Umesto da posmatra nevladin sektor kao dragocenog saradnika, država sučena sa kritikama najčešće sprovodi kampanje blaćenja, napade i pritiske na ove nezavisne organizacije.
Razlog tome je što i država prepoznaje da su nevladin sektor, nezavisni mediji i lokalne aktivstičke grupe najvažniji društveni akteri kojima građani mogu da iznesu svoje probleme, zatraže od njih savete, pouzdane informacije i pomoć u rešavanju problema i kritike na rad institucija.
Ovo su neki od zaključaka panela „Podrška udruženim građanima – zašto nam je važno poverenje?“.
Panel je moderirala Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, a govornici su bili Dragana Arsić, Odbranimo Šume Fruške Gore, Miroslav Mijatović, PAKT Loznica, Katarina Golubović, predsednica YUCOM-a i Jelena Vasić, novinarka i koordinatorka projekata KRIK-a.
Katarina Golubović istakla je da je „snaga nevladinog sektora u tome što može da sasluša potrebe građana i može da ih posavetujea kasnijne se ti problemi građana implementiraju u neke javne politike. NVO već dugi niz godina na ovaj način učestvuju u gradnji politika i institucija na bazi potreba građana i nalazimo se na spisku države kao saradnici koji su glas građana“. Ipak, nevladine organizaicje našle su se i „na onom drugom spisku“ kako je referisala Golubović podsećajući na spisak nevladinih organizacija koje su bile pod lupom državnih organa zbog provere finansiranja terorizma i pranja novca, kako je bilo navedeno.
„Nama su građani dali snagu, kredibilitet i integritet toliko da država mora za sve da nas konsultuje. Da li će država usvojiti naše preporuke zavisi od toga koliko je nešto politički osetljivo pitanje. Čim počnemo da kritikujemo tu kreću napadi na nas“, istakla je Golubović.
Dragana Arsić govorila je o iskustvu delovanja organizacije „Odbranimo šume Fruške Gore“ ističući da su lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine svojom „upornošću i stalnim aktivnostima, uz podršku medija uspeli da izvrše pritisak na državu i organe da počnu da razmatraju njihove incijative“, te da je u tome moć ovih udruženja.
Miroslav Mijatović govorio je o nastojanjima lokalnih organizacija da preispitaju upravljanje javnim finansijama i mogućom korupcijom u budžetima lokalnih samouprava.
„Posebno je opasna korupcija u oblasti zaštite životne sredine jer tu se zloupotrebljava novac građana i direktno narušava njihovo zdravlje i kvalitet života. Na lokalu uspevamo da utičemo na propise koji se usvajaju i donose, ali teško dobacujemo do Beograda, naglasio je Mijatović govoreći o mogućim uticajima organizacija na poteze vlasti.
Jelena Vasić iz Krika istakla je da „U Srbiji, država posmatra istraživačke novinare kao neprijatelje koji ih napadaju umesto da nas gleda kao besplatne resurse za svoje dalje poteze“. Vasić je podsetila da su državni organi – tužilaštva i policija ti koji bi trebalo da sprovode istrage nakon što mediji otkriju neke sporne informacije o radu funckionera i institucija, ali umesto toga „država se bavi kampanjom blaćenja nezavisnih novinara i nevladinih organizacija“.
U okviru ove konferencije održava se i panel „Građansko društvo u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma“ koji moderira Sonja Stojanović Gajić, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o EU.
Na panelu govore Željko Radovanović, v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, Vanja Škorić, programska direktorka Evropskog centra za neprofitno pravo, Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, Nejtan Koešal, direktor i ko-osnivač Catalysta, Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca obećao je da će i nakon panela izdvojiti vreme da odgovori na sva pitanja novinara.
Učesnici panela okupili su se u Droćol platz-u a publika i zainteresovani građani prate ceo događaj putem onlajn platforme kako bi se izbeglo okupljanje većeg broja ljudi i ispoštovale epidemiološke mere.
