Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović ocenila je gostujući u „Marker razgovoru“ da u Srbiji kada je reč o radnim pravima vlada „potpuna neinformisanost“ o pravima koja su radnicima zagarantovana, kao i o načinu na koji mogu da ih ostvare.
„Vlada potpuna neinformisanost radnika na koji način se zapravo zaštititi i kako ostvariti ono što na papiru piše“, objasnila je Golubović i dodala da se Komitetu „sve češće javljaju oni koji nemaju toliku zaštitu, koji rade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima“.
Kako je objasnila privremenim ugovorima se „dovode u pitanje“ sva prava kao što su prava na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu, bezbedni i zdravi uslovi rada, zaštita na radu, ograničeno radno vreme i pravna zaštita u slučaju prestanka radnog odnosa.
„Vrlo često radnici koji rade po ovim ugovorima nemaju ni pravo na godišnji odmor, niti pravo na bolovanje i onda mi zapravo imamo vrlo često nezaštićene radnike, a oni često rade čak toliko dugo da bi morali da budu po ugovoru o neodređenom vremenu i to bi onda značilo neku njihovu punu zaštitu“, rekla je predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.
Radnici često izbegavaju sudske sporove
Kako je rekla predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović, radnici u Srbiji često izbegavaju da svoja prava traže kroz pravosudni sistem.
„Naši radnici retko ulaze u sistem zaštite pred sudom iz razloga što postoji puno prepreka da bi došlo do zadovoljenja, prva stvar – vrlo često je taj postupak dugotrajan, zatim je opterećujući u smislu da je neophodno platiti i advokata, platiti određena veštačenja“, rekla je Golubović.
Kada u sporove ipak uđu, obično se govori o neisplaćenim zaradama, koje se vremenom i isplate, ali je problem što će poslodavac često gledati da se taj spor i otegne, objasnila je je ona.
Realan broj povreda na radu veći od prijavljenog
Centar za demokratiju citirao je izveštaj Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2022. godinu. Zvanično je registrovano 1.138 povreda na radnom mestu, od čega 11 smrtnih i 1.127 teških povreda na radu, a veliki broj povreda nije prijavljen, tako da je realan broj zapravo veći od broja registrovanih povreda na radu.
Kako objašnjava predsednica Komiteta za ljudska prava Katarina Golubović u pitanju su obično radnici koji nisu prijavljeni.
„To su radnici koji obavljaju građevinske radove i najčešće su te povrede neprijavljene i ostaju onom radniku da se sam sa tim nosi, a poslodavac nađe adekvatnu zamenu“, kaže ona.
Rešenje vidi u jačanju inspekcije rada i inspekcija koje se bave bezbednošću na radu. Takođe smatra da ove institucije treba da imaju pristup i domaćim i stranim poslodavcima.
Najugroženije – preduzetnice
Kako je ocenila Golubović najviše su ugrožene mlade devojke koje žele da postanu majke, a posebno žene preduzetnice.
„Ima dosta profesija gde je prirodno da žena bude preduzetnica i ukoliko ona odlazi na porodiljsko odsustvo ona nema radni staž dok ga zaposlena žena ima“, objašnjava Golubović.
Osim toga, kako kaže, majka preduzetnica sa trećim detetom nema pravo na dve godine odsustva, već samo na jednu i nema pravo na poseban staž.
„Sve deluje obeshrabrujuće i nije u skladu sa onim politikama koje propagira država Srbija, a to je porast nataliteta“, zaključuje Golubović.
O radnim pravima u Briselu: Potrebno menjati Zakon o radu
O radnim pravima razgovaralo se i u Briselu na sastanku Zajedničkog konsultativnog odbora EU-Srbija. U zajedničkoj Deklaraciji Vlasti Srbije pozivaju se da donesu novi zakon o radu i da obezbede uslove za poštovanja prava radnika, i domaćih i stranih, koji rade u Srbiji.
Sastanku su prisustvovali predstavnici sindikata, predstavnici poslodavaca i predstavnici civilnog sektora koji se bave vladavinom prava, a kako kaže Golubović „svi su se okupili oko ideje da je neophodno da se Zakon o radu promeni“.
„Sve je više sektorskih zakona koji umanjuju tu zaštitu koju pruža Zakon o radu i on prestaje da bude krovni zakon. S druge strane položaj sindikata u Srbiji je katastrofalan“, kaže predsednica Komiteta za ljudska prava uz objašnjenje da sindikati imaju toliki prag učešća zaposlenih da ne mogu da postignu reprezentativnost, pa zato gube snagu i pred poslodavcem i pred državom.
Ona zaključuje da je „potrebno suštinski preispitati sve segmente Zakona o radu kako bi prava radnika bila zaštićenija.“
„U medijima se suštinski ništa nije promenilo““
Trećeg maja obeležava se i dan slobode medija, a u Briselu je bilo reči i o tome. Kako ocenjuje predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović, razlika se vidi u tome što se danas više govori o tačnim brojkama kada je reč o napadu na novinare – odnosno koliko ima istraga, a koliko presuda.
Ona dodaje i da se pre pričalo samo o najtežim slučajevima koji su podrazumevali, pre svega, povredu života, a iako su formirane radne grupe koje treba da procesuiraju određene napade na novinare, ništa se suštinski nije promenilo.
Kada je reč o SLAPP tužbama, Golubović kaže da su to neosnovane tužbe koje uvek pokreće jača strana, bez obzira da li je u pitanju privatna kompanija, funkcioneri ili institucija, i da se na taj način „sveti“ time što podnosi tužbu i traži visoku naknadu.
„Oni nastupaju sa pozicije moći i tuže u svojstvu fizičkog lica da li konkretnog novinara, konkretnog aktivistu koji je nešto napisao na Fejsbuku ili slično tražeći visoke naknade štete što povlači visoke sudske troškove, visoke troškove advokata i s druge strane vas stavlja u poziciju da morate da se stalno pojavljujete pred sudom umesto da radite svoj posao“, objašnjava Golubović.
Efekti pravosudne reforme bi mogli da se vide kroz deset godina
Kada je reč o ustavnim amandmanima i reformi pravosuđa, Katarina Golubović kaže da „efekti ustavnih reformi još nisu počeli da se vide na terenu, jer još uvek nisu ni formirani pravosudni saveti“:
„To je zato što istaknuti pravnici još uvek nisu izabrani, naime na sednici na kojoj su se birali, dve trećine poslanika nije diglo ruku za kandidate koje je predložio Odbor za pravosuđe“, kaže Golubović.
Kako objašnjava cilj pravosudne reforme je bio da većina Skupštine stoji iza izbora istaknutih pravnika, međutim ukoliko ne dođe do toga, njih će birati komisija.
„To je ono što je trebalo da bude samo izuzetak kada ne bi bilo dvotrećinske većine, onda bi ta petočlana komisija odlučivala o tome ko će da sedi u pravosudnim telima“, objašnjava Golubović.
Ona zaključuje da će se efekti reforme videti tek za desetak godina i to će zavisiti od toga da li će se odnos „opozicije i vladajuće partije promeniti u Narodnoj skupštini“.