Ovakav vid zvaničnog proglašenja vanrednog stanja je pravno moguć, i to je dovoljno, recimo na međunarodnom nivou. Za naknadu materijalne štete je potrebna šteta koju moramo dokazati, kao posledicu uvođenja protivustavne mere. A ako bude osnova za nematerijalnu štetu velikog broja građana Srbije, mislim da je neophodno da pored izvinjenja, imamo političku sankciju, kaže u intervjuu za Danas predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Katarina Golubović.

Ona podseća da je Evropski parlament reagovao i upozorio predstavnička tela da vrše kontrolu nad izvršnom vlašću.

„Imali smo reagovanje u pojedinačnom slučaju hapšenja novinara koje je bilo u službi zaštite prava građana na adekvatno informisanje u vreme pandemije. Ako EU bude zadržala oštricu koju je prvi put pokazala prilikom prošlogodišnje ocene napretka, možemo očekivati određene kritike na račun rada nekih institucija u novom godišnjem izveštaju o napretku Srbije koji nas čeka u narednih mesec-dva“, ističe Golubović.

Ona očekuje da se u ocenama i revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23 konačno nađe Ustavni sud, koji „mora biti prvi u prevenciji sistematskog kršenja ljudskih prava i vladavine prava“.

Na pitanje koja su to prava koja ni u vanrednom stanju ne bi smela da budu uskraćena, a bila su, Golubović odgovara da je to pravo na život, zbog kojeg i podnosimo žrtvu svih ovih dana, da je ono apsolutno i da država mora i pozitivno da ga štiti.

„Dakle, svi oni koji su zbog izolacije do te mere ugroženi da nemaju hranu i vodu u Srbiji su žrtve kršenja ljudskih prava i ima ih u Srbiji. Romi su ugroženi. Stari bez ičije pomoći su ugroženi. Osobe sa invalididtetom su bile ugrožene. Pravo na psihički i telesni integritet je bilo ugroženo, naročito onima koji su bili u pritvoru a nisu bili testirani. Mnogo toga je i ispravljano u hodu. Eto značaja apela nezavisnih institucija i ljudskopravaških organizacija“, objašnjava ona.

Od proglašenja vanrednog stanja JUKOM-u se obratilo oko 200 građana, i to, kako kaže, najviše iz Beograda, Niša i Sombora. Najviše pitanja odnosilo se na obaveznu samoizolaciju (37), te je JUKOM građanima pružao podršku u vezi sa postojanjem obaveze samoizolacije, krivičnom odgovronošću, odlaskom na sahranu supružnika, potrebom hitne medicinske pomoći i dostavom hrane.

„Kao i pre vanrednog stanja najčešća oblast je bilo radno pravo (78). Građani su nam se obraćali u vezi sa prestankom radnog odnosa, bezbednim uslovima rada, upućivanjem na prinudni odmor, kašnjenjem i smanjivanjem zarade, kao i mogućnošću odsustva radi čuvanja dece“, objašnjava Golubović.