Postavljanje pitanje ratne odštete – samo u delu odštete građanima za nematerijalnu štetu – je moguće i u ovom trenutku, dakle bilo da je Kosovo deo Srbije ili priznata država ili entitet s kojim se pregovara o normalizaciji odnosa.
Građani koji su oštećeni imaju pravo na odštetu. Jedino pitanje je način ostvarivanja prava: da li će biti primorani da svoja prava dokazuju u sudskom postupku i naplatu izvrše na taj način ili će se namiriti van sudskog postupka na osnovu političkog sporazuma – ocenjuje za Danas Katarina Golubović, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom povodom najave novog kosovskog premijera Aljbina Kurtija da će od Beograda tražiti odgovornost za počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete.
Sagovornica našeg lista, međutim, ističe da „nijedna strana nije spremna za ovu fazu“, jer, kako navodi, gde nisu, za početak, rešeni vlasnički odnosi, tamo gde nije rešeno pitanje odgovornosti za zločine, nema realnih osnova za rešavanje reparacija.
– Sporazum o potpunim reparacijama pretpostavlja rešavanje mnogih pitanja i potpunu primenu svih sporazuma tehničkog dijaloga – naglašava Katarina Golubović za Danas.
Podsetimo, Aljbin Kurti predstavio je pre nekoliko dana predstavio poslanicima kosovske skupštine kandidate za sastav vlade i program njenog rada, navodeći da će, dok on bude na čelu vlade, biti usvojen zakon o ratnim zločinima, genocidu i zločinima protiv čovečnosti. Kurti je najavio i osnivanje Instituta za ratne zločine. Kako su preneli mediji u Srbiji, on je rekao i da će Međunarodnom sudu pravde podneti tužbu protiv Srbije za zločine počinjene na Kosovu. „Bićemo vlada koja će kažnjavati ratne zločine“, naveo je Kurti.
Bekim Blakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova, ukazuje za Danas da je Kurti u nekim ranijim intervjuima rekao da će tražiti ratnu odštetu od Srbije, ali da nije detaljnije objasnio kojom vrstom procedure će to učiniti, osim sto je u jednom intervju rekao da će u procesu dijaloga sa zvaničnim Beogradom podneti Srbiji račun za odštetu.
Pitanje ratne odštete spominje se godinama unazad od strane kosovskih političara, a tokom Briselskog dijaloga pojavilo se intenzivnije u fokusu u martu 2016. godine, prilikom pravljenja plana za raspuštanje paralelnih struktura Srbije na severu Kosova.
Tadašnja šefica prištinskog pregovaračkog tima u briselskim pregovorima sa Beogradom, Edita Tahiri, najavljivala je novu temu za dijalog – ratnu odštetu, odnosno pitanje ratne reparacije za štetu koja je, kako je rekla, napravljena na Kosovu od strane Srbije u svim aspektima, bilo da je u pitanju ljudska šteta, bilo materijalna, kulturna, verska, itd.
Potom je, tačno godinu kasnije, u martu 2017. godine, tadašnji kosovski premijer Isa Mustafa najavio da će jedno od pitanja u nastavku dijaloga Beograda i Prištine biti o nestalim osobama, ali i o nadoknadi ratne odštete, te da će tražiti otvaranje arhive bivše JNA.
Kako su tada objašnjavali zvaničnici i analitičari sa Kosova, pod ratnom odštetom Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.
I Haradinaj bio za odštetu
Donedavni premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je još u aprilu prošle godine u intervjuu za RTK2 da će Priština tražiti ratnu odštetu od Srbije jer je to, kako je istakao, važno za žrtve i za pravdu. Haradinaj je potom u julu 2019. podneo neopozivu ostavku na mestu predsednika Vlade Kosova pošto je dobio poziv da da iskaz pred tzv. Specijalnim sudom za OVK u Hagu, u svojstvu osumnjičenog za ratne zločine.
