnjavanja i neadekvatne zaštite prava okupljenih i pritvorenih lica. Cilj ove analize je da ponudi celovitu sliku o delovanju ključnih institucija u kontekstu javnih okupljanja i ostvarivanja prava na slobodno izražavanje stavova i mišljenja. Kroz procenu pravnog okvira i njegovog sprovođenja u praksi, analiziraće se institucionalni obrasci u postupanju tokom ključnih protesta od 2019. do 2024. godine. Poseban fokus biće stavljen na
povezana prava, kao što su pravo na slobodu izražavanja, prava na slobodu i bezbednost, zaštitu podataka o ličnosti i procesna prava lica koja su bila predmet postupanja nadležnih organa.
Kombinujući analizu pravnih normi, sudske prakse, dokumentovanih slučajeva kršenja prava, kao i uvide kroz intervjue sa akterima iz civilnog društva, pravosuđa i medija, ovaj dokument ima za cilj da identifikuje sistemske probleme i neformalne uticaje kroz koje se oblikuje institucionalni odgovor. Na osnovu prikupljenih podataka biće izrađene preporuke usmerene na unapređenje institucionalnog delovanja, zaštitu demokratskih vrednosti i jačanje mehanizama odgovornosti u postupanju nadležnih institucija.