Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić ocenila je da je osnovni problem u polemici o predlogu Zakona o istopolnim zajednicama pre svega to što je tradicionalnoj porodici „potrebna odredjena rekonstrukcija“.
„To je ‘gorka pilula’ koju društvo odbija da proguta i prihvati“, kazala je Milena Vasić u Fejsbuk emisiji Univerzitetskog odjeka „Dok nas zakon ne rastavi“.
„Naša porodica je ustrojena po principu: ‘Ona da radja, on da brani’, gde se striktno znaju postavljene rodne uloge iz kojih se teško istupa. Kada kažemo da će priznavanje nečijih prava ugroziti tradicionalnu porodicu, treba da se zapitamo šta ona predstavlja i koliko je dobrog ili lošeg učinila u ovom društvu“, navela je Milena Vasić.
Dodala je da priznavanje nekome činjenice da postoji, ne može da ugrozi nikoga drugog, i da bi Zakon o istopolnim zajednicama legalizovao postojeće stanje i rešio „ogromnu pravnu prazninu“.
Ona je istakla da je, pored donošenja novog zakona, neophodno obezbediti da se poštuju drugi, već postojeći.
„Imamo Zakon o zabrani diskriminacije, imamo Ustav, imamo Krivični zakonik, ali nemamo sprovodjenje zakona. Mi nemamo poštovanje prava žrtava pred sudom i drugim pravosudnim institucijama, nemamo zaštitu koju nam garantuje zakon sproveden u praksi“, navela je Milena Vasić.
Direktor za Evropu organizacije Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders), Goran Miletić, rekao je da je cela logika donošenja zakona o istopolnim zajednicama da se regulišu sve situacije kojih može biti u praksi.
Po njegovim rečima, to je i ideja koju je imao Evropski sud za ljudska prava kada je zahtevao od država članica da definišu pravni položaj ovih zajednica.
„Tu se javlja ceo spektar problema, počevši od zajedničke imovine, zatim problem zdravstvene zaštite i penzionog osiguranja, kao i problem posete bolnicama ili zatvorima. Ovim zakonom će biti omogućeno da dve osobe istog pola ostvaruju sva prava kao bilo koji drugi, heterosekusualni par“, rekao je Miletić.
Po njegovim rečima, za sprovodjenje tog zakona bitna je „sinergija preventivnih, represivnih i edukativnih metoda“, jer su sve one podjednako važne.
Miletić je rekao da istraživanja pokazuju da gradjani Srbije prepoznaju da postoje objektivni problemi i da je sada mnogo veća društvena podrška istopolnim zajednicama.
Ali, s druge strane, ukazao je on, usvajanje zakona u delu javnosti se plasira kao „katastrofa“.
„Ako se tako nastavi, i na dan kada počne primena tog zakona ništa se bitno neće promeniti u Srbiji, te će jedna grupa ljudi i dalje ostati nevidljiva, diskriminisana i izložena nasilju“, smatra Miletić.
Docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Smiljana Milinkov, kazala je da bi donošenje Zakona o istopolnim zajednicama bila „jasna poruka da nema mesta diskriminaciji i da svi gradjani treba da imaju jednaka prava“.
Ona je kritikovala medijsko izveštavanje i ocenila da se većina medija više bavi senzacijama i raspravama različitih dominantnih mišljenja, a trebalo bi da odigraju značajnu ulogu u njihovom približavanju.
„Empatija u medijima uglavnom nije na dnevnom redu jer to ‘ne prodaje priču’ „, ocenila je Smiljana Milinkov.