Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović ocenjuje da je iznenađujuća akcija zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, imajući u vidu da je sprovedena po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal i u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, i činjenice da u poslednje vreme iz TOK stižu informacije da policija u vrlo osetljivim predmetima povlači svoje snage i blokira rad.
„Ovo je jedan novi momenat saradnje, i to protiv jednog člana organizovane kriminalne grupe. Biće interesantno videti kakvi će biti rezultati na otkrivanju drugih članova organizovane kriminalne grupe, s obzirom da se ovde radi o krivičnom delu gde prosto ljudi iz institucija moraju da budu upleteni u ovu grupu da bi se ovo izvelo i, kao što smo čuli, ovo se nije izvodilo samo u jednom selu rasinskog okruga, nego smo imali i informacije da se i u drugim mestima, pre svega manjim poljoprivrednim gazdinstvima na teritoriji rasinskog okruga ovo već dešavalo, tako da ćemo videti da li će UKP i TOK moći do kraja da istraže šta se sve desilo“, ocenjuje Golubović.
Na pitanje da li je tajming ove akcije, u situaciji kada je TOK pod pritiskom, poruka vlastima, odnosno onima koji vrše pritisak na njih, kaže „svakako“.
„Međutim, s obzirom na sadašnje stanje, a to je da se već godinama unazad tužioci nisu birali pre svega za to tužilaštvo, negde je taj rad upućenih tužilaca prosto potreba sadašnje realnosti. I zato se i gleda na ceo ovaj akt izvršne vlasti kao na udar na konkretne postupke, s obzirom da će faktički pola tužilaštva prestati da radi, što znači da će njihove predmete preuzeti već preopterećeni tužioci i onda ćemo čekati koji će to zapravo javni tužioci biti izabrani. I zbog toga postoji ta borba oko izbora i izbornih rezultata Visokog saveta tužilaštva, jer će taj sastav Visokog saveta tužilaštva na kraju birati i nove javne tužioce koji rade u Tužilaštvu za organizovani kriminal“, pojasnila je ona.
Dodaje da je to zapravo i razlog zbog čega se toliko insistira na obaranju rezultata za izbore izbornih članova Visokog saveta tužilaštva, jer po tim rezultatima tužilaštvo jeste odnelo prevagu nad Srpskom naprednom strankom, koja je definitivno protežirala neke druge kandidate koji na tim izborima prosto nisu dobili većinu.
Na pitanje kako tumači poruku ministra pravde Nenada Vujića svojim kolegama koji su članovi Visokog saveta tužilaštva da hitno mora da se sprovede odluka Ustavnog suda da se izbori ponove, ističe da je to zloupotreba prava i funkcije od strane ministra pravde.
Mrdićevi zakoni postigli efekat u sudstvu, da li će i u tužilaštvu
Iako se u javnosti spekulisalo da usvojeni set pravosudnih zakona, tzv. Mrdićeve zakone predsednik Aleksandar Vučić neće potpisati zbog kritika iz EU, on je to danas upravo učinio, a Golubović ocenjuje da je cilj da se stvori atmosfera pritiska i nemoći kod javnih tužilaca.
Međutim, navodi da su Mrdićevi zakoni i pre potpisivanja postigli efekat, bar što se tiče sudstva, oni su svakako uticali na rezultat glasanja sudija za Visoki savet sudstva, „da podsetim odbrana struke kao takva nije dobila poverenje sudija u toj meri da bi oni zapravo i bili izabrani u Visoki savet sudstva, tako da je taj odnos snaga u Visokom savetu sudstva u korist Srpske napredne stranke“.
„Što se tiče Visokog saveta tužilaštva, tu još uvek nismo završili. Mislim da je Visoki savet tužilaštva uspeo da uspori te nove rezultate i to jeste problem za Vučića. Dakle, da je došlo do ponavljanja izbora i da su ti izbori bili u korist Srpske napredne stranke, Mrdićevi zakoni uopšte ne bi bili potrebni ovoj vlasti i oni bi definitivno bili van snage. Oni su se i pojavili kao mera pritiska na tužilaštvo i sudstvo kao uticaj na njihovu volju“, ocenila je Golubović pre nego što je objavljeno da je Vučić potpisao set pravosudnih zakona.
Mrdićevi zakoni, koje je skupština usvojila, Vučić je danas potpisao, a oni su objavljeni u Službenom glasniku.
Radi se o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakonu o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Zakonu o izmeni Zakona o sudijama i Zakonu o izmeni Zakona o državnim službenicima.
Svi zakoni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, izuzev Zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima koji na snagu stupa sutra.