Od svog osnivanja 1997. godine, YUCOM kontinuirano i uspešno pruža besplatnu pravnu pomoć građanima kojima su povređena ljudska prava (manjinske grupe, branioci ljudskih prava, novinari i drugi) pred nadležnim državnim organima, sudovima, Evropskim sudom za ljudska prava i Komitetom UN za ljudska prava. Naš tim za besplatnu pravnu pomoć trenutno se sastoji od tri advokata i četiri pravnika, stalno angažovanih na slučajevima besplatne pravne pomoći. Kao rezultat strateških parničenja koje YUCOM konstantno pruža, različite zakonodavne promene sa ciljem razvoja efikasnije zaštite ljudskih prava pred državnim organima, Evropskim sudom za ljudska prava i komitetima UN su sprovedene.
YUCOM je prepoznat kao organizacija sa praktičnim znanjem za pružanje pravne pomoći i zagovaranje promena u zakonodavstvu. Od svog osnivanja, YUCOM lobira za poštovanje principa vladavine prava na nacionalnom i regionalnom nivou. YUCOM je prepoznat kao organizacija koja zagovara poštovanje ljudskih prava i reforme zakonodavstva, član je brojnih mreža i koalicija, i poseduje kapacitet i dugogodišnje iskustvo u uspešnom vođenju kampanja za reformu zakonodavstva i promena u pravnoj praksi.
Glavna dostignuća u lobiranju uključuju usvajanje i sprovođenje velikog broja bitnih zakona, Zakon o amnestiji, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, uvođenje odredbi protiv nasilja nad ženama u Zakon o radu, Zakon o obrazovnom sistemu, Zakon o ombudsmanu, odredbe o nasilju u porodici, uvođenje zločina iz mržnje u srpsko zakonodavstvo. Takođe, YUCOM je lobirao za sankcionisanje mučenja kao krivičnog dela i njeno uključivanje u izmenjen Krivični zakonik Republike Srbije, bio pionir inicijative da se dekriminalizuje klevetanje, vodio kampanju za usvajanje Zakona o OCD, lobirao za usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije, i mnoge druge. YUCOM je član radne grupe za kreiranje nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, čiji je razvoj u finalnoj fazi, a podržao je pisanje mnogih nacrta zakona. Trenutno, Zakon o nestalim bebama je u procesu usvajanja kao rezultat presude Evropskom suda za ljudska prava protiv Srbije.
Od 2005. godine, YUCOM pokreće postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava i trenutno ima nekoliko slučajeva u proceduri pred ESLjP koji su dobili potvrdu prioriteta pred tim sudom. U martu 2007. godine, YUCOM je dobio slučaj (V.A.M. vs. Serbia) pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ovo predstavlja prvu presudu ESLjP protiv Srbije koja obavezuje Srbiju da plati odštetu podnositeljki predstavke.
Rezultati strateških slučajeva parničenja YUCOM-a su, inter alia, promene ustavnih odredbi za pružanje efikasnije zaštite pred državnim organima. YUCOM je takođe pokazao ogromnu privrženost određivanju granica slobode izražavanja kako bi se borio protiv rasizma i nedostatka tolerancije u srpskom društvu. U tom smislu, organizacija je uspešno lobirala za inkriminaciju govora mržnje, sprovela istraživanje sa fokusom na sprovođenje medijskih zakona u delovima koji se odnose na promociju tolerancije i zabrane diskriminacije i govora mržnje i vodila brojne slučajeve govora mržnje. YUCOM sarađuje sa raznim organizacijama civilnog društva na pružanju zaštite ljudskih prava u Srbiji.
Uloga organizacija civilnog društva koja se bave pružanjem besplatne pravne pomoći građanima kojima su povređena ili uskraćena ljudska prava, kao što je YUCOM, je bitan kako bi se identifikovao i kako bi učestvovali u procesu izmene zakonodavstva sa neposrednim iskustvom u radu sa žrtvama i relevantnim istraživačima iz ovog polja. Još jedan bitan aspekt je uloga Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji (NKEU), koja predstavlja jedinstven i inovativan model mreže saradnje koja okuplja OCD iz različitih polja ekspertize oko ideje da se omogući učestvovanje, značajna saradnja i praćenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji u sklopu svih 35 pregovaračkih poglavlja. NKEU je podeljen na 21 radnu grupu, koje pojedinačno vodi jedna organizacija civilnog društva ili konzorcijum OCD, i na mrežu koja obuhvata druge relevantne i zainteresovane OCD (nevladine organizacije, profesionalna udruženja, sindikati, akademska zajednica, itd.). U okviru 21 radne grupe, 300 OCD aktivno učestvuje u dijalogu sa relevantnim predstavnicima Vlade i administrativnih strukturi koje su uključene u pregovarački proces (pregovarački tim, ministarstva, Narodna skupština).
Kao koordinator radne grupe NKEU za sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23, YUCOM prati sprovođenje svih aktivnosti koje su predviđene AP-om, uključujući i one koje su povezane sa statusom i pozicijom žrtava (oštećenih) u srpskom zakonodavstvu. Pored monitoringa, YUCOM je zadužen za pružanje ranih upozorenja koja se tiču nesprovođenja ili pogrešnog sprovođenja tih aktivnosti. Pregovori o pristupanju su poslednji korak u procesu integracije zemlje kandidata u Evropsku uniju. Pregovori određuju uslove koje kandidat mora da ispuni ili ostvari kako bi mogao da pristupi članstvu u EU, a u suštini su povezani sa harmonizacijom domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinam a EU.
Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim zemljama članicama zahteva da se pregovori o poglavljima 23 i 24, koji pokrivaju polja pravosuđa i osnovnih prava i pravdu, slobodu i bezbednost, moraju da se otvore prva. Poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima je novo poglavlje uvedeno posle šestog talasa proširenja EU. Politike pravosuđa i osnovnih prava imaju za svoj cilj očuvanje i poboljšanje Evropske unije kao zonu slobode, bezbednosti i pravde.
Kako bi ostvarila zahteve iz ovog poglavlja, Srbija mora da sprovede niz reformi i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. U smislu sadržaja, poglavlje 23 je podeljeno u četiri tematska polja, koja uključuju: reformu pravosuđa, politiku borbe protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU. Kamen temeljac ovih polja je nezavisno pravosuđe sa neophodnim kapacitetima da održava i štiti vladavinu prava. Uvideći značaj postojanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, Evropska unija je definisala niz preporuka za ostvarivanje nepristrasnosti, integriteta i visokih standarda pravosuđa. To zahteva ozbiljnu posvećenost eliminaciji spoljnih uticaja na pravosuđe, dodeljivanje adekvatnih finansijskih resursa i trening. Takođe, zemlje članice su u obavezi da se efikasno bore protiv korupcije, jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavine prava. Subjekat o kom se diskutuje u ovom poglavlju odnosi se na ispunjavanje političkih kriterijuma koja u suštini predstavljaju preduslov za dalju integraciju. Postoji samo nekoliko odredbi na nivou EU koja regulišu ovo polje i većina njih se ostavlja individualnim zemljama članicama da regulišu na najbolji mogući način, imajući u vidu that moraju da se poklapaju sa standardima koji su temelj Evropske unije.
S obzirom na to da je cilj pregovora da se zemlja kandidat pridruži EU, neophodno je zasnivanje međusobnog poverenja i osiguranje funkcionalnosti sistema, uz poštovanje samih vrednosti Evropske unije.