Imajući u vidu napade na reproduktivna prava širom sveta, obratili smo se Mileni Vasić, advokatici Komiteta pravnika za ljudska prava s pitanjem koliko zaista možemo da računamo na zagarantovanost prava na abortus u Srbiji.
Skorašnja odluka Vrhovnog suda da ukine garanciju abortusa u SAD-u odjeknula je širom sveta u kojem su reproduktivna prava sve češće meta reakcionarnih snaga i vlada.
Napadu na dugotrajnom borbom stečena prava žena u najmoćnijoj državi zapada prethodilo je ukidanje prava na abortus u Poljskoj kao i otežavanje ostvarivanja tog prava u našem regionu.
U Srbiji je to pravo još uvek dostupno, međutim, osim desničarskih organizacija, njegovo uskraćivanje zagovara i crkva čiji narativ po pitanju abortusa suštinski ponavljaju i državni zvaničnici.
Na pitanje „da li treba da se brinemo za prava na abortus u Srbiji“ Milena Vasić odgovara potvrdno. Mišljenje advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava potražili smo nakon što je na društvenim mrežama ukazala na problematičnost ustavnih odredbi o rađanju dece i na član Prednacrta Građanskog zakonika koji bi omogućio da se obim prava nerođenog deteta uređuje posebnim zakonom.
Izrada Građanskog zakonika traje duže od deset godina, a sporan član Prednacrta koji je dostupan javnosti, glasi: ,,Začeto dete, pod pretpostavkom da će se živo roditi, smatra se kao rođeno, u pogledu prava koja bi imalo da je rođeno, a u obimu koji utvrđuje poseban zakon“.
Prenatalna pravna sposobnost nije nešto što ne postoji, ona je postojala i ranije“, objašnjava nam Milena Vasić i dodaje da se radi o pravnim institutima koji su neophodni u oblasti naslednog prava.
„Međutim, formulacija da će se obim prava začetog deteta odrediti posebnim zakonom otvara prostora da se obim tog prava proširi. I tu leži opasnost, jer širenja obima prava nerođenog deteta uglavnom znači ograničavanje prava majki“, upozorava advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava.
Vasić nam problematičnost takvih zakonskih rešenja ilustruje primerom iz Hrvatske gde su desničarske organizacije tražile ocenu ustavnosti zakona o abortusu pozivajući se upravo na pravo na život nerođenog deteta.
Član 63 Ustava Republike Srbije zove se „Sloboda odlučivanja o rađanju“ i glasi ovako: „Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“. Na naše pitanje da li ovakva odredba pruža ikakvu zaštitu prava na abortus, Milena je odgovorila:
„Mi imamo potpuno besmislenu odredbu u Ustavu da svako ima pravo da odlučuje o rađanju dece. Šta znači ‘svako’? Ne može ‘svako’ da ima to pravo. I u tu ustavnu odredbu jeste utkana jedna politička namera.“ Ona takođe ističe da dotični član derogira odredbu Porodičnog zakona (čl.5), donetog samo godinu dana pre Ustava, a koji garantuje ženi slobodu da odlučuje o rađanju deteta.
„Stvarno imamo razloga da se brinemo“, decidna je Vasić. „Izloženi smo uticajnom narativu crkve, zatim državne institucije javnosti plasiraju stravične brojke o padu nataliteta za koji ne krive svoju socijalnu politiku i odlazak mladih iz zemlje već isključivo žene koje izvrše abortus.“
Državne institucije koriste narativ o abortusu, koja je prema viđenju naše sagovornice sušta zamena teza. A cilj tog narativa je da državni zvaničnici skrenu pažnju sa pravog problema „a to je socijalna politika“, naglašava advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava, dodajući da „ni statistika ne podržava tvrdnju da žene ne žele da rađaju, jer najveći broj abortusa izvršavaju žene koje već imaju decu“.
Nedostatak adekvatnih socijalnih politika i otežavanje ili onemogućivanje ostvarivanje prava na abortus ugroziće zdravlje i život žena.
„Većina žena koje ne žele dete će naći načina da izvrše abortus, a ukoliko to ne mogu da urade legalno i u stručnom i bezbednom okruženju, one će biti naterane da rizikuju svoje zdravlje i svoj život.“
Međunarodni kontekst takođe govori da treba biti na oprezu kada su reproduktivna prava u pitanju. SAD, Poljska i rekacionarne reforme u regionu samo su poslednje u nizu napadna na prava na abortus, i na borbom stečena prava žena u širem smislu.
„Imamo razloga da strahujemo za prava na abortus, baš s obzirom na tendencije širom sveta da se to pravo ukine ili ograniči. U Sjedinjenim Američkim Državama i u Poljskoj su korišćeni različiti mehanizmi, ali sa istim ciljem. Zatim, u susednoj Hrvatskoj, iako je abortus i dalje legalan, uveden je prigovor savesti i sada mnogi lekari odbijaju da izvrše abortus s obrazloženjem da im to vera ne dozvoljava, a onda u privatnim klinikama to rade za novac. U Makedoniji je takođe otežana procedura abortusa poslednjih godina.“
Milenu smo pitali da li će recentna odluka Vrhovnog suda SAD da utiče na zakonodavstva i susdstva u drugim državama i ona nam je međunarodni uticaj legislativnih promena u Americi ilustrovala jednim istorijskim primerom:
„Mislim da će odluka Vrhovnog suda SAD imati jako loš uticaj na međunarodnom nivou. Setimo se, kada je Voltu Dizniju isticalo autorsko pravo na Mikija Mausa, kompanija je izlobirala da SAD produži važenje autorski prava sa 50 na 70 godina nakon smrti autora. To je rešenje koje je na kraju usvojio čitav svet. To je samo jedan primer uticaja odluka koje se donose u Americi.“