Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je potpisao pet pravosudnih zakona, poznatih kao Mrdićevi zakoni, koje je podneo poslanik Uglješa Mrdić. Ovim zakonskim izmenama predviđene su promene u radu Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i u organizaciji sudova i javnih tužilaštava u Beogradu, što će u praksi značajno uticati na funkcionisanje srpskog pravosuđa. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Katarina Golubović kaže za emisiju Marker da građani zbog usvajanja zakona u narednom periodu mogu očekivati zastoje u postupanju, posebno u predmetima koje vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
„Praktično znači da će sve one odredbe koje su ovim izmenama predviđene početi vrlo brzo da se primenjuju. Videli smo u prethodnom prilogu da u Tužilaštvu za organizovani kriminal pre svega postupaju upućeni tužioci iz drugih tužilaštava. Za 30 dana oni će prestati da rade na predmetima za koje su bili zaduženi i njihove predmete će javni tužilac morati rasporediti na druge javne tužioce. Oni su već preopterećeni, tako da će svakako biti pod jedan zastoja u postupanju kada je u pitanju Tužilaštvo za organizovani kriminal“, kaže Golubović.
Pored zastoja u radu tužilaštva, kako dodaje, zakoni donose i izmene u organizaciji velikog Trećeg osnovnog suda i velikog Trećeg javnog tužilaštva u Beogradu, uključujući osnivanje Četvrtog suda, dok se ne predviđa izbor novih sudija i javnih tužilaca.
„Građani će to osetiti apsolutno na svojoj koži s obzirom da će neke sudije biti premeštene na druge sudove, a isto važi i za javne tužioce. Dok se izvrši kompletna reorganizacija, doći će do zastoja u različitim predmetima“, ističe Golubović.
Eksperti ukazuju da će posebno pogođeno biti Tužilaštvo za organizovani kriminal, s obzirom na kompleksne predmete koje vodi, uključujući nedavni slučaj sa pet tona marihuane.
Sudija Milomir Lukić upozorio je da izmene menjaju koncept rada tužilaca koji se bore protiv organizovanog kriminala i da ove promene predstavljaju, u suštini, odustajanje države od institucionalnih borbi protiv organizovanog kriminala.
„Zaista će biti jako usporen rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Ono što predviđaju ovi zakoni jeste i mešanje izvršne vlasti u međunarodnu saradnju, što je direktno mešanje u postupke jer organizovani kriminal često podrazumeva saradnju između tužilaštava iz različitih zemalja. Kada Ministarstvo pravde postaje nadležno za tu saradnju, to značajno utiče na samostalnost postupanja javnog tužilaštva“, objašnjava Golubović.
U vezi sa ustavnošću zakona, postoji podeljeno mišljenje. Predsednik Srbije tvrdi da su zakoni u skladu sa Ustavom, dok pravnici ističu suprotno.
„Imamo različite signale sa različitih adresa da mnogo toga nije u skladu ni sa zakonima, a ni sa Ustavom. Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je govorio o tome da zakoni nisu u potpunosti ispoštovali proceduru. Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva su negativno procenili efekte ovih zakona, posebno u pogledu procedure. Ovi zakoni nisu u skladu ni sa duhom promena i ustavnih amandmana koje su građani potvrdili na referendumu“, kaže Golubović.
Takođe, predstoji ocena Ustavnog suda Srbije, koji ima više od 45.000 predmeta na čekanju.
Golubović smatra da će, uprkos obimnom radu, sud verovatno postupiti brzo u ovom slučaju.
„Selektivnost u postupanju Ustavnog suda po pitanju brzine rešavanja nije prvi put iskazana. Verujem da će se postupiti brzo, iako je moguće da će sudija Petrov morati da se izuzme iz postupka jer je već javno izneo svoje mišljenje“, napominje ona.
Istovremeno, u danu kada su zakoni proglašeni, predsednik Vučić je održao radni doručak sa ambasadorima EU, gde je razgovarano o reformama i izazovima sa kojima se Srbija suočava.
Golubović ocenjuje da su ovi događaji kontradiktorni.
„Ne znamo tačno poruku sa sastanka, ali čini se da postoji stalna kontradiktorna pozicija predsednika Republike. Kada se obraća EU, priča jedno, a kada se obraća građanima, priča drugo. Ovim zakonima zapravo se nazaduje u odnosu na evropske integracije, a ne napreduje“, kaže Golubović.
Ukidanje kućnog pritvora Momiroviću i Vesiću očekivana posledica rasformiranja udarne grupe
Dan nakon potpisivanja zakona, ukinut je kućni pritvor bivšim ministrima Goranu Vesiću i Tomislavu Momiroviću u okviru istrage o korupciji u projektu „Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke pruge“. Golubović ističe da to nije iznenađenje.
„Ovo što se dogodilo zapravo nije vest. To je očekivana posledica rasformiranja udarne grupe u septembru. Tužilaštvo za organizovani kriminal je upozoravalo da nema dovoljno alata i instrumenata da izvrši predistražne radnje neophodne za podizanje optužnice. Očekivano je da, po isteku zakonskog roka, zakon bude poštovan i od tužilaštva i od sudstva“, navodi Golubović.
Ona dodaje da će, s obzirom na saradnju između Uprave kriminalističke policije i Tužilaštva za organizovani kriminal, građani još dugo čekati na eventualno podizanje optužnice.
„Po svemu sudeći, na optužnicu ćemo još čekati. S obzirom na trenutno stanje u saradnji između policije i tužilaštva, teško je očekivati brze rezultate“, zaključuje Golubović.