Komitet pravnika za ljudska prava Jukom, saoštio je u sredu, 20. decembra, da je na izborni dan njihov mobilni tim posmatrao 17 biračkih mesta u Beogradu i rad jedne od lokalnih komisija i da naveo listu nepravilnosti koje su zabeležili među kojima su porodično glasanje, ne proveravanje biračkog spiska i druge nepravilnosti.
Kako se navodi u saopštenju, najmanje osam biračkih mesta nije bilo pristupačno za osobe sa invaliditetom, na sedam biračkih mesta zabeleženi su slučajevi porodičnog glasanja, na jednom biračkom mestu nije provereno ni ime, ni prezime birača, a dato mu je da se potpiše, na jednom mestu biraču nije dozvoljeno da glasa zbog greške biračkog odbora.
Na jednom mestu u opštini Stari Grad birač koji je prethodno više od 20 godina glasao tu nije pronađen ne samo na spisku tog biračkog mesta, nego uopšte u registru, na Voždovcu birač se nije potpisao u oba biračka spiska, a dobio je dva listića.
Kako se navodi, na namanje trećini posmatranih mesta članovi biračkih odbora su ostvarili uvid u lične karte birača, ali nisu proveravali birački spisak prema jedinstvenom matičnom broju, već po imenu i prezimenu birača.
Dodaje se da na šest biračkih mesta posmatračima nije bilo ponuđeno da potpišu Zapisnik o posmatračima rada biračkog odbora.
Na pojedinim biračkim mestima primećena je nedovoljna obučenost članova, posebno predsednika biračkih odbora, što je uticalo na usporavanje sprovođenja izbornog procesa u toku izbornog dana, naročito u kontekstu nepoznavanja redosleda procedura nakon zatvaranja biračkih mesta.
Dodaje se da su pojedina biračka mesta bila fizički mala za broj birača, što je uzrokovalo gužve i redove tokom izbornog dana.
Prilikom posmatranja rada lokalne izborne komisije zabeleženo je nepotrebno odlaganje početka obrade pristiglih podataka od Biračkih odbora koji su donosili materijal po završetku glasanja, naveo je Jukom.
U delu izveštaja koji govori o predizbornom periodu, Jukom je naveo da je taj period obeležeila atmosfera neproporcijalnih odgovora na kritiku usmerenu prema političkim akterima na vlasti, ne samo prema predstavnicima opozicije, nego i prema drugim udruženim građanima.
Beležile su se povrede slobode izražavanja i udruživanja, prava na štrajk, povrede načela diskriminacije, kao i pritisci i negativne kampanje blaćenja prema akterima koji ne učestvuju u kampanji, najviše onima koji su pokretali kampanje za izlazak na izbore.
„Kampanja je bila propraćena izrazitom nejednakošću prisustva političkih aktera na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, kao i sveprisutnim korišćenjem javnih sredstava u funkciji kampanje i prisustvom predsednika Srbije u kampanji Srpske napredne stranke“, ističe se u izveštaju.
Dodaje se da su se time stvarali potpuno nejednaki uslovi i sistemska prednost za vladajuću stranku.