Sagovornici Danasa iz opozicije o pozivu Saveta Evrope Srbiji da postiče dijalog, reforme i medijske slobode.
Poziv Saveta Evrope srpskim vlastima da podstiču dijalog, sprovedu reforme i unaprede položaj nezavisnih institucija i medija sagovornici Danasa iz opozicije tumače kao još jedan znak da u našoj državi postoji „duboka“ kriza demokratije, odnosno da je reč o „hibridnom režimu“.
Oni sumnjaju da će režim, predvođen Aleksandrom Vučićem, biti spreman da uvaži sugestije iz navedene Rezolucije koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, konstatuje za naš list da je rezolucija Parlamentarne skupštine SE nesumnjiv i zvaničan pokazatelj da se u Srbiji odigrava erozija demokratije i paralelno urušavanje institucija, ali i dokaz da se nalazimo u političkoj krizi.
– Efikasnost i brzina priključivanja EU u velikoj meri zavisi od napretka u oblastima vladavine prava, medijskih sloboda, ali i reforme pravosuđa, a to je ujedno i odgovor zašto Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Ovaj dokument SE prati napore opozicije da se sprovede adekvatna kategorizacija ovog hibridnog režima i da predstavnici EU i ostalih regionalnih organizacija zvanično iznesu takav stav, a tek onda možemo govoriti o reformama i političkom pluralizmu, ističe on.
Samofalov takođe napominje da „deklaracije i preporuke SE imaju naročit legitimitet jer se Srbija na putu ka EU obavezala da će poštovati kriterijume iz Kopenhagena, koji su zapravo standard SE koje je EU prihvatila, a politički kriterijum se odnosi na stabilne demokratske institucije koje su sposobne da garantuju vladavinu zakona, kao i ljudska i manjinska prava i slobode“.
– S tim u vezi je važno baštiniti vrednosti na kojima EU počiva, a nažalost relevantni parametri nam ne idu u prilog. Ova rezolucija je još jedan osnov za dubinske pregovore o stanju u društvu, poručuje Konstantin Samofalov.
Govoreći na istu temu, Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret, kaže za Danas da će „srpske vlasti poslušati Savet Evrope u zavisnosti od toga koliko Savet Evrope, ali prvenstveno Evropska unija, budu vršili pritisak na režim Aleksandra Vučića“.
– Recimo, Evropska unija još nije razmatrala sankcije za pripadnike tog režima: blokadu njihovih računa i njihovih finansijera, zabranu putovanja u zemlje EU pripadnicima režima i drugo. Kao Lukašenkovom režimu. Aleksandar Vučić ne reaguje na molbe i savete, to je i svakom seljaku u Srbiji jasno, a ne evropskim diplomatama. Jednako važan je pritisak ulice na režim. Ako se on bude oglušio na „molbe“ i Saveta Evrope i zahteve opozicije srpska opozicija, ali pre svega građani. sigurno će svoj stav pokazati na ulici. A onda će molbe i saveti izgledati smešno. Baš kao i uvijeni diplomatski apeli iz Zapadne Evrope, smatra Veselinović.
Spremo: Fokus na izmene Ustava
Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), ukazuje za Danas da je još jednom ocenjeno da Srbija ostvaruje ograničen napredak u 2020. godini, „ako ga je uopšte bilo“.
– Veoma je važno što je Parlamentarna Skupština SE posebno naglasila problematiku u vezi sa položajem novinara, aktivista i organizacija civilnog društva. Izrazili su zabrinutost zbog nasilja policije nad demonstrantima u julu 2020. U dokumentu se eksplicitno pominje slučaj „Spisak“ kojim je pokrenuta istraga finansija preko 50 prominentnih aktivista, istraživačkih novinara i organizacija od strane Uprave za sprečavanje pranja novca, izražavajući zabrinutost povodom ovakvih poteza koji neosnovano kriminalizuju organizacije. Ovim povodom nedavno su reagovali i specijalni izvestioci UN, a i samo Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF). Ovaj slučaj jasno oslikava odnos države prema kritičkim glasovima i braniteljima ljudskih prava, a svi ovi izveštaji pozivaju Srbiju da prekine sa štetnim praksama, jer njima krši međunarodne obaveze koje je prihvatila i zloupotrebljava mehanizme. YUCOM je zbog sve učestalijih napada i pritisaka na aktiviste u novembru pokrenuo interaktivnu mapu napada i pritisaka na aktiviste, koja upravo beleži ove incidente, objašnjava ona.
Spremo napominje da Parlamentarna skupština SE ističe da će se fokusirati u narednom periodu na izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe, „na koje se nisu u potpunosti fokusirali zbog praćenja izborne kampanje i uslova, kao i zbog situacije izazvane pandemijom“. „Prema proceduri izmena Ustava, amandmani koji će se odnositi na deo o pravosuđu, koje će pripremiti nadležni odbor Skupštine, treba da idu na mišljenje Venecijanske komisije, a od velikog značaja je da i druga tela Saveta Evrope isprate ovaj proces, predstojeću raspravu i predloge rešenja“, precizira naša sagovornica.
Zauzeti čvrst stav protiv govora mržnje
Rezolucijom se Srbija poziva da podstiče inkluzivni dijalog sa svim političkim strankama kako bi se osigurao pluralizam stavova tokom pripreme reformi koje se očekuju u okviru postupka praćenja, a posebno promene Ustava radi jačanja nezavisnosti sudstva, prenela je agencija Beta. Takođe, Beograd se poziva da ojača položaj i delovanje nezavisnih institucija. Na Srbiju se apeluje i da preispita izborno zakonodavstvo na osnovu konsenzusa glavnih političkih snaga, kako bi se izgradilo poverenje u izborne procese i obezbedili pošteni izborni uslovi u budućnosti. Navodi se i da Srbija treba da poboljša situaciju u medijima, istraži napade na novinare i stvori uslove koji će omogućiti civilnom društvu i nezavisnim medijima da izraze kritičke stavove i obezbede čvrst nadzor javnih institucija, koji će dovesti do potrebnih provera i ravnoteža u demokratskom društvu. Parlamentarci SE pozivaju i da se zauzme čvrst stav protiv govora mržnje koji podstiče neprijateljstvo prema novinarima, aktivistima za ljudska prava i nezavisnim institucijama.