Delegacija Venecijanske komisije Saveta Evrope boravila je dva dana u Beogradu, tokom kojih je održala niz odvojenih sastanaka sa predstavnicima vladajuće većine, opozicionih stranaka, organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja, a na temu nedavno usvojenih i široko kritikovanih izmena seta pravosudnih zakona, takozvanih Mrdićevih zakona.
Na osnovu zaključaka koje će komisija razmatrati, ona će doneti mišljenje, koje će potom biti usvojeno, kako je najavljeno na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.
Iako mišljenje Venecijanske komisije nije obavezujuće za zemlju na koju se odnosi, njegova težina ogledaće se u kasnijim procenama Evropske komisije po pitanju napretka u procesu pridruživanja, posebno činjenica da li će Srbija prihvatiti i u kojoj meri mišljenje koje bude doneto.
Dr Svetlana Nenadić, predsednica Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, koja je prisustvovala sastanku strukovnih udruženja sa Komisijom, iznosi pozitivne ocene o razgovorima, napominjući da UTS ima višegodišnje iskustvo u saradnji sa tim telom.
– S obzirom da se razgovori vode odvojeno sa zainteresovanim stranama, Venecijanska komisija tako zapravo dolazi do različiti nivoi razumevanja istog problema. Suštinski, najbrojnije izmene su u Zakonu o javnom tužilaštvu, pa smo se mi toj temi najviše i posvetili. Ranije smo istakli svoju ocenu koja je generalno negativna, pa smo se i u izlaganju pred komisijom držali tih stavova. Podsetili smo i na njihove ranije iznete stavove u mišljenjima kako za Srbiju tako i za druge zemlje gde su se pojavljivale slične situacije. Naše iskustvo sa Venecijanskom komisijom je uvek pozitivno, to su zaista vrhunski profesionalci koji znaju da rade svoj posao i vrlo dobro poznaju pravosudne sisteme. Ove anomalije koje se dešavaju u pravosuđu trenutno kod nas, nisu unikatne i pojavljuju se s vremena na vreme u različitim zemljama, pa su ti mehanizmi njima vrlo poznati, ne vide ih prvi put. Rukovodeći se onim što su oni ranije iznosili u svojim mišljenjima, ja sam optimista, verujem da će njihov stav u dobrom delu biti saglasan onome što smo mi izneli kao kritike ovih amandmana, navodi Nenadić za Danas.
Sagovornica napominje da se taj sastanak odnosio isključivo na konkretna normativna rešenja i strogo stručan domen.
– Mi smo se ograničili na to koji su problemi tih normi, kakve će one posledice proizvesti i koliko je to opasno za samostalnost javnog tužilaštva, za postupanje i integritet javnih tužilaca kao i njihovu ranjivost na eventualne političke uticaje. Normativna rešenja o kojima smo mi pričali proizvode posledice na jako duge staze, potrebno je da prođe mnogo godina da bi se videli suštinski loši efekti. S druge strane, ono što se videlo odmah, vezano za upućene tužioce, što je predviđeno prelaznim i završnim odredbama, tek je trenutni efekat, a suštinski loše posledice ne mogu se videti odmah, na prvu loptu. I oni su toga svesni, napominje tužiteljka Nenadić.
Ona podseća da je država nema obavezu da postupi u skladu sa stavom Komisije.
– Ovde se samo postavlja pitanje da li je država voljna ili ne da usaglasi svoje zakonodavstvo sa standardima Saveta Evrope. Tako da se sve vraća na politički teren. Ipak, mišljenje ima veliku težinu na međunarodnom planu, u Evropskoj uniji, za pregovore, važno je da se taj korak ne preskače. Ono što je dobro jeste da je predsednica Skupštine načelno rekla da će oni poslušati mišljenje Komisije, ali to tek treba da se vidi, zaključuje Nenadić.
Jovana Spremo iz Jukoma, koja je prisustvovala sastanku sa kolegama iz nevladinog sektora, kaže da su oni akcentovali samu neregularnost procedure donošenja zakona, više nego sam sadržaj, kao i kontekst u kom su te izmene donete.
-Moj primarni osećaj je da su oni zaista došli da slušaju šta mi imamo da kažemo. Pre svega smo skrenuli pažnju na neregularnost usvajanja tih zakona, na izostanak javne rasprave, na nekonsultovanje relevantnih organa kao što su Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaštva, Vrhovni sud, Vrhovno tužilaštvo i slično. I naravno, na tu hitnu proceduru koja nikako ne sme da se primenjuje kada se radi o izmenama zakonodavstva koje se odnosi na pravosuđe. Inače, Venecijanska komisija ima tu „Rule of law“ čeklistu, gde ima i deo koji se odnosi na javnu raspravu, šta ona tačno mora da sadrži, a plastično rečeno, ova rasprava nije ispunila ni 80 odsto zahteva sa te liste. O tome smo najviše pričali, i ukoliko Komisija utvrdi da tu nije bilo poštovanja standarda, manje je relevantno da li su same odredbe kao takve u suprotnosti ili ne sa standardima. Pokušavali smo da im stavimo u kontekst u kojoj atmosferi se usvajaju ovi zakoni, šta je sve prethodilo usvajanju i da neka rešenja nisu sama po sebi štetna, ali jesu zbog načina na koji su usvojena i namere koju zakonodavac ima. A to je izrazit pritisak na tužilaštvo, pre svega, ističe Spremo.
Kako dodaje, istaknuta je i situacija sa v.d. stanjima koja se produžavaju kod predsednika sudova i glavnih tužilaca, kao i sa ukidanjem komisije i prelazak na neposredno hijerarhijski višeg tužioca, u slučajevima kada se izdaje obavezno uputstvo.
– Ovim rešenjima slabi se vrh hijerarhije, ali jača hijerarhija kao takvu. Tu su i štetna rešenja oko toga da je VTK sada pod Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, znamo ko vodi tužilaštvo i kakav je njegov odnos sa izvršnom vlasti. Takođe, rešenja gde Ministarstvo pravde sada mora da odobri sve poteze koje tužilaštvo treba da radi u kontekstu međunarodne saradnje, a sa druge strane kontakt sa kancelarijom Evrodžasta biva oslabljena za našeg predstavnika. To sve u kompletu daje sliku da vlast hoće da oslabi učešće našeg tužilaštva u međunarodnim istragama koje potencijalno mogu dovesti do nekih optužnica koje bi ih pogađale, što je i sam Mrdić rekao, pojašnjava Spremo.
Sagovornica skreće pažnju da, iako Komisija ima slična iskustva u nekim drugim zemljama, to nama nekada ne ide u prilog.
– To što možda radi u nekoj drugoj zemlji ne radi kod nas, upravo zbog konteksta zarobljenih institucija, autokratske vlasti, nemanja podele vlasti i slično. Tela poput Venecijanske komisije polaze od činjenice da postoji vladavina prava u zemlji, a mi je suštinski nemamo, pa čak neka rešenja, koja u funkcionalnom sistemu rade, kod nas stvaraju prostor za korupciju. I to je zapravo teži deo zadatka Komisije i tu je pitanje ko će kako da odluči, napominje Spremo.
Kako veruje, vlast će sa te buduće liste „odabrati šta im se sviđa da promene“, podsećajući da je to bio slučaj i kada je komisija ocenjivala ustavne amandmane i propratne zakone, kada su prihvatili tek deo sugestija.
– Oni idu do minimum standarda, a mi ipak težimo malo većem stepenu standarda bar kad je nezavisnost pravosuđa u pitanju. Tu je takođe ključno šta će posle toga reći EK. Mi smo formalno na evropskom putu i naš napredak u reformi pravosuđa prati Evrpska komisija, koja se pak oslanja na ocenu Venecijanske. I u tom smislu je pitanje kako će EK reagovati na delimičnu primenu mišljenja Venecijanske komisije, zaključuje Jovana Spremo i dodaje da su dobili uveravanje da će mišljenje biti izrađeno ranije nego je to planirano, u skladu sa protokolom za izradu hitnog mišljenja, i s obzirom da je ovo najbrže što je to telo moglo da odreaguje.
Šteta već načinjena
Jovana Spremo, međutim, ne veruje u iskrene namere vlasti, koja je i inicirala dolazak Venecijanske komisije.
– Da je vlast htela mišljenje Komisije, zvali bi je pre usvajanja zakona. S obzirom da to sada rade, to znači da je na njih vršen pritisak da to urade, odnosno da sada pokušavaju da skupe neke poene. Vlast je to uradila ovim redosledom, upravo da bismo imali nekoliko meseci primene tih zakona. Jer sad se već pravi šteta koja posle može biti otklonjena, ali je pitanje na koji način i koliko dugo će to da traje, upozorava Spremo.
O Mrdićevim zakonima i u OEBS-u
Članovi Venecijanske komisije su uporedo u Beču, na sastanku OEBS-a u okviru dimenzije ljudskih prava prezentovali svoju poziciju – da su zakoni koji se donose bez javnih rasprava i u ubrzanoj proceduri protivni standardima i smernicama koje su usvojili nedavno. Istakli su i pozitivne primere reakcije ustavnih sudova, na primer Nemačke, gde je Ustavni sud proglasio zakon neustavnim jer mu zbog ubrzane procedure nedostaje legitimitet.