Sledeće nedelje navršava se mesec dana od kako je tišina za nastradale u novosadskoj tragediji na najvećem skupu u istoriji Srbije naglo prekinuta. Novosađanin Saša Mihić danas sam samcijat stoji ispred Prvog osnovnog tužilaštva, zahtevajući odgovor na pitanje koje zanima celu Srbiju.

„Da postavim pitanje tužilaštvu dokle se stiglo u istrazi i da li ćemo doći do odgovora šta se desilo 15. marta u 19.11 časova, ko je odgovoran za to šta se desilo ako se utvrdi da se nešto desilo“, kazao je Mihić.

Iako stoji sam, iza Sašinog pitanja stoji više hiljada građana koji su se javili nevladinim organizacijama i opisali zvuk i tegobe koje su osetili, kao i mesto na kom su se nalazili na protestu. A šta kaže tužilaštvo? Ništa, a umesto njih, list „Politika“ javlja da će sledeće nedelje tužilaštvo početi da ispituje građane – njih više od sto. Dok srpsko pravosuđe utvrđuje uzrok panike, pravnici za ljudska prava imaju drugačiju kvalifikaciju.

„Imajući u vidu da se više od 4.000 građana obratilo i svedočilo, nevladine organizacije su danas podnele krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal jer smatramo da je izvršeno krivično delo terorizma. 15. marta se definitvno dogodio napad na život, telo i slobode velikog broja građana“, izjavila je Katarina Golubović iz YUCOM.

Iako se iste večeri javio veliki broj ljudi sa tegobama, pravosuđu je bilo, smatraju pravnici, važnije javljanje jednog čoveka koji nije bio tamo – Aleksandra Vučića, koji je negirao da je država upotrebila sonično oružje, nakon čega su počela privođenja onih koji su ukazivali da se nešto desilo.

„Mi jedino što smo imali je ‘nismo mi, nismo mi’ i ‘nije zvučni top’. Tužilaštvo nije uopšte reagovalo dok nije dobilo signal da i kako treba da reaguje. Tek kad je predsednik dao usmerenje kako pravosuđe treba da reaguje u ovom slučaju, tad su se tužilaštva oglasila i ona, do dana današnjeg, rade u tim okvirima koje im je predsednik zadao“, kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Tužilaštvo je, naime, ekspresno saopštilo da je nedvosmisleno utvrđeno da zvučni top nije korišćen, pozivajući se na izveštaje koje je dobilo od MUP, Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja i Bezbednosno-informativne agencije.

„To bi bilo dosta interesantno kada bi se tako istrage vodile, pa kad bi se neki okrivljeni u postupku pitali ‘Da li ste vi nešto uradili’, on kaže ‘nismo’ i tužilac kaže ‘OK, to nije naš krivac, mi tražimo druge’“, ocenio je Ilić.

Zato je Evropski sud za ljudska prava zahtevao od Srbije da se izjasni da li su na protestu korišćene nedozvoljena sredstva.

„Sud je pitao državu koje su mere zaštite u pogledu primene soničnog oružja. Na to pitanje se država nije ni osvrnula, osim što je u dopisu MUP-a napisano da se za mere zaštite mogu obavestiti na sajtu proizvođača“, dodao je Ilić.

Organizacije civilnog društva zato su tražile od Evropskog suda za ljudska prava da uvede Srbiji privremene mere. A priče državnog vrha kako slučaj istražuje ruska tajna služba FSB pravnicima deluju bez ikakvog utemeljenja.

„Ovde nemamo nalog javnog tužilaštva, tako da prosto nije jasan pravni osnov za pozivanje stranih obaveštajnih službi da doprinesu delotvornoj i efikasnoj istrazi. Ako je to uopšte i cilj“, rekla je Katarina Golubović.

Pozivanje ruskih obaveštajaca da pomažu u istrazi zato ocenjuju direktnim gaženjem suvereniteta države Srbije, koja je još 2021. godine sa ovom zemljom dogovorila zajedničku borbu protiv takozvanih obojenih revolucija. A sam FSB, kažu, ne može da se pohvali istorijom borbe za ljudska prava.

Izvor