Reforma pravosuđa u Srbiji se automatski povezuje sa evropskim integracijama, što je pogrešno, jer se radi o suštinskom interesu svih građana da budu zaštićeni pred sudom, rečeno je na predstavljanju Polaznog izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu.
Rad srpskog pravosuđa dobio je srednju ocenu – trojku. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima. Bolje ocenjuju rad notara – četvorkom.
„To pokazuje koliko je važno rasteretiti pravosuđe od nekih tema, aktivnosti koje ne moraju da opterećuju i na taj način stvaraju ogroman pritisak na sudove i na sudije, ukoliko mogu da budu rešavani u drugim vrstama postupaka“, ocenjuje Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.
U fokusu istraživanja bilo je sedam ključnih oblasti pravosuđa.
Šenli Pinčoti, v.d. direktora Misije Američke agencije za međunarodni razvoj kaže da i dalje ima oblasti zbog kojih bi morali biti zabrinuti.
„To su dugi sudski procesi i nedostatak sprovođenja zakona. Svi znamo da bez prave reforme i nezavisnosti pravosuđa ne možemo imati potpunu demokratiju i da bi to moglo da stoji na putu priključenja Srbije Evropskoj uniji“, ističe Pinčoti.
Katarina Golubović iz Jukoma naglašava da ono što su kroz ovaj projekat pokušali jeste da povrate poverenje građana u pravosuđe.
„To smo učinili kroz jednu kontiniranu komunikaciju sudija, tužilaca i ostalih predstavnika pravosudnih organa i građana“, poručuje Golubovićeva.
U istraživanju koje je protekle godine pripremalo 12 udruženja, učestvovali su sudije i tužioci iz više od 60 gradova Srbije.