I ovaj put se skreće pažnja da je neophodno da se ubrzaju reforme u cilju obezbeđivanja nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i rešavanja ratnih zločina.
To kaže za Danas Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), komentarišući ocene iz novog polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.
Ocene iz tog dokumenta prvi je javno objavio portal Radio slobodna Evropa. Kako naglašava naša sagovornica, navedeni dokument ima novi format.
– Prvi put se konstatuje činjenično stanje u odnosu na preporuke iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije, odnosno koliko se radi na njihovom ispunjavanju u poslednjih šest meseci. Takođe, ističe se da su pojedine ocene blaže jer se gleda u odnosu na revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, ali se isto tako prvi put jasno skreće pažnja na originalne rokove kod aktivnosti koje još nisu otpočele, a sa kojima se ozbiljno kasni. Takav je slučaj sa usvajanjem Strategije ljudskih resursa u pravosuđu, izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, uspostavljanjem procedura za konsultovanje u pogledu nacrta zakona sa Savetom za borbu protiv korupcije, izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, precizira ona.
Prema rečima Jovane Spremo, kritikuje se i kašnjenje sa izmenama Ustava, jer to utiče i na kašnjenje sa izmenama seta pravosudnih zakona, posebno onih koji se odnose na rad pravosudnih saveta.
– Napominje se da je procedura na samom početku i da Skupština mora da obezbedi „konstruktivno i pozitivno okruženje za javne konsultacije prilikom izrade nacrta amnadmana”. Konstatuje se da su pravosudni saveti izmenili Poslovnike i time uveli mehanizam koji će biti na raspolaganju sudijama i tužiocima u slučajevima neprimerenih uticaja. Jako je važno što se beleže pritisci i mešanje u istrage i sudske postupke. Usled komentarisanja istraga, sudskih postupaka i kampanja protiv tužilaca i sudija, uključujući i kroz tabloide, dolazi do diskreditovanja članova pravosuđa, ukazuje sagovornica Danasa.
Kako naglašava, Srbija se kritikuje i i za nesaradnju sa Međunarodnim mehanizmom u Hagu u pogledu neisporučivanja Jojića i Radete, kao i zbog odbijanja da izvrši presudu donetu pred sudom BiH protiv Novaka Đukića.
– U pogledu borbe protiv korupcije i dalje je problematično što ne postoji baza (track record) o istragama, podignutim optužnicama i presudama u slučajevima visoke korupcije. Nema pomaka ni u pogledu nove antikorupcijske strategije, pratećeg akcionog plana i mehanizma koordinacije sa obavezama iz AP 23. Insistira se na obezbeđivanju pogodnog okruženja za medije i poštovanje slobode izražavanja, te se i ovde iznose kritike na račun narodnih poslanika u pogledu napada na novinare i civilno društvo. Poslanik Martinović (Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini, prim. novinarke) je posebno pomenut u tom kontekstu, kao neko od koga dolaze napadi, a ko bi trebalo da bude zadužen za poštovanje novog Kodeksa, ističe Spremo.
Jasno oslikavanje stavova
Jovana Spremo zaključuje da u suštini ostaje da vidimo da li će finalna verzija biti oštrija od ove u koju su mediji imali uvid. “Neminovno je da se prvi put jasno oslikavaju i stavovi država članica”, ukazuje sagovornica Danasa.