Moramo biti oprezni sa izjavama da je trenutno vanredno stanje uvedeno protivustavno. Za početak, da je nešto protivustavno mora reći Ustavni sud.
Ovakav vid zvaničnog proglašenja vanrednog stanja je pravno moguć, i to je dovoljno, recimo na međunarodnom nivou. Za naknadu materijalne štete je potrebna šteta koju moramo dokazati, kao posledicu uvođenja protivustavne mere. A ako bude osnova za nematerijalnu štetu velikog broja građana Srbije, mislim da je neophodno da pored izvinjenja, imamo političku sankciju, kaže u intervjuu za Danas predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Katarina Golubović.
Ona podseća da je Evropski parlament reagovao i upozorio predstavnička tela da vrše kontrolu nad izvršnom vlašću.
„Imali smo reagovanje u pojedinačnom slučaju hapšenja novinara koje je bilo u službi zaštite prava građana na adekvatno informisanje u vreme pandemije. Ako EU bude zadržala oštricu koju je prvi put pokazala prilikom prošlogodišnje ocene napretka, možemo očekivati određene kritike na račun rada nekih institucija u novom godišnjem izveštaju o napretku Srbije koji nas čeka u narednih mesec-dva“, ističe Golubović.
Ona očekuje da se u ocenama i revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23 konačno nađe Ustavni sud, koji „mora biti prvi u prevenciji sistematskog kršenja ljudskih prava i vladavine prava“.
Na pitanje koja su to prava koja ni u vanrednom stanju ne bi smela da budu uskraćena, a bila su, Golubović odgovara da je to pravo na život, zbog kojeg i podnosimo žrtvu svih ovih dana, da je ono apsolutno i da država mora i pozitivno da ga štiti.
„Dakle, svi oni koji su zbog izolacije do te mere ugroženi da nemaju hranu i vodu u Srbiji su žrtve kršenja ljudskih prava i ima ih u Srbiji. Romi su ugroženi. Stari bez ičije pomoći su ugroženi. Osobe sa invalididtetom su bile ugrožene. Pravo na psihički i telesni integritet je bilo ugroženo, naročito onima koji su bili u pritvoru a nisu bili testirani. Mnogo toga je i ispravljano u hodu. Eto značaja apela nezavisnih institucija i ljudskopravaških organizacija“, objašnjava ona.
Od proglašenja vanrednog stanja JUKOM-u se obratilo oko 200 građana, i to, kako kaže, najviše iz Beograda, Niša i Sombora. Najviše pitanja odnosilo se na obaveznu samoizolaciju (37), te je JUKOM građanima pružao podršku u vezi sa postojanjem obaveze samoizolacije, krivičnom odgovronošću, odlaskom na sahranu supružnika, potrebom hitne medicinske pomoći i dostavom hrane.
„Kao i pre vanrednog stanja najčešća oblast je bilo radno pravo (78). Građani su nam se obraćali u vezi sa prestankom radnog odnosa, bezbednim uslovima rada, upućivanjem na prinudni odmor, kašnjenjem i smanjivanjem zarade, kao i mogućnošću odsustva radi čuvanja dece“, objašnjava Golubović.