Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, 9. novembra, u centru Beograda stajaće mural posvećen Ratku Mladiću, osuđeniku za ratni zločin i genocid pred Haškim tribunalom.
Da je država Srbija sačuvala mural Mladiću u centru Beograda, ocena je nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) nakon što im je policija zabranila da se 9. novembra okupe i prekreče mural.
Skup neće organizovati, ali neće ni odustati – poručili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Inicijative mladih za ljudska prava.
„Mi ćemo nastaviti da radimo da, ne samo taj mural, nego i sve druge forme glorifikacije ratnih zločina uklonimo iz javnog prostora. Ova zabrana je privremena“, rekao je Marko Milosavljević iz Inicijative.
Zbog odluke da im se zabrani skup, Inicijativa je 8. novembra pokrenula tužbu u Upravnom sudu u Beogradu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Policijsku zabranu ocenjuju kao „protivzakonitu i neustavnu“.
„Borićemo se svim pravnim sredstvima da to dokažemo. Da pokažemo da država Srbija, odnosno MUP u ovom slučaju, ne poštuje Zakon o javnom okupljanju, i da (Srbija) ne poštuje presude međunarodnog suda (za ratne zločine) u Hagu“, rekao je Milosavljević.
Mladićev lik stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.
Nepoznati autor ga je naslikao krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotni zatvor Ratku Mladiću.
On je kao komandant vojske bosanskih Srba osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.
Šta je rekla policija?
Obrazlažući odluku o zabrani skupa na kojem je trebalo da bude prekrečen mural Mladiću, policija je navela da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika skupa) i narušavanja javnog reda i mira.
Ministar policije Aleksandar Vulin je u saopštenju naveo da neće dobiti dozvolu za okupljanje „ni oni koji bi da kreče“ Mladićev mural, „ni oni koji bi da ga čuvaju“.
Za Inicijativu mladih objašnjenje policije je „nedovoljno jasno i temeljno“, jer ne daje informacije kako je MUP zaključio da bi došlo do sukoba.
„Glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca je dovela do toga da imamo jedan spomenik Ratku Mladiću, oličen u muralu, koji je zaštićen i policijom, i zaštitom ekstremističkih organizacija“, rekao je Milosavljević.
Da li je policija mogla drugačije da odluči?
Da odluka policije o zabrani skupa nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju i Ustavom Srbije, stav je Milana Filipovića, pravnog savetnika nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
„Policija je dužna da preduzme sve mere, da omogući održavanje mirnog skupa i spreči izbijanje nasilja. Zabrana je poslednja opcija – tek ukoliko policija ne bi bila u mogućnosti da osigura bezbednost preduzimanjem drugih mera, poput angažovanja dodatnih policijskih snaga“, objašnjava Filipović.
Obrazloženje koje je dao MUP, prema rečima Filipovića, pokazuje da policija ne razume svoje obaveze kada je reč o održavanju mirnih okupljanja.
On podseća da je i Evropski sud za ljudska prava naglasio da se učesnicima demonstracija mora omogućiti da održe demonstracije, bez straha da će biti podvrgnuti fizičkom nasilju od strane neistomišljenika.
„Prepravke“ murala
Otkako je mural Ratku Mladiću „osvanuo“ na uglu ulica u centralnom beogradskom naselju Vračar krajem jula 2021, nepoznati građani su, u znak protesta, više puta pokušavali da ga unište ili precrtaju.
U avgustu je Mladićev lik bio zasut crvenom farbom koja simbolizuje krv.
Sa druge strane, autori murala, takođe nepoznati, uspevali su da tokom noći vrate grafit u prvobitno stanje.
„Popravci“ grafita svedoče i fotografije Radija Slobodna Evropa, obe nastale 5. novembra 2021, u razmaku od pet časova.
Šta kažu građani Vračara?
Građani koji su prolazili pored grafita osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u centru Beograda, uglavnom su izbegavali da daju izjave za Radio Slobodna Evropa.
Retki su pristali da komentarišu grafit u njihovom komšiluku. Davor iz Beograda je stava da je grafit trebalo da se ukloni istog momenta kada je nacrtan.
„Ne vidim nikakav razlog da to bude ovde. Šta je sledeće? Onda znači da u teoriji neko može da nacrta Hitlera (nacističkog vođu Nemačke iz Drugog svetskog rata), ili Antu Pavelića (ustaškog vođu Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu), ili šta god ko hoće. Je l’ ja mogu da odem da crtam šta god hoću?“, upitao je Davor.
Snežana iz Beograda smatra da za Mladićevim muralom „nema potrebe“.
„Nisam ga, iskreno rečeno, ni primetila. Ja sam apolitična, ali zašto da bude ovde“, dodaje.
Dvoje građana je dalo komentar, ali pod uslovom da se ne predstave. Tako, jednoj Beograđanki, ne smeta grafit sa Ratkom Mladićem.
„Pa znate šta, ovde je bilo toliko tih grafita, neverovatnih, jedan više ili manje, ne mora da se skloni. Ratko Mladić, kao Ratko Mladić, meni ne smeta“, rekla je.
Sa druge strane, Beograđanin smatra da grafit treba ukloniti.
„I ne samo taj grafit, nego svi. Da se uklone svi grafiti, osim onih najpozitivnijih, koji nešto znače zemlji i narodu“, zaključio je.
Zašto mural nije uklonjen?
Inicijativa mladih za ljudska prava je za RSE naglasila da je u komunikaciji sa građanima koji žive u ulicama oko mesta gde je mural naslikan. Prema oceni Marka Milosavljevića, to je pokazatelj da su građani „željni“ da se mural Mladiću ukloni.
„Inicijativa je preuzela odgovornost da taj mural tehnički uklonimo, kad već država i gradski organi neće to da učine, iako postoji odluka komunalne milicije da se to ukloni“, rekao je Milosavljević.
Kada je komunalna milicija Beograda izdala rešenje da se grafit ukloni i zbog čega to još uvek nije učinjeno, za RSE nije odgovoreno iz komunalne milicije.
Milosavljević podseća da je gradska uprava Beograda proteklih meseci imala akciju čišćenja grafita koji raspiruju versku, nacionalnu ili rasnu mržnju. Murali koji glorifikuju ratne zločince, dodaje, nisu bili uklonjeni. Slična situacija je, ističe, i u drugim gradovima Srbije.
„Tu postoji jasna selektivnost i arbitrarnost u tome koje su političke poruke dozvoljene, a koje nisu. I upravo je vlast ta koja je normalizovala govor mržnje i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca“, navodi Marko Milosavljević.
Pravni savetnik u YUCOM-u Milan Filipović objašnjava da crtanje grafita može biti prekršaj ili krivično delo, u zavisnosti od kvalifikacije pred pravosudnim organima. Naglašava da se problem grafita mržnje ne može svesti na pitanje komunalnog reda, i da bi državne institucije to trebalo brzo i efikasno procesuiraju.
„Svedoci smo grafita usmerenih protiv Roma, Albanaca, LGBT+ zajednice. Od grafita mržnje do zločina iz mržnje je samo korak“, navodi on.
On podseća i da Krivični zakonik Srbije izričito zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kada su utvrđeni presudom domaćeg suda ili Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ali ne i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
„Zbog ovog neverovatnog propusta, slikanje murala Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca, nažalost nije samo po sebi kažnjivo. Postavlja se pitanje da li bi slikanje murala Ratka Mladića moglo da se okarakteriše kao neko drugo krivično delo kojim se zabranjuje podstrekivanje mržnje i netrpeljivosti“, istakao je Filipović.
Ko je osudio policijsku zabranu?
Nevladina organizacija „Žene u crnom“, antiratni pokret koji u Srbiji deluje od početka devedesetih godina 20. veka, ocenila je da je zabranom skupa vlast „pokazala da istrajava na odbrani jednog od najgorih zločinaca u istoriji srpskog naroda i Evrope“.
„Neonacističke grupe koje su najavile sprečavanje uklanjanja murala dele obožavanje ratnih zločinaca sa aktuelnim vrhom vlasti“, odgovaraju u saopštenju „Žene u crnom“.
Da je Srbija normalna zemlja, predsednik države bi prvi izašao i uklonio sramni mural Ratku Mladiću, napisala je na svom Tviter nalogu Nataša Kandić, osnivačica nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo.
Kandić je poručila i da je odluka policije „ohrabrenje i podrška za hiljadu novih murala ratnim zločincima“.
Najviši predstavnici vlasti u Srbiji – premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić nisu se do 8. novembra oglašavali po pitanju zabrane skupa.
Pozivi Srbiji da prizna genocid u Srebrenici
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.
Na najveću kaznu, doživotni zatvor, uz Ratka Mladića osuđen je i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Evropski parlament (EP) proglasio je 2009. godine 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici i preporučio državama regiona da učine isto.
Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova kao i sudski utvrđene činjenice – da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Evropski parlament je 2018. usvojio Rezoluciju u kojoj se, pred ostalog, navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.