Monitoring javnog okupljanja održanog 15. februara 2025. godine u Kragujevcu sproveden je s ciljem analize ostvarivanja prava na slobodu mirnog okupljanja i procene postupanja institucija.
Javno okupljanje „Sretnimo se na Sretenje“ bilo je najavljeno i organizovano kao naredno veliko okupljanje u nizu javnih skupova u univerzitetskim centrima Republike Srbije.
Kao datum održavanja skupa odabran je 15. februar – Dan državnosti Republike Srbije koji je između ostalog odabran i zbog toga što je na taj datum 1835. godine u Kragujevcu donet Sretenjski Ustav kojim je prvi put u novijoj srpskoj istoriji ograničena vlast vladara.
Protest se održao u potezu Lepeničkog bulevara u Kragujevcu, a centar okupljanja bio je most preko reke Lepenice u neposrednoj blizini crkve u kojoj je donet Sretenjski ustav, dok se veliki broj učesnika okupljanja nalazio i u okolnim ulicama u centru grada. Blokada je trajala simboličnih 15 sati za 15 žrtava pada nastrešnice od 9 časova ujutro 15. februara do 7 minuta iza ponoći 16. februara 2025. godine.
Prisutnost uniformisane policije bila je minimalna (potencijalno nedovoljna) i nenametljiva, a najviše je bila vidljiva saobraćajna policija. Rskrsnice unutar skupa su uglavnom obezbeđivali redari obezbeđeni od strane organizatora.
Građani su obavešteni o nameri policije da snima skup putem saopštenja za javnost. Saopštenje za javnost predstavlja primer dobre prakse, međutim instalacija kamera neposredno pred sam skup je izazvala zabrinutost građana, zbog bojazni da će snimci video nadzora biti zloupotrebljeni radi njihovog procesuiranja. YUCOM je od MUP Srbija tražio dodatne specifikacije navedene opreme za video nadzor.
Protest je dobio ograničenu medijsku pažnju javnih servisa, dok su nezavisni mediji pružili detaljnije izveštaje. Televizijska kuća N1 direktno je u svom programu prenosila tok blokade, TV Insajder imao je specijalan program u trajanju od 9 časova, dok je nacionalni servis, Radio televizija Srbije, u centralnom Dnevniku imala prilog u trajanju kraćem od 4 minuta.
Posmatrački tim zabeležio je neobezbeđenost jedne od raskrsnica u centralnom delu okupljanja, međutim nije bilo incidenata.
Prilikom analize protesta, posebno su razmotreni pravni standardi i praksa Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP). Postupanje organizatora, učesnika i institucija bilo je u skladu sa međunarodnim standardima utvrđenim praksom ESLJP-a. Međutim, u kontekstu moguće zloupotrebe biometrijskog nadzora, važno pomenuti presudu ESLjP Gluškin protiv Rusije, koja se odnosi na identifikaciju demonstranta tokom protesta u moskovskom metrou. Sud je zaključio da je obrada njegovih ličnih podataka u tom kontekstu nespojiva s vrednostima demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava.