Knjiga preporuka je predstavljena na skupu organizovanom pred objavljivanje godišnjeg izveštaja EU o napretku Srbije u evrointegracijama koje se očekuje sutra.

Ta knjiga sadrži presek stanja evrointegracija Srbije po poglavljima za 2019. godinu i prva dva meseca 2020, preporuke civilnog društva sa ciljem ubrzavanja procesa, kao i poseban monitoring mera uvedenih radi sprečavanja epidemije korona virusa.

Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović ocenila je da Srbija nije daleko odmakla u procesu pristupanja EU jer je  deset godina nakon što je predala zahtev za članstvo otvorila 18 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorila dva.

Prema rečima koordinatorke NKEU, generalna ocena Srbije u procesu pristupanja EU u 2019. je „da ima razloga za zabrinutost“.

Koordinatorka međusektorske Radne grupe za slobodu izražavanja i medije Maja Stojanović rekla je da se iste preporuke u toj oblasti ponavljaju već tri-četiri godine.

Ona je rekla da se „može izvesti zaključak da se u oblasti slobode medija i izražavanja urušavaju ljudska prava“ i dodala da su potrebni konkretni koraci navedeni u preporukama, ali i da EU to uvidi.

Kako je precizirala, to znači da EU treba da prepozna stanje i konstatuje da u oblasti slobode izražavanja i medija Srbija ne stagnira nego nazaduje.

Korodinator međusektorske Radne grupe za političke kriterijume Srđan Majstorović rekao je da je to što smo u 2019. otvorili samo dva poglavlja a u 2020. do sada nijedno, s realnom bojazni da završimo godinu bez otvorenog poglavlja, jasan signal da nešto nije kako treba.

Majstorovć je istakao da nova vlada treba da podnese zahtev da Srbija pređe na novu metodologiju, jer je ona  izraz konsenzusa 27 članica o proširenju EU.

Kako su ranije preneli mediji, Srbija je odlučila da pređe na novu metodologiju ali nije poznato i da li je o tome zvanično izvestila EU.

Majstorović je upozorio i da brojni izveštaji ukazuju da je Srbija skliznula u grupu hibridnih demokratija.

Takođe je ukazao na opadanje uticaja parlamenta, izbore koje su obeležili neravnopravni uslovi i nedozvoljeni pritisci na birače, atmosferu podela u društvu i nepostojanje istinskog političkog dijaloga.

Majstorović je kao zabrinjavajuće naveo i delovanje „vladinih nevladinih organizacija“ (GONGO) sa ciljem diskreditacije organizacija civilnog društva i radi obračuna sa političkim neistomišljenicima.

„Posebno zabrinjava što se neformalno pojavljuju naznake da će biti znatno smanjena budžetska sredstva za finansiranje NVO“, rekao je Majstorović.

Korodinatorka Radne grupe za poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna parava) Jovana Spremo rekla je da je 2019. bila godina izgubljena u tehničkom procesu revizije Akcionog plana za poglavlje 23 dodajući da se preporuke NKEU za to oblast ponavljaju iz godine u godinu.

Ona je rekla i da smo u vanrednom stanju u praksi videli kako funkcionišu instituicije i kako su derogirana određena ljudska prava (npr. suđenja preko skajpa ili zabrana izlaska starijima).

Kada je reč o izmenama Ustava koje se odnose na pravosuđe, Spremo je rekla da bi, prema planu, trebalo da budu usvojene do kraja 2021.

Koordinator Radne grupe za poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) Igor Bandović složio se da su se u uslovima vanrednog stanja mogle videti sve slabosti državnih institucija i istakao da se u poglavljima 23 i 24 najteže „fingiraju“ reforme.

Sukooridnator te radne grupe Bojan Elek je kao glavne ciljeve u oblasti poglavlja 24 izdvojio reformu policije, odnosno operativnu nezavisnost policije od politike s jedne strane i organizovanog kriminala s druge, kao i borbu protiv organizovanog kriminala a s obzirom da od 2014. u Srbiji traje obračun dva crnogorska kriminalna klana.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je govoreći o stanju u poglavlju 5 (javne nabavke) istakao da je najveći problem što Srbija najveće infrastrukturne projekte ne realizuje u skladu sa zakonom o javnim nabavkama nego na osnovu međudržavnih ugovora ili posebnim zakonima.

„To je najgrublja povreda pravila EU, ali i javnog interesa“, rekao je Nenadić.

On je takođe ukazao da je novi zakon o javnim nabavkama počeo da se primenjuje 1. jula, iako za to nisu bili stvoreni uslovi, dodajući da je kancelarija za javne nabavke donela podzakonske akte gotovo u danu kada je zakon stupio na snagu.

Nemanja Šormaz iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) je govoreći o stanju u sektoru poglavlja 32 (finansijska kontrola) ukazao da je najveći problem interna kontrola u javnom sektoru.

On je rekao i da ne postoje svi uslovi da se primeni finansijska kontrola jer nema strateških okvira.

Koordinator Radne grupa za poglavlje 8 (konkurencija) Slobodan Krstović očekuje da EK ove godine u izveštaju o napretku za to poglavlje izvesti „o nekom umerenom napretku“ jer je donet zakon o kontroli državne pomoći.

On je rekao i da za to poglavlje ima šest merila i da ćemo ga verovatno zatvoriti među poslednjima, kao i Crna Gora.

Govoreći o Programu ekonomskih reformi (ERP), Krstović je rekao da je civilno društvo dalo neke preporuke o strukturnim reformama za taj program.

Istovremeno je Dragojlović istakla da je ERP odličan instriment da se sazna šta država namerava da uradi pošto nema strategije razvoja Srbije.

Nataša Vučković, koordinatorka Radne grupe za poglavlja 2 i 19 (slobodno kretanje radnika i socijalna poltika i zapošljavnje) govorila je o značaju unakrsnih analiza kroz više poglavlja, s obzirom da postoje neprimenjive i kontradiktorne odredbe.

Koordinator Radne grupe za poglavlja 4 i 9 ( slobodno kretanje kapitala i finansijske usluge) Marko Obradović ukazao je na potrebu da se razmotri liberalizacija zakona o deviznom poslovanju u pogledu slobode domaćih pravnih lica da kupuju devize, kao i da se omogući platni promet u devizama u zemlji.

Nikola Marković iz Društva za informatiku Srbije istakao je da je pandemija pokazala značaj digitalizacije i informacionog društva.

On je istovremeno upozorio da Srbija nema integralni informacioni sistem, već se sve radi ad hok, kao i da zemlja značajno zaostaje po IT potrošnji za EU.

Izvor