Edicija javni dosije

Edicija javni dosije

Iz Prologa prve publikacije objavljene u okviru edicije Javni dosijei


Slučaj službenika Aleksandra Tijanića::Slučaj službenika Aleksandra Tijanića::

“Srbiji je potrebno sećanje. Dogodilo se toliko ružnih stvari da je normalno da sećanja počinju da blede i da se u naša sećanja sve češće nezvano useljavaju tuđe intervencije i interpretacije. Srbiji je potrebna normalnost, a ona se može dostići samo ukoliko se javno i glasno kaže ko je ko. Zato je potrebno da učinimo mali napor i povratimo sećanje bar na ono što je javno rečeno i na ono od čega se nikad nismo ogradili. S nadom da se i to u međuvremenu ne proglasi tajnom.

I to je jedini razlog zbog koga je ova edicija pokrenuta.”


Vojislav Koštunica - Jedna karijera::Vojislav Koštunica – Jedna karijera::
Deo vesti prenete od strane RTV B92 sa promocije publikacije Karijera Vojislava Koštunice

O ideologiji i političkoj filozofiji Vojislava Koštunice jedan od autora, dr Kosta Nikolić, kaže: “To je nacionalna ideologija, ali vrlo protivurečna, koja se prilagođava političkim promenama i menama. Ni ona se ne može definisati i prepoznati u jednom konzistentnom pravcu. Demokratski poredak, legalizam, sve to je pokazalo svoje naličje od 2000, a posebno od kad je postao premijer manjinske vlade. Ono što je jak uticaj, to je ono što se sociološki kaže evroskepticizam, to jest strah od Zapada, od kulture i civilizacije koja nam stiže sa Zapada.”

Drugi autor, dr Nikola Popović, smatra da je teško govoriti o nekoj ideologiji, kao i da je Koštunica nastavio režim Slobodana Miloševića: “Moj generalni stav je da ovde gotovo ne postoji ideologija, da ovde možemo govoriti samo o tehnologiji vlasti. Da citiram jednog umnog čoveka, koji je primetio da ovde ne postoji klasična podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, već podela vlasti između medija i tajnih službi. On nastavlja režim Miloševića u personalnom smislu, to je ono što može sigurno i nepobitno da utvrdi istoričar. Pogledajte samo te kadrove, viđali smo ih u prethodnom režimu i nekim prethodnim režimima.”


Zašto Željko Cvijanović::Željko Cvijanović – Novinar u civilu::

Trećoj knjizi iz edicije Javni dosijei – protiv zaborava, u kojoj se obrađuje slučaj Željka Cvijanovića – novinara u civilu, gotovo da nije potreban uvod. Sve što treba reći o motivima za objavljivanje monografija ovakve vrste već je rečeno u prve dve knjige JUKOM-ove edicije protiv zaborava i moglo bi se svesti na neophodnost demontaže kriminalizovanih tajnih službi, lustracije, raskida sa kriminalnom prošlošću i otvaranja tajnih policijskih dosijea.

Ipak, kako su u javnosti i medijima knjige o Aleksandru Tijaniću i Vojislavu Koštunici iz edicije Javni dosijei – protiv zaborava sistematski zataškavane, a autori i izdavač optuživani da se služe osvetničkim i nedostojnim sredstvima za politički obračun, dužni smo da javnosti ukažemo na metodologiju “naming and shaming” koja se koristi u ovim publikacijama.

Ovaj pristup služi upravo organizacijama za ljudska prava da uspostavljaju, konsoliduju i neguju kulturu demokratije i jačaju kritičku javnu svest.

Osnovno značenje koncepta “naming and shaming” jeste identifikovanje ličnosti i grupa koje su učinile neko društveno neprihvatljivo ili opasno delo, sa ciljem da se, kao takvi, izlože javnosti.

JUKOM je organizacija koja se bavi zaštitom i unapređivanjem ljudskih prava, pa smatramo svojom dužnošću da javno i energično reagujemo na svaku pojavu nipodaštavanja, ugrožavanja ili kršenja ljudskih prava. Uvereni smo da je ta obaveza utoliko veća ukoliko je reč o nosiocima javnih funkcija ili ličnostima koje svojom delatnošću utiču na oblikovanje i usmeravanje javnog mnjenja.

Na to nas obavezuje i niz instrumenata međunarodnog prava koje je potpisala naša zemlja i koji su time postali integralni deo domaćeg zakonodavstva.