Od 2019. godine u Srbiji se primenjuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, čime je prvi put sistemski uvedena ova usluga. Ranije se najčešće pružala kroz određene projekte i aktivnosti civilnog sektora.
Zakonom su predviđene kategorije građana i građanki koji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, uslovi koje treba da ispune, kao i načini kako da je ostvare. Ono što do sada nije urađeno je da ova informacija dođe do onih kojima je namenjena i kojima je pravna pomoć potrebna.
Dragiša Ćalić, pravnik i koordinator pravih poslova u YUCOM-u kaže da im se i nakon sedam godina od početka primene zakona javlja veliki broj ljudi koji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali sa tim nisu upoznati, niti znaju kako da je ostvare.
Kako u zakonu piše, pravnu pomoć bez plaćanja nadoknade mogu da dobiju osobe lošijeg imovnog stanja koje bi došle u stanje oskudice kada bi sami morali da angažuju advokata.
„Imajući u vidu advokatsku tarifu i prosečnu zaradu u Srbiji, malo ko bi mogao da angažuje advokata, a da sebe ne dovede u egzistencijalnu opasnost. Zato je podzakonskim aktima detaljnije regulisano koji su to iznosi i primanja na osnovu kojih neko može dobiti uslugu besplatne pravne pomoći” – objašnjava Dragiša Ćalić.
Ovoj grupi nesumnjivo pripadaju svi koji već primaju novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak, ali i druga lica koja bi se angažovanjem advokata našla u teškoj finansijskoj situaciji. Takođe, pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju žrtve nasilja, imigranti, lica koja su u procesu prinudnog iseljenja iz stanova, oni koji su prinudno smešteni u ustanove socijalnog staranja, osobe koje su u postupku oduzimanja poslovne sposobnosti, deca i žrtve porodičnog nasilja.
„Žrtve nasilja i porodičnog nasilja imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć samo u postupku koji se vodi povodom nasilja. Kod svih drugih postupaka koji su u vezi sa tim, razvod, starateljstvo nad decom, alimentacija moraju biti ispunjeni pomenuti imovinski uslovi” – kaže Ćalić.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez obzira na imovinski status, imaju i sve osobe sa invaliditetom. Ovo je još jedna grupa građana i građanki koja nije upoznata sa tim da ima pravo na ovu uslugu, ističe pravnik u YUCOM-u.
Usluga formalno postoji, ali nema kapaciteta za njenu punu primenu
Ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć počinje podnošenjem zahteva lokalnoj samoupravi. Obaveza svake lokalne samouprave je da ima licencirano lice koje je ovlašćeno da odlučuje o zahtevu za besplatnu pravnu pomoć. U roku od osam dana mora da donese odluku da li lice koje je podnelo zahtev ispunjava potrebne uslove. Ukoliko ispunjava, besplatnu pravnu pomoć dobiće od zaposlenog koji je u opštini zadužen za te poslove.
„Ako takvog lica nema, a najčešće nema, posebno u manjim opštinama, onda su dužni da, u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije i Vojvodine, angažuju advokata koji se prijavio za pružanje besplatne pravne pomoći” – navodi Dragiša Ćalić.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju:
- primaoci novčane socijalne pomoći i dečjeg dodatka
- osobe lošeg imovnog stanja (propisan je iznos primanja)
- žrtve nasilja i porodičnog nasilja
- imigranti
- lica u procesu prinudnog iseljenja
- lica koja su prinudno smeštena u ustanove socijalnog staranja
- osobe koje se nalaze u postupku oduzimanja poslovne sposobnosti
- sve osobe sa invaliditetom
Ova usluga plaća se delom iz budžeta opštine, a delom iz budžeta republike i iznosi trećinu prave advokatske tarife.
Kao dodatni problem koji usporava ostvarivanje ove usluge, Ćalić navodi i obimnu dokumentaciju koju je potrebno dostaviti kako bi se dokazao imovni status. Popunjavanje obrasca je komplikovano, jer građani u većini slučajeva ne znaju šta im je potrebno, pa im je pravna pomoć potrebna i pre ostvarivanja besplatne pravne pomoći.
U prvim godinama primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći država je opredelijivala velika sredstva u budžetu za ovu namenu. Međutim, vremenom se ta suma smanjivala, jer je iznos utrošenih sredstava bio veoma mali.
„Prvih godina mislim da je bilo utrošeno manje od 1%. Po njihovoj finansijskoj logici u budžetu se taj iznos smanjivao. Međutim, to ne znači da ne postoji potreba. To samo znači da sistem ne funkcioniše, pa se ti novci ne troše” – ističe Dragiša Ćalić.
Dodaje da je YUCOM radio istraživanja koja su pokazala da su sve opštine formalno-pravno ispunile zakonsku obavezu i imaju zaposleno lice koje odlučuje o zahtevu. Često je to lice i zaduženo za pružanje besplatne pravne pomoći, a to, smatra on, nije dobro. Mnoge, posebno manje opštine nemaju kapaciteta za pružanje ove usluge, pa se sve svodi na zadovoljavanje forme, navodi pravnik u YUCOM-u.
„Ta lica bi trebalo da odlučuju o zahtevu, a onda da opština posao prepusti advokatima. Problem je i što opština mora da plati sve troškove, a država naknadno refundira pola. U mnogim opštinama je to veliki problem” – kaže Dragiša Ćalić.
U mnogim opštinama nema dovoljno sredstava za besplatnu pravnu pomoć, pa se ova stavka i ne nađe u budžetu. To stvara dodatni problem, jer oni kojima je potrebna ostaju uskraćeni za besplatnu pravnu pomoć.
