„Apsurd je da pravosuđe u ovoj zemlji više štiti evropska institucija, nego što to radi, na primer, Visoki savet sudstva“, rekla je za N1 Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), povodom današnjeg Izveštaja o Srbiji koji je usvojio Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) – a u kojem se, između ostalog, oštro kritikuju tzv. Mrdićevi zakoni.
Kako je izvestio N1, AFET je izglasao finalnu verziju Izveštaja o Srbiji, koji je pripremio izvestilac Tonino Picula, a koji je znatno oštriji i obimniji od prvobitnog nacrta koji je 17. marta javno predstavljen.
Jovana Spremo napominje da je nije iznenadila sadržina izveštaja, kao ni sam ton – štaviše, kaže da je bilo i očekivano, pogotovo kada je u pitanju demokratija i vladavina prava u Srbiji.
Kako naglašava, u izveštaju se uporno pominju tri stvari – duboka polarizacija, nepoverenje u institucije i zarobljavanje svega demokratskog u zemlji.
„Tu smo mogli da vidimo prilično detaljno praćenje poslanika Evropskog parlamenta, nije im promakao bilo koji detalj kršenje prava koje su institucije, odnosno vlast u Srbiji sprovele u prethodnom periodu. I mislim da je to poseban značaj ovog dokumenta. Naravno, videćemo koliko će to uticati na odluke Evropske komisije“, rekla je sagovornica N1.
Kako dodaje, značajno je i to što je veliki broj poslanika glasao „za“, te je zanimljivo da je veliki deo amandmana koji su usvojeni dati od strane Evropske narodne partije – čiji je Srpska napredna stranka deo.
„To nam govori da ova vlast sedi na mnogo stolica. Kao i da unutar njihove grupacije postaje vidljivo da ne postoji jasno usmerenje SNS-a ka evropskom putu, odnosno da imamo i unutar te konzervativne opcije crvene linije preko kojih se ne prelazi“, smatra Spremo.
Da li se vlast uplašila izveštaja?
Upitana o zamrzavanju EU fondova, odnosno o tome što su Srbiji uskraćena sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan – nakon što se počelo s primenom tzv. Mrdićevih zakona, Spremo da aktuelni režim u Srbiji isključivo zanimaju samo sredstva Evropske unije – te da su zato ti zakoni i poslati na reviziju Venecijanskoj komisiji.
„Za EK je ovaj način i usvajanja zakon, ali i način odmazde ka pravosuđu od strane zakonodavne i izvršne vlasti neprihvatljiv. Moja jedina bojazan je da se vraćanjem na nultu poziciju, odnosno otklanjanjem posledica ‘Mrdićevih zakona’, u celosti ili parcijalno, ne dobijaju dodatni poeni. Jer to nije napredak, to može biti stagniranje u najboljem slučaju. A ako je Komisija bila spremna da verbalizuje da su spremni da zaustave sredstva zbog ovakvog postupanja prema pravosuđu, mislim da to daje signal da vlast neće tako lako dobiti ta ista sredstva“, rekla je sagovornica N1.
Upitana da li ima ikoga u Srbiji da čuje kritike iz Brisela, Spremo, pak, kaže da ne očekuje nikakvo drugačije ponašanje vlasti.
„Podsećam da smo mi i nakon izbora 2023. godine imali veoma oštru rezoluciju, pa ni to nije ostavilo preteranog efekta u odnosima sa Vladom Srbije, sve dok nije došlo do pogoršanje situacije. Da li će sada biti drugačija situacija, ostaje da vidimo“, zaključuje Spremo.
