U Srbiji je 15. marta proglašeno vanredno stanje – u zemlji je bilo 48 zaraženih virusom korona, a Milan Njegovan iz Novog Sada prešao je granični prelaz Horgoš nekoliko sati pre nego što je ova mera stupila na snagu.
Vraćao se sa privremenog rada u Nemačkoj.
Mesec dana kasnije, izašao je iz pritvora u Vršcu, gde je bio od 20. marta, zbog navodnog kršenja mere samoizolacije po ulasku u zemlju – za koju mu, kako tvrdi, niko nije rekao da je obavezna.
Zbog kršenja mera samoizolacije, do sredine aprila, održana su 43 suđenja i izrečene brojne kazne, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.
„Ukoliko osoba kojoj je određena samoizolacija prekrši zabranu kretanja i zarazi druga lica i naruši im zdravlje ili prouzrokuje smrt, može se suočiti sa kaznom od jedne do 12 godina zatvora”, upozorila je predsednica Vlade Ane Brnabić.
‘Problematični’ 14. i 15. mart
Srbija je uvela oštre mere za sve one koji prekrše mere samoizolacije dan po proglašenju vanrednog stanja 15. marta – „građanima će pri ulasku u zemlju biti uručeno zakonski obavezujuće rešenje. Zaprećena zatvorska kazna za kršenje ove odredbe je do tri godine zatvora” piše u odluci Vlade.
Dan ranije, objavljeno je da u samoizolaciju moraju građani Srbije koji dolaze iz zemalja označenih kao žarišta epidemije, ali nema pomena na koji način će biti obavešteni.
Iz nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) kažu da im se javio veliki broj ljudi koji tvrde da su pritvoreni zbog kršenja mera samoizolacije, iako o meri nisu bili obavešteni.
„Tvrde da im je određen pritvor zbog kršenja mere izolacije, a da o ovome nisu dobili nikakvo rešenje ili uputstvo o pravima i obavezama”, kaže za BBC Milena Vasić, advokatica u JUKOM-u.
Isto tvrdi i Njegovan, a njegov advokat kaže da je na granici, kada je ulazio u Srbiju, dobio samo flajer.
„Nije dobio nikakvo rešenje, ni pismeno, ni usmeno. Čak je pitao policajca da li treba da preduzima neke mere i policajac mu je, verovatno u šali, rekao da je jedina obaveza da pojača dozu alkohola”, kaže advokat Goran Stupar.
Ni na flajeru koji je dobio, dodaje, nije pisalo da je potrebno da se samoizoluje.
„Pisalo je da se preporučuje uzdržavanje od bliskih kontakata prilikom izlaska na ulicu”, dodaje.
I advokat Jovane Popović, studentkinje iz Kikinde, koja je pritvorena zbog navodnog kršenja mere samoizolacije nakon povratka iz Crne Gore 14. marta, kaže za BBC na srpskom da njegova klijentkinja tvrdi da nije bila obaveštena.
Jovana je puštena je iz pritvora u Kazneno popravnom zavodu Zabela u Požarevcu nakon žalbe koju je njen advokat podneo.
Međutim, Tužilaštvo je, dan nakon što je puštena, podnelo žalbu na to rešenje.
„Ako bi se žalba usvojila, teoretski, Jovana bi mogla da se vrati u pritvor. Sve što sada možemo je da vidimo šta će biti ishod po ovoj žalbi”, kaže njen advokat Nikola Šijan.
Njihovi slučajevi nisu usamljeni.
Na društvenim mrežama su poslednjih dana učestale objave o ljudima koji su u pritvoru zbog navodnih kršenja mera o kojima nisu bili obavešteni,
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=608720273051228&set=a.214158442507415&type=3&theater
Nema preciznih podataka o tome koliko je ljudi u Srbiji bilo i i dalje je u samoizolaciji od uvođenja vanrednog stanja, koja je krajem marta, produžena na 28 dana. Takođe, nema ni preciznih podataka o broju ljudi koji su bili samoizolaciji nakon povratka iz inostranstva u Srbiju.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je bilo dana kada je u samoizolaciji bilo oko 100 hiljada ljudi.
„Sistemski propust” i „apel predsednika”
Advokatica Vasić iz JUKOM-a kaže da se slučajevi Jovane Popović i Milana Njegovana mogu opisati kao “sistemski propust” koji se dogodio na početku uvođenja vanrednog stanja kada građani nisu informisani o merama koje treba da preduzmu.
„Propust je trajao oko nedelju dana, nakon čega su državni organi počeli obazrivije da informišu građane kojima su određene mere i dodeljuju usmena rešenja u skladu sa zakonom uz pisano obaveštenje o pravima i obavezama”, kaže.
Kažnjavanje neće dati rezultate ukoliko onaj kome se sudi nije bio adekvatno informisan o svojim pravima i obavezama, naglašava Vasić.
Njegovanov advokat Stupar kaže da „nikada u životu nije video tako nešto” govoreći o obrazloženju kojim je njegovom klijentu određen pritvor.
„U obrazloženje je stajalo da je postupio suprotno apelu predsednika Republike Srbije”, kaže Stupar.
Pitao je sudiju otkada apel, pa čak i predsednika, ima obavezujuće dejstvo.
„Definicija apela je molba. Sudija je samo ćutao”, kaže.
Tužilaštvo je tražilo da se pritvor zbog navodnog kršenja mera samoizolacije zameni kućnim, ali je Krivično veće donelo je odluku da Njegovana pusti, objašnjava Stupar.
Stupar dodaje da je bilo nelogičnost i u postupku.
„U prvom optužnom predlogu su ga teretili da je u više navrata kršio samoizolaciju. Ukazali smo da ne postoji nijedan dokaz za to i nekoliko dana kasnije je optužni predlog promenjen”, objašnjava.
Dodaje da je nelogično i to što se pojavilo i Rešenje sanitarne inspekcije koja je, navodno, na graničnom prelazu Njegovanu saopštila koje su mere samoizolacije propisane, iako njegov klijent tvrdi da do toga nije došlo.
„U spisima postoje i zapisi o sanitarnom pregledu na graničnom prelazu i rešenje sanitarnog inspektora, bez pečata, bez potpisa, bez popunjenih podataka”, kaže.
Zbog toga će, kaže, na glavnom pretresu, tražiti da se utvrdi ime i prezime sanitarnog inspektora koji je navodno bio u kontaktu sa njegovim klijentom.
12 hiljada građana potpisalo peticuju za oslobađa pritvorenih
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje se bavi razvojem vladavine prava, predalo je predsedniku Vrhovnog kasacionog suda peticiju „za oslobađanje nepravedno pritvorenih građana za vreme vanrednog stanja”.
Iz ovog udruženja tvrde da pritvoreni nisu mogli da počine krivično delo „jer nisu znali za zakon”, kao i „da ni usmeno, ni pismeno nisu obavešteni o samoizolaciji”.
Peticiju je do sada potpisalo više od 12 hiljada ljudi.
Savo Manojlović, predsednik ovog udruženja, kaže za BBC na srpskom da očekuje da će Vrhovni kasacioni sud, kao najviša sudska instanca u Republici Srbiji, reagovati.
„Neverovatno je da vrh sudstva ne reaguje u ovim slučajevima jer ovo jeste pitanje za opštu sednicu – gaze se prava građana”, kaže.
Vrhovni kasacioni sud može da zakaže opštu sednicu u slučaju kada postoji sporno pravno pitanje, objašnjava i dodaje da, iako stav Vrhovnog kasacionog suda nije obavezujući, „uvek ima težinu”.
Peticija koju je udruženje na čijem je čelu podnelo odnosi samo na „nepravedno pritvorene” – one koji nisu bili obavešteni o merama na snazi.
I Vasić smatra da je potrebna reakcija Vrhovnog kasacionog suda zbog velikog broja sličnih slučajeva.
„To znači da će sve presude o kojima ovih dana čujemo u javnosti, biti podložne preispitivanju od strane viših sudskih instanci”, smatra ona.
Šta kada istekne 28 dana izolacije?
Glumac Branislav Trufunović je u samoizolaciji proveo 28 dana po povratku iz inostranstva, iako nije dobio obaveštenje o merama samoizolacije.
Dan po isteku tog perioda, nije znao da li sme da izađe iz kuće.
„Niko me nije zvao u vezi sa tim. Nemam nikakav dokazni papir osim činjenica da sam toliko dana proveo kod kuće”, kaže.
Trufunović se obratio Ministarstvu zdravlja i da pita je li mu potrebno rešenje o prestanku samoizolacije.
Oni su ga, kaže, uputili na Sanitarnu inspekciju.
„Baba za dedu, deda za babu, čupaju repu, a ja neću da čekam još osam dana da oni odgovore i spreme papir”, kaže.
„Zdrav sam i potpuno normalan, ne želim više da meni neko odnosi smeće i donosi hleb, već da izađem napolje i pomognem onima kojima je pomoć potrebna”, kaže.
Darija Kisić Tepavčević, epidemiološkinja iz Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona, rekla je da se „svi koji su dobili rešenje o kućnoj izolaciji, ukoliko tokom ovog perioda nisu imali simptome, pa samim tim nisu testirani na virus”, nakon isteka 28 dana vraćaju normalnom životu.
„Imajući u vidu rizik od lokalne transmisije, treba da budu jako obazrivi i to je generalno apel za sve”,
Do objavljivanja ovog teksta, iz Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor o tome da li i ko izdaje rešenje o samoizolacije.
Iz JUKOM-a kažu da im se javljaju zbunjeni građani.
„Ovo je posledica izdavanja usmenih rešenja o izolaciji kada mera jednostavno prestaje da važi istekom vremena”, kaže advokatica Vasić.
Dodaje da je potrebno rešiti ovaj problem, sa obzirom da građanima preti krivična odgovornost ukoliko se ne pridržavaju mere izolacije.
„Potrebno je makar uvođenje jednostavnog obrasca kojim nadležno lice koje je izdalo rešenje potvrđuje da je mera prestala da važi”, kaže.
Slučaj povratnika iz Pariza – „Tužićemo državu”
Maja* se iz Pariza vratila za Beograd letom koji je organizovala Vlada Srbije krajem marta.
Kada je sletela u Beograd, na aerodromu nije bilo nikoga osim policije, koja je grupu u kojoj je Maja bila sprovela do autobusa.
Dobili su da potpišu rešenje o izolaciji, ali bez navedenog odredišta.
Maja tvrdi da se grupi „niko nije obratio, pregledao nas, izmerio temperaturu”.
„Mi smo kidnapovani”, kaže Maja za BBC na srpskom.
Nekoliko sati kasnije, stigli su do nekadašnjeg Prihvatnog centra za migrante kod Subotice prilagođenog za prijem povratnika u Srbiju po izbijanju epidemije. Tada im je merena temperatura, kao i pitanje da li neko u grupi boluje od neke bolesti.
„Kada smo ušli u toalet, mi smo hteli da počnemo da plačemo. Nije bilo sapuna, nismo imali toalet papir”, opisuje Maja smeštaj u kome je boravila.
Pozvala je telefonom Zaštitnika građana Zorana Pašalića.
„On je pokušao da me smiri. Tražio je da se čuje sa pukovnikom koji je bio tu i da se javljamo na svakih pola sata, a da će on zatražiti da nas prebace u neki normalan karantin”, kaže ona.
Pašalić za BBC na srpskom potvrđuje da je bio u kontaktu sa ljudima iz ove grupe.
„Oni su bili nezadovoljni smeštajnim uslovima, ali su zbog toga iste večeri sprovedeni u Beograd autobusima u vojnu gimnaziju”, kaže Pašalić.
Dodaje da razume „strah i maltretiranje” koje su građani doživeli prilikom putovanja, ali napominje da karantin nije „hotel, niti hostel”.
Maja je bila zadovoljna uslovima u Vojnoj gimnaziji u Beogradu.
Još uvek je nalazi u samoizolaciji i najavljuje tužbu protiv države.
„Čitava grupa, nas osamdeset, grupno će tužiti državu”, kaže ona, ne otkrivajući dalje detalje.
*Ime poznato redakciji