Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM objavio je preliminarne rezultate ponovljenih izbora za članove Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda viših i osnovnih javnih tužilaštava. Izbori su održani na četiri biračka mesta, a prema ovim rezultatima na nivou viših javnih tužilaštava pobedu je umesto Borisa Majlata, odneo tužilac Nikola Uskoković.
Na nivou viših javnih tužilaštava, Nikola Uskoković vodi sa 48,89 odsto glasova odnosno dobio je 110 od 225, dok je Boris Majlat osvojio 47,11 odsto tj. 106 od 225.
Kako navodi Jukom, nevažećih glasova je bilo 4 odsto tj. 9 glasova od 225, dok je ukupna izlaznost iznosila 97,83 odsto tj. 225 od 230 birača.
Na prvim izborima, održanim 23. decembra prošle godine, Majlat je pobedio za četiri glasa ispred Uskokovića. Uskoković je tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu na čijem čelu je tužilac Nenad Stefanović, dok je Majlat tužilac Višeg tužilaštva u Šapcu. On je pre odlaska u Šabac kratko vreme bio na čelu Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje je pre njega vodio aktuelni predsednik VST-a Branko Stamenković.
Ponovljeni izbori su doneli i promenu u rezultatima za rang osnovnih tužilaštava. Na nivou osnovnih javnih tužilaštava, preliminarni rezultati su sledeći: Predrag Milovanović 31,05 odsto (136 glasova od 438), Boris Pavlović 30,82 odsto (135 od 438), Jovana Komnenović 27,85 odsto (122 od 438), dok je Nikola Stojanović dobio 7,99 odsto glasova (35 od 438).
Na decembarskim izborima najviše glasova je imao tužilac Milovanović, a odmah posle njega bila je tužiteljka Komnenović. Ipak, prema današnjim rezultatima u Savet će iz ranga osnovnih tužilaca Milovanović i Pavlović, koji su članovi i aktuelnog saziva VST-a.
Nevažećih glasova je bilo 2,28 odsto (10 od 438), a izlaznost 97,99 odsto (438 od 447 birača).
Ponovljeni izbori pokazali su izlaznost od 98,94 odsto, odnosno 186 od 188 registrovanih birača na BM 10 u Kragujevcu i BM 13 u Nišu.
Ukoliko današnji rezultati budu potvrđeni, u narednih pet godina članovi VST-a iz redova tužilaca biće Jasmina Stanković iz Vrhovnog tužilaštva, Radmila Jovanović iz Apelacionog tužilaštva u Beogradu, Nikola Uskoković iz beogradskog VJT-a, Predrag Milovanović iz Drugog osnovnog tužilaštva u Beogradu i Boris Pavlović iz Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu.
Zašto su se ponavljali izbori?
Podsetimo, ponavljanje izbora na četiri biračka mesta dešava se dva meseca nakon održavanja regularnih izbora za članove Visokog saveta tužilaca.
Glasanje se ponavlja zbog toga što je šest tužilaca uložilo prigovore tvrdeći da su im povređena biračka prava. Prigovori su se uglavnom odnosili na to da su članovi biračkog odbora imali telefone sa kamerama, te da se glasanje nije održavalo u adekvatnim prostorijama.
Po Zakonu o Visokom savet tužilaštva, Savet ima 48 sati da odluči o prigovorima, a ako to ne učini smatra se da se prigovori usvajaju. Predsednik Saveta Branko Stamenković je dan nakon što su prigovori stigli zakazao sednicu, ali ona nije imala kvorum za rad. Između ostalih, ni ministar Vujić nije prisustvovao. Nakon toga je Stamenković svim članovima poslao materijale na mejl, i sazvao elektornsku sednicu. Na osnovu toga, Savet je doneo odluku da se prigovori odbace.
Ipak, šestoro tužilaca je uložilo žalbu Ustavnom sudu koji je utvrdio da je Stamenković uz povredu zakona odbio žalbe, naloživši ponavljanje izbora.
Reakcija na tu odluku je bila ostavka šestoro članova Izborne komisije VST-a, pa se ponavljanje izbora odlagalo do izbora novih članova Izborne komisije. Ipak, u naletu iznenađujuće konstruktivnosti problem sa ostavkama je zaobiđen, pa su raspisani ponovljeni izbori.
Tokom čitavog trajanja tog procesa, Stamenković i Vujić su razmenjivali saopštenja u kojima su sve otvorenije kritiovali ovog drugog. Kruna tog procesa bila je krivična prijava koju je ministar pravde podneo protiv predsednika VST-a.
Današnji izbori bi mogli da predstavljaju kraj tog dvomesečnog „vanrednog stanja“ u Visokom savetu tužilaštva. Međutim, podjednako izvodljiv je i epilog u kojem današnji izbori predstavljaju samo nastavak te konfrontacije. Jer po trenutnom stanju stvari – nijedna od strana nema većinu da bi preglasala ovu drugu. Ipak, obe frakcije imaju mogućnost da opstruišu izbor i „obore“ rezultate, produbljujući već postojeću krizu.