Izmena zakonske regulative neće dovesti do bolje zaštite novinara i medijskih radnika, neće smanjiti broj pretnji koje im se upućuju niti će učiniti da se osećaju sigurnije, ocenjeno je danas u Beogradu na , skupu „Konsultacije o izmenama Krivičnog zakonika“.
Na okruglom stolu, u realizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) uz podršku Delegacije EU u Srbiji je ocenjeno i da bi istovremeno prenormiranje moglo da dovede do novih zloupotreba.
Ocenjeno je i da bi prioritet trebalo da bude ujednačavanje sudske prakse i jačanje kapaciteta Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK).
Predsednica Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero je kazala da je u Srbiji prisutna loša primena zakona, zbog čega, kako je ocenila, promena Krivičnog zakona može dovesti do novih zloupotreba i pogrešnih tumačenja.
Upozorila je da posebnu teškoću predstavlja činjenica da se „skoro sve završava uslovnim osudama“ što, kako je ocenila, uz veliki broj odbačenih prijava odaje utisak da uopšte ne postoji prevencija.
„Kada vidimo kojom brzinom se pronađe onaj koji je napisao nekakvu mnogo blažu poruku u odnosu na predsednika države, koji mora da ima mnogo veči stepen trpljenja u odnosu na ovakvu vrstu pretnji, onda se pitam da li mi svi u ovoj zemlji imamo jednaku zaštitu“ navela je ona.
Podsetila je i da su sve pretnje upućene predsedniku završile zatvorskom kaznom, a ne uslovnom kao u slučaju novinara.
Petrović Škero je navela da bi u ujednačavanju sudske prakse trebalo da, svojim presudama učestvuju Vrhovni sud, kao i Apelacioni sud.
U Srbiji nemamo problem materijalnog prava već problem procesnog prava i onoga ko to pravo primenjuje, upozorila je advokatica i programska direktorka Yucom-a Milena Vasić.
Rekla je i da je sudska praksa neujednačena, pa se, kako je navela, “ u praksi za iste stvari za koje odbacuju krivične prijave novinara osuđuju oni koji su ih koristili prilikom pretnji „javnim funkcionerima, pre svega predsedniku Republike“.
Dodala je da je trenutno pred Ustavnim sudom slučaj gde je, kako tvrdi, „u gotovo identičnom činjeničnom stanju, tužilaštvo postupalo različito iako je postpalo po istom članu istog zakona“.
Kao poseban problem istakla je praksu da se u slučaju pretnji novinarima kondincional ne tretira kao pretnja, a da je, kako je navela, situacija takva da je samo u jednoj konkretnoj presudi Vrhovnog kasacionog suda navedeno da „u konkretnom slučaju konkretni kondicional nije bio pretnja“.
„Kada tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu i kaže da kondicional nije uošte pretnja, to prosto nije ispravno ni zakonito postupanje. Jer, sve zavisi od toga kakav je subjektivni osećaj onoga kome se preti“, dodala je Vasić.
Ocenila je i da je Tužilaštvo za VTK „ozbiljno potkapacirano“, zbog čega bi, kako je kazala trebalo raditi na podizanju njegovog kapaciteta, ali i razmisliti i o mogućnosti da se za neka dela nadležnost spusti na niža tužilaštva.
Menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić ocenio je da bi umesto izmene ili dodatnog normiranja u Krivičnom zakniku, možda bolje bilo raditi na preciznom definisanju pojma pretnja.
„Ono što je relevantno za pretnju je da li je njome stavljeno u izgled neko zlo kada se koriste reči koje same po sebi ne označavaju i ne znače pretnju, ali iz komunikacije, iz konteksta je vrlo jasna namera učinioca da se to shvati kao pretnja“, naveo je Ilić.
Podsetio je i da se pretnja može izvršiti i konkretnom radnjom, bez da se verbalno izrekne.