Sa delegacijom Venecijanske komisije Saveta Evrope, koja boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, danas su razgovarali i predstavnici nevladinog sektora. Jedna od učesnica sastanka bila je Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) koja je, gostujući u emisiji Marker na Insajder televiziji, rekla da bi brza reakcija Ustavnog suda na “Mrdićeve zakone” mogla da predstavlja politički izlaz za vlast, ukoliko se to desi pre mišljenja Venecijanske komisije.
Na pitanje kakav je njen utisak nakon prvog sastanka koji je delegacija Venecijanske komisije imala u Srbiji i koliko su njeni članovi upoznati sa poslednjim izmenama pravosudnih zakona, Spremo kaže da je važno što su organizacije civilnog društva imale priliku da na početku posete ukažu na ključne probleme.
„Mislim da je bilo dobro imati taj prvi sastanak jutros, jer smo mi kao organizacije civilnog društva mogle da postavimo ton cele njihove posete, u smislu da ukažemo ne samo na to koliko su štetni zakoni sami po sebi, odnosno pojedine odredbe, već i na potpuni izostanak procedure prilikom njihovog usvajanja“, navela je Spremo.
Na konstataciju da su zakoni doneti bez konsultacija, javne rasprave i bez predloga Vlade, ona potvrđuje da je reč o hitnom postupku.
„Tako je, po hitnom postupku. Dakle, to su sve kriterijumi o kojima smo razgovarali sa predstavnicima Venecijanske komisije, a koji se tiču njihove ček-liste za vladavinu prava. Tu listu je upravo Venecijanska komisija izradila. Ovakav način donošenja zakona praktično ne ispunjava oko 80 odsto kriterijuma sa te liste“, objašnjava Spremo.
Na pitanje da li smatra da su članovi Venecijanske komisije toga svesni nakon sastanka, ona odgovara potvrdno.
“Apsolutno mislim da su svesni, zato što je bilo mnogo više razgovora o samom procesu nego o konkretnim članovima koji su sporni. Naravno i o tome se razgovaralo. Verujem da su i poslanici, na sličan način, stekli utisak da predstavljanje konteksta i načina na koji se usvajaju ovi zakoni, ukazuju na to da, bez obzira da li rešenja ispunjavaju neke minimalne međunarodne standarde, oni nisu validni. Dakle oni nemaju nikakav legitimitet”, ističe Spremo.
Venecijanska komisija dolazi u Beograd nakon što je predsednica Narodne skupštine Srbije još u februaru zatražila hitno mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, i to nakon što su oni već usvojeni. Na pitanje koliko brzo se može očekivati objavljivanje tog mišljenja i kakve su procedure unutar Venecijanske komisije, Spremo kaže da se plaši da će ono stići prekasno.
„Bojim se da ćemo biti u situaciji ‘kasno Marko na Kosovo stiže’. Čak i da Venecijanska komisija po maksimalno hitnoj proceduri usvoji mišljenje, ne očekujem da će se to desiti pre maja. Pominjao se i jun kao termin plenarne sednice na kojoj bi to mišljenje moglo da bude usvojeno“, navodi Spremo.
Kako dodaje, i u slučaju da mišljenje bude doneto ranije, posledice primene spornih zakona već su vidljive.
„Mi već živimo posledice primene ovih zakona. Mogli smo da vidimo i neke od tih posledica, a bojim se da do trenutka kada mišljenje stigne građani mogu da osete dodatne posledice upravo zbog njihove primene“, upozorava Spremo.
Na pitanje koliko je važno da građani znaju da mišljenje Venecijanske komisije nije obavezujuće, već savetodavno i da država može, ali ne mora da ga primeni, Spremo potvrđuje da je to tačno, ali dodaje da ono ipak ima značajnu težinu u evropskim institucijama.
„Ono nije obavezujuće, ali se Evropska komisija oslanja na mišljenje Venecijanske komisije kada ocenjuje stanje vladavine prava. Mislim da je u celoj ovoj priči to možda i najjača karika, da tako kažem – taj ‘ucenjivački potencijal’ Evropske komisije ima veću snagu nego samo mišljenje Venecijanske komisije koje ćemo dobiti“, kaže Spremo.
Prema njenim rečima, teško je očekivati da mišljenje Venecijanske komisije bude u potpunosti pozitivno, makar kada je reč o proceduri donošenja zakona.
„Po svemu sudeći, to mišljenje ne može da bude pozitivno, bar u delu koji se odnosi na proceduru. Međutim, moramo uzeti u obzir i hipotetičku situaciju da Venecijanska komisija oceni da su zakoni u skladu sa minimumom međunarodnih standarda. U tom slučaju biće veoma važno kako će reagovati Evropska unija“, navodi Spremo.
Kako objašnjava, ono što ispunjava minimalne međunarodne standarde ne mora nužno da bude u skladu sa zahtevima Evropske unije u procesu usklađivanja zakonodavstva.
„Dakle, ono što je u skladu sa minimumom međunarodnih standarda ne mora nužno da bude u skladu sa zahtevima Evropske unije kada je reč o usklađivanju našeg zakonodavstva sa evropskim. Zbog toga će velika moć ostati u rukama Evropske komisije kroz praćenje napretka Srbije, jer smo i dalje formalno zemlja koja pokušava da postane članica Evropske unije“, ističe Spremo.
Na pitanje novinara da li, imajući u vidu trenutni tok evrointegracija Srbije, zaista može doći do ozbiljnijih posledica ukoliko mišljenje Venecijanske komisije ne bude uvaženo i ako Evropska komisija reaguje, Spremo kaže da se pritisak iz Brisela već oseća.
„Samim tim što su vlasti morale da pozovu Venecijansku komisiju, mi već osećamo posledice reagovanja Evropske komisije. Ona reaguje sporo, ali reaguje“, navodi Spremo.
Podseća da je civilni sektor još ranije upozoravao na moguće posledice usvajanja spornih zakona.
„Mi smo kao civilno društvo još u decembru pokušavali da upozorimo da usvajanje ovih zakona može da donese korak unazad u odnosu na reforme koje su, doduše, bile kritikovane, ali su ipak donele određene pomake, pre svega u razbijanju hijerarhije unutar tužilaštva“, kaže Spremo.
Kako dodaje, vlasti su na kraju ipak morale da se obrate Venecijanskoj komisiji, iako su prethodno ignorisale pozive da to učine pre usvajanja zakona.
„Iako su im mnogi predlagali da zakone pošalju Venecijanskoj komisiji na mišljenje pre njihovog usvajanja, to nije urađeno. Tek nakon što su zakoni usvojeni, oni su ipak morali da se obrate Komisiji. Zbog toga verujem da će neka vrsta pritiska iz Evropske unije ponovo uslediti“, zaključuje Spremo.
Na pitanje koje su realne opcije pred vladajućom koalicijom ukoliko mišljenje Venecijanske komisije bude negativno – da li je verovatnije da se zakoni izmene ili da reaguje Ustavni sud – Spremo smatra da bi vlastima politički bilo jednostavnije da odluku prepuste sudu.
„Njima je definitivno lakše da Ustavni sud donese odluku, jer onda mogu da kažu da oni ne odustaju od svojih načela“, kaže Spremo.
Ona dodaje da je formalno predlagač spornih zakona bio poslanik, ali da je teško poverovati da iza toga ne stoji izvršna vlast.
„Možemo govoriti o tome da je ove zakone predložio jedan poslanik, ali ne postoji realna šansa da iza toga ne stoji Vlada kao takva, odnosno bar jedan čovek koji u velikoj meri donosi odluke u ovoj zemlji“, navodi ona.
Prema njenim rečima, zbog toga je malo verovatno da će vlast sama odlučiti da u potpunosti vrati stanje na prethodno.
„Ne možemo sa sigurnošću reći da će oni hteti da postupe po mišljenju i da vrate situaciju sto odsto u prethodno stanje. Zato je za njih elegantnije rešenje da Ustavni sud bude taj koji će reći – ovo nije u skladu sa Ustavom, molimo vas da to vratite“, zaključuje Spremo.
Postavlja se i pitanje da li postoji mogućnost da Ustavni sud reaguje pre Venecijanske komisije, s obzirom da je njegov predsednik Vladan Petrov najavio da će ta institucija biti „ekspeditivna“ u oceni ustavnosti spornih zakona.
„Ja jedva čekam da to vidim, pošto ekspeditivnost Ustavnog suda nije nešto što se često može staviti u istu rečenicu sa Ustavnim sudom“, kaže Spremo.
Ipak, dodaje da su se u pojedinim situacijama mogle videti i brze odluke te institucije.
„Videli smo određenu brzinu odlučivanja, na primer kada su bili u pitanju izbori za Visoki savet tužilaštva. Ako je predsednik Ustavnog suda rekao da će se požuriti, ne sumnjam da će se požuriti – samo je pitanje kakvu odluku možemo da očekujemo“, navodi ona.
Na pitanje da li Ustavni sud ima političku slobodu da neustavnim proglasi zakone koji su važni vlastima, Spremo kaže da sumnja da bi se o tom pitanju uopšte raspravljalo bez snažne reakcije javnosti.
„Čisto sumnjam da bi se o ovome uopšte odlučivalo da nije bilo ovolike reakcije i domaće i međunarodne javnosti, odnosno pritiska na vlast zbog usvajanja spornih zakona“, ocenjuje Spremo.
Prema njenim rečima, eventualna brza reakcija Ustavnog suda mogla bi da predstavlja politički izlaz za vlast.
„Mislim da bi takva proaktivnost Ustavnog suda, pa čak i odluka koja bi dovela u pitanje ustavnost zakona, mogla da dođe isključivo kao svojevrsno zvono spasa za vlast, odnosno u dogovoru sa vlašću“, zaključuje Spremo.
Način na koji su sporni zakoni usvojeni otvara pitanje da li je vlast time stvorila model koji bi mogao da se koristi i ubuduće – da zakon predloži jedan poslanik, bez javne rasprave i konsultacija sa međunarodnim organizacijama, da bude usvojen po hitnom postupku, a da se tek naknadno zatraži mišljenje relevantnih tela.
Spremo upozorava da takav pristup nije u skladu ni sa domaćim pravnim okvirom kada je reč o zakonima koji se tiču pravosuđa.
„Mi ne smemo hitno da usvajamo zakone koji se tiču pravosuđa, ni u skladu sa našim zakonskim ni sa ustavnim okvirom. Potpuno je izvrnuto predstavljeno javnosti da je to nešto što je u redu“, kaže Spremo.
Ona dodaje da formalno nije sporno da zakon predloži poslanik, ali da je problem način na koji se o takvim zakonima odlučuje.
„Jeste u redu da jedan poslanik predloži zakon, ali nije u redu da se o ovim temama odlučuje bez javne rasprave i po hitnom postupku“, navodi ona.
Prema njenim rečima, takva praksa može postati opasan presedan.
„Ovo definitivno stvara negativan obrazac koji može biti ubuduće korišćen. Ako su se već usudili da to urade sa pravosudnim zakonima, postavlja se pitanje šta je prepreka da to urade i sa nekim drugim zakonima – možda manje sistemskim, ali onima koji utiču na ljudska prava građana, politička prava ili ograničenje različitih sloboda, uključujući slobodu okupljanja i slobodu izražavanja“, upozorava Spremo.
Ona dodaje da će ključnu ulogu imati reakcija institucija koje nadgledaju rad domaćih vlasti.
„Sada je pitanje reakcije institucija koje nadgledaju rad naših institucija, pre svega međunarodnih tela, jer su institucije u ovoj zemlji u velikoj meri zarobljene. Vidimo da se još jedan deo pravosuđa, da tako kažem, batrga u tom procesu zarobljavanja sistema“, kaže Spremo.
Ukoliko izostane snažna reakcija, upozorava ona, postoji rizik da se ovakav način donošenja zakona ponovi.
„Ako izostane jasna poruka da ovako ne može da se radi, ne vidim prepreku da se po ovom principu zakoni ubuduće usvajaju kad god to vlastima odgovara“, zaključuje Spremo.