Slučaj Aleksandra Radića za kojim je raspisana poternica i dalje izaziva veliku pažnju javnosti. Mnogo je nepoznanica, a jedna od ključnih je koje je to delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Gostujući u emisiji 3D predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović kaže da iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva ne može da se razazna šta se stavlja na teret Aleksandru Radiću. Ona navodi da je to glavni problem.
“Mi sa pravne tačke gledišta ne možemo jasno da procenimo ovaj postupak tužilaštva. Što se tiče drugog krivičnog dela, za koje postoje u saopštenju određeni elementi, odnosno da su neke tajne, neki podaci, neki dokumenti razmenjivani kroz neke prepiske… Niti znamo šta je tu tajna, koja je to tajna, da li postoji i koji stepen tajnosti, niti da li je Radić znao da li je to tajno ili ne. S obzirom na prirodu njegovog posla, moguće je da je on mogao da zna. Ali, mi zaista ne znamo ni u kom svojstvu je on, ako je pribavljao informacije, da li ih je pribavljao? U kom svojstvu? Da li kao novinar, da li kao analitičar, da li kao član neke organizovane grupe, gde mi to zaista ne možemo da vidimo”, kaže Golubović.
Krivično delo obuhvata sve ove elemente: kako odavanje tajne, saopštavanje tajne, ali i pribavljanje, kaže Golubović, pojašnjavajući kako je postavljeno krivično delo. Dodaje da ako neko dođe u posed neke informacije koja je označena određenim stepenom tajnosti, ne mora uvek nužno da zna da je ta informacija iz nekog dokumenta.
“Kod nas je zakon o tajnosti podataka dosta rigidan, i samo one informacije kojima se krije neko krivično delo, znači teže krivično delo, zapravo sud može da odredi da su u interesu javnosti da sazna. Evropski sud za ljudska prava ima mnogo širu praksu, i pre svega kada su u pitanju novinari, gotovo da svi oni koji su pribavljali, pa čak i saopštavali, informacije od interesa za javnost nikada, po stavu Evropskog suda za ljudska prava, ne bi trebalo da budu odgovorni. I naš sud u određenim slučajevima zaista i ceni, međutim, uvek je, da kažemo, pritisak javnosti ključan da se to međunarodno pravo, koje Srbiju obavezuje, da se razumemo, i primeni”, navodi ona.
Ni godinu i po dana nakon protesta 15. marta nema odgovora institucija šta se desilo tog dana u 19.11 u Ulici kralja Milana.
“Da je bilo efektivne istrage od strane tužilaštva, svega ovoga ne bi bilo. Tužilaštvo, kao i celokupna državna vlast, jesu ostali dužni građanima da objasne šta se desilo i da utvrde koja su zapravo odgovorna lica. Da podsetimo, Prvo osnovno javno tužilaštvo jeste pokrenulo predistražne radnje i ono što je poslednje saopštilo to tužilaštvo jeste da je oko 170 lica saslušano na okolnosti pretrpljenog straha, bola i različitih posledica tog 15. marta u Beogradu. I to je sve što mi znamo od ovog Prvog osnovnog javnog tužilaštva. Takođe, znamo i da su oni zatražili određene informacije od nadležnih institucija. Naravno, te odgovore ne znamo, ali ono što možemo naslutiti jeste da su ti odgovori bili poricanje bilo kakve odgovornosti, a to, opet, znamo iz razloga što se međunarodna zajednica zapravo bavila ovim pitanjem, zahtevajući od države da sprovede efikasnu istragu”, rekla je.
Golubović podseća i da smo imali i posetu visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji je ponudio Srbiji pomoć Ujedinjenih nacija da se ova istraga efikasno završi i da građani imaju odgovor na to šta se desilo.
“Međutim, nikada od Srbije nije došao povratni odgovor. Sama činjenica da Prvo osnovno javno tužilaštvo toliko dugo ne može da izađe sa bilo kojim odgovorom, da bar imamo bilo kakve naznake da su došli do nekih osumnjičenih, govori u prilog da policija je prestala da sarađuje kada je u pitanju ovaj postupak”, podseća Golubović.
Ona dodaje i da je indikativno da je Više javno tužilaštvo, kada je krenulo u junu mesecu sa, kako kaže, proganjanjem lica koja su učestvovala u javnoj debati povodom 15. marta, nije zatražilo službenim putem ceo predmet od Prvog osnovnog javnog tužilaštva.
“Bilo je govora u medijima o tome da se to učinilo, međutim Prvo osnovno javno tužilaštvo je demantovalo da se to zaista i dogodilo. Dakle, mi ovde vidimo da ne postoji saradnja čak ni između različitih nivoa tužilaštava i to jeste zaista problematično sa stanovišta ocene da li se zaista radi na utvrđivanju istine”, kaže ona.
Na pitanje zašto govori o progonu i da li je to gruba kvalifikacija, Golubović kaže da je sve počelo tako što su određeni javni tužioci iz Višeg javnog tužilaštva počeli javno da komentarišu u najgledanijim emisijama, dajući neke vrlo teške kvalifikacije i označavajući cele grupe lica da su učestvovala u nekom organizovanom napadu na ustavno uređenje.
“Mi tu ni ne znamo na koji način je izvršen napad na ustavno uređenje, ne znamo da li je neko nekad pomenuo da će se upotrebiti sila da se svrgnu najviši organi vlasti, da se svrgne ustavno uređenje. Zapravo, mi vidimo da je jedini zahtev ljudi sa ulice da se sprovedu izbori i to na jedan zakonit način. Dakle, nikada niko nije ni u tom javnom prostoru rekao da se nešto želi promeniti na nasilan način. I onda vi nemate uporište da krenete uopšte u označavanje grupa lica. Ovde pričamo o građanima koji su bili na ulici, koji su se obratili lekarima, koji su pretrpeli posledice. Oni se označavaju kao neko ko će biti preispitan u smislu toga ko ih je organizovao da ide kod lekara, ko ih je organizovao da potraže pravnu pomoć. Mislim, to jeste zastrašivanje. Zatim, protiv lekara: ko je zapravo vama rekao da napišete u izveštaju šta je neko pretrpeo i na koji način je pretrpeo? Dakle, to jesu te ozbiljne kvalifikacije, sa izjavama u najgledanijim medijima. To jeste progon”, navodi Katarina Golubović.
Postupak koje sada vodi Više javno tužilaštvo proistekao je iz druge istrage, a to je smrt studentkinje Filozofskog fakulteta, gde se ni nakon nekoliko meseci ne zna šta se tačno desilo, a Tužilaštvo se tim povodom ne oglašava. Na pitanje da li ovaj poslednji krivični postupak ima efekat zastrašivanja ili je njegov cilj otkrivanje šta se desilo 15. marta Golubović kaže da je reč o zastrašivanju.
“Način na koji tužilaštvo komunicira ceo ovaj slučaj, zapravo, ima taj efekat zastrašivanja. Ja ne bih rekla da je ovde tužilaštvo na bilo koji način efikasno u odnosu na taj drugi postupak; radi se samo o načinu komunikacije koje ovo Više javno tužilaštvo vodi povodom određenih predmeta. Mi u ovom predmetu nismo videli, zapravo, ništa osim da je dat nalog da se podnese krivična prijava i ništa više. Hoćemo li kroz ovaj predmet saznati šta se desilo 15. marta ili ne? Naravno da ne. Ovaj predmet ne služi tome. Taj predmet je trebalo da vodi pre svega Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali je ono to odbilo i ustupilo je predmet Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, koje prosto nema instrumente da ovu istragu dovede do kraja”, zaključuje predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović.
