Iako su postupci po više desetina krivičnih prijava građana zbog policijske torture tokom nedavnih demonstracija u samom začetku, njihov epilog bi već sad mogao da se nasluti.
Naime, domaće i međunarodne organizacije specijalizovane za ova pitanja, godinama unazad upozoravaju da država ima previše tolerancije za policijsku torturu i da pravosudni sistem često propušta da adekvatno kazni odgovorne.
Kako je nedavno saopštio Beogradski centar za ljudska prava, raširenu praksu policijskog zlostavljanja u Srbiji prati i visoka stopa nekažnjivosti državnih službenika za ta dela. Nije mali broj slučajeva, napominju iz BCLjP-a, u kojima su policijski službenici optuženi za krivično delo zlostavljanje i mučenje i krivično delo iznuđivanje iskaza, uplaćivanjem određenog iznosa u humanitarne svrhe ili zastarevanjem, izbegli krivičnu odgovornosti. U onim slučajevima gde je do osude došlo, gotovo uvek se radilo o uslovnim kaznama zatvora.
Prema rečima Vladice Ilića, pravnog savetnik BCLjP-a, postoji više slučajeva u kojima osuda zbog mučenja ili nasilnog iznuđivanja iskaza nije sa sobom vukla nijednu dodatnu posledicu.
„Znamo za slučajeve u kojima policijski službenici nisu snosili nikakve konsekvence zbog optužbi za zlostavljanje. Nisu bili suspendovani tokom trajanja istrage, niti su bili otpuštani jednom kada bi sud utvrdio da su počinili krivično delo“, kaže Ilić.
Važeći Zakon o policiji dozvoljava da policajac u slučaju pokretanja istrage za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti bude suspendovan do pravosnažnosti presude ili disciplinskog postupka. Zakon, međutim, ovlašćuje ministra policije ili načelnika policijske uprave da sami donesu odluku o tome da li će osoba koja je pod istragom biti udaljena sa posla. Ovakva mogućnost, dodaje Ilić, u suprotnosti je sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
„Suspenzija po pokretanju istrage za zlostavljanje i mučenje, kao i otkaz u slučaju osuđujuće presude, morali bi da budu automatski, po sili zakona. To je standard Evropskog suda za ljudska prava, a mi imamo ustavnu obavezu da poštujemo međunarodne standarde. Takvim rešenjem bi se povećalo poverenje građana u rad policije“, navodi Ilić, pozivajući nadležne da usvoje dopune Zakona o policiji kojima bi ovaj propis uskladili sa međunarodnim standardima.
Da policijsko zlostavljanje u Srbiji često prođe bez adekvatne sankcije primećeno je i van granica zemlje. Tako je Nils Mercer, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za mučenje i nečovečno ponašanje, u izveštaju iz februara 2019. godine uočio da u Srbiji vlada „klima nekažnjivosti službenih lica za akte zlostavljanja“. Uzrok takvog stanja, prema navodima Melcerovog izveštaja, jeste čitav niz sistemskih nedostataka – neadekvatni medicinski pregledi žrtvi zlostavljanja, nesavestan rad advokata po službenoj dužnosti, nedostatak nezavisnosti i nepristrasnosti pravosudnih organa u postupcima protiv pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i blaga kaznena politika.
Osnovni problem za Milenu Vasić, advokaticu Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom, predstavlja činjenica da ne postoji nezavisni spoljni mehanizam koji bi istraživao slučajeve zlostavljanja.
„Po Zakonu o krivičnom postupku, tužilaštvo vodi istragu, ali je policija ta koja sprovodi istražne radnje. Nezavisno tužilaštvo je ključno za procesuiranje krivičnih dela mučenje i zlostavljanje. Međutim, politička volja koja bi izmenila postojeće stanje stvari ne postoji“, navodi Vasić.
Kolike su razmere ovog problema najbolje se vidi iz izveštaja koji je Evropski komitet za sprečavanje mučenja, telo Saveta Evrope, poslao Vladi Srbije 2017. godine. „Organi Republike Srbije moraju da prihvate činjenicu da je neadekvatno postupanje policijskih službenika prisutno; to nije delo nekoliko službenika koji su ‘zastranili’ već prihvaćena praksa u sadašnjoj policijskoj kulturi, posebno među kriminalističkim inspektorima. Shodno tome, nadležni organi moraju da promovišu jedan suštinski drugačiji pristup prema metodama policijske istrage, pristup koji se ne zasniva na dokazu iskaza-priznanja, već na dobijanju tačnih i pouzdanih informacija u cilju otkrivanja istine o pitanju koje je predmet istrage“, navodi se u izveštaju Komiteta.
Privesti napadače
Evropska mreža za samostalan život (ENIL), međunarodna nevladina organizacija koja promoviše prava osoba sa invaliditetom, u saopštenju je istakla da je duboko zabrinuta zbog postupanja sa demonstrantima i ljudima koji su se zatekli na protestima od strane srpske policije.
„Posebno, zahtevamo of državnih organa Republike Srbije da sprovedu temeljnu istragu i privedu pravdi počinioce čina policijske brutalnosti od 8. jula 2020. u Novom Sadu, kada je autistični mladić brutalno napadnut i pretučen“, navodi se u saopštenju ENIL-a.
