Pružanje pravne pomoći

Komitet pravnika za ljudska prava pruža pravnu pomoć građanima kojima su ugrožena ljudska prava. Preko broja 0700 400 700, radnim danima od 10 do 16 časova, građani mogu da dobiju potrebne informacije i savete od advokata i pravnika YUCOM-a.

Detaljan opis slučaja možete da pošaljete na našu e-mail adresu: office@yucom.org.rs popunjavanjem našeg formulara za pružanje pravne pomoći.

Rad Call centra realizovan je uz podršku i saradnju nevladine organizacije Civil Rights Defenders u okviru projekta “Pravna pomoć u slučajevima povrede ljudskih prava, diskriminacije i zaštite branitelja ljudskih prava”.

Komitet pravnika za ljudska prava pruža pravnu pomoć u ostvarenju prava na slobodan pristup informacijama.

Ovo pravo građani ostvaruju u odnosu na informacije koje poseduju organi javne vlasti, koje su nastale u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržane u određenom dokumentu, a odnose se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Organ javne vlasti od koga se može zahtevati informacija jeste:

1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

Pravo na slobodan pristup informacijama ostvaruje se podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama nadležnom organu.

Preuzmite: Zahtev za slobodan pristup informacijama

Ukoliko organ javne vlasti ne pruži traženu informaciju, građanin ima pravo da u roku od 15 dana podnese žalbu Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Početkom aprila 2008. godine, YUCOM je objavio dvojezičnu publikaciju Primeri dobre prakse: Nevladin sektor-pružaoci pravne pomoći – i primena strateškog zastupanja kao instrumenta zaštite ljudskih prava na srpskom i romskom jeziku. Ova publikacija nastala je kao rezultat jednogodišnjeg projekta „Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija u pružanju pravne pomoći“ koji se realizovao uz podršku Kanadske agencije za međunarodnu razvoj (CIDA).

YUCOM zastupa druge NVO u slučajevima čiji se broj sve više povećava, vrši monitoring slučajeva kao i napada na aktiviste za ljudska prava, u nameri da razvije mehanizme zaštite boraca za ljudska prava u Srbiji.

● Žene u crnom, slučaj napada i uvrede njihovih aktivista Violete Đikanović i Miloša Uroševića.

● Slučajevi pretnji Ženama u crnom putem interneta.

● Slučaj u kome je militantna desničarska organizacija “Svetozar Miletić” podnela tužbu za klevetu protiv 8 NVO (Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, YUCOM, Žene u crnom, Beogradski krug, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava i Centar za kulturnu dekontaminaciju).

● Slučajevi pretnji LGBT organizacijama (Queeria)

● 20 slučajeva govora mržnje u medijima protiv boraca za ljudska prava, NVO, manjina itd.

Trening “Nasilje u porodici – od prepoznavanja do sprečavanja” održan je u Vranju, 4. i 5. decembra 2007. godine.

Cilj ovog teninga je sticanje novih saznanja o nasilju u porodici, o međunarodnim i domaćim standardima i mahanizmima zaštite od nasilja u porodici, prevazilaženje predrasuda, podsticanje na razvijanje koordinirane akcije u prevenciji nasilja u porodici i pružanju sveobuhvatne zaštite, pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici.

U okviru dvodnevnog rada pripremljen je Model sporazuma o saradnji između Centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudova, zdravstvenih ustanova, predškolskih i školskih ustanova i nevladinih organizacija.

Predavači na ovom seminaru su bili profesorka sa Pravnog fakulteta u Nišu, dr Nevena Petrušić i advokat YUCOM – a, Natalija Šolić.

Učesnici na ovom seminaru su bili predstavnici lokalnih institucija, pravosuđa, tužilaštva, zdravstva, prosvete, predškolske ustanove, lokalne samouprave i nevladinih organizacija.

Kampanja protiv nasilja u porodici obuhvata ne samo izdvajanje žrtve od nasilnika, već i vraćanje psihofizičkog zdravlja žrtve. YUCOM pruža besplatne pravne savete žrtvama nasilja u porodici kako u oblasti porodičnog prava (razvodi, vršenje roditeljskog prava i sl.) tako i u rešavanju svojinsko-pravnih odnosa proizašlih iz brakorazvodnog spora kao rezultata nasilja u porodici. YUCOM-ovi advokati su u najdrastičnijim slučajevima besplatno zastupali žrtve nasilja. U prilogu možete videti pregled nekih slučajeva.

U okviru projekta „Osnaživanje nevladinih organizacija u pružanju pravne pomoći” YUCOM je izdao „Priručnik za primenu međunarodnih standarda“.

Priručnik je zamišljen kao sredstvo obuke nevladinih organizacija o načinu primene dostignutih međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava. Na taj način obezbeđuje se da nevladine organizacije svojim radom doprinose stvaranju pristupačnog, transparentnog i efikasnog pravosudnog sistema i vladavini prava.

Prvi deo priručnika daje odgovor na pitanje kako se pružanjem pravne pomoći i zastupanjem može ostvariti poštovanje dostignutih međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava.

Drugi deo Priručnika sadrži prezentaciju međunarodnih standarda koje, u određenim oblastima ljudskih prava, treba pratiti i promovisati.

Treći deo sadrži studije slučajeva iz prakse koji su vođeni pred domaćim i međunarodnim organima i telima. Ovaj deo predstavlja ilustraciju svih mogućih vidova zastupanja stranaka u cilju zaštite ljudskih prava, poštovanja dostignutih standarda, identifikovanja problema u pravosudnom sistemu uz moguće načine rešavanja istih.

Priručnik sadrži i ostale informacije koje su u svakodnevnom pružanju pravne pomoći neophodne (linkovi domaćih i međunarodnih organizacija, bibliografiju) s obzirom da je želja YUCOM-a da se „Priručnik za primenu međunarodnih instrumenata“ kontinuirano koristi.

YUCOM se u okviru programa besplatne pravne pomoći bavi slučajevima koji su vezani za izvršenje vojne obaveze a posebno slučajevima lica koja se pri izvršenju iste pozivaju na svoje pravo na prigovor savesti.

Aktivnosti vezane za prigovor savesti intenzivirane su krajem 2003. godine kada je regrutima odobreno da vojsku mogu da služe civilno iz razloga što su do tada regruti koji su se pozivali na prigovor savesti vojsku mogli da služe samo u kasarni i odsluženje je imalo kazneni karakter, odnosno trajalo je duplo duže nego redovno odsluženje.