U Skupštini Srbije održano je treće javno slušanje o promeni Ustava na kojoj su govorili i predstavnici civilnog društva. Iako deluje da se o tome godinama raspravlja, pred poslanicima se nalazi samo predlog da se Ustav menja u oblasti pravosuđa, ali ne i predlog na koji način da se to učini. Izmene Ustava tek bi trebalo da se pišu, ukoliko Skupština odluči da se on menja. Za izmene Ustava nadležan će biti Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije, ali kome će posao pisanja amandmana biti poveren nije jasno. Organizacije civilnog društva smatraju da smo tek na početku celog procesa i upozoravaju da se Ustav ne može menjati za šest meseci, kao i da amandmani koje je 2018. sastavilo Ministarstvo pravde ne mogu biti polazna osnova za izradu izmena Ustava.
Rok za promenu Ustava ne postoji. Akcionim planom za poglavlje 23 u priključenju Evropskoj Uniji prvo je bilo predviđeno da 2018. Srbija dobije izmenjeni Ustav u delu o pravosuđu. Revizijom plana koja je urađena 2019. godine rok je pomeren na kraj 2021.
“To međutim više nije realan rok i mi smo jasno rekli da ne možemo poštovati rokove na uštrb kvaliteta ustavnog teksta”, smatra Jovana Spremo, kooordinatorka radne grupe za poglavlje 23 u Nacionalnom Konventu za priključenje Evropskoj Uniji.
Ona je za Insajder nakon javnog slušanja kaže i da se ne može koristiti tekst ustavnih amandmana koje je ministarstvo pravde Srbije izradilo 2018. godine.
“Taj tekst je prema našoj oceni nastao u neustavnoj proceduri, i predložen od nekoga ko nije nadležan da sačini taj tekst. Mi nikada nismo saznali imena ljudi koji su sačinili taj tekst i to je zapravo ono na čemu sada insistiramo da stručna imena stanu iza teksta ustavnih amandmana o kojima ćemo raspravljati”, objašnjava Spremo.
Ona očekuje da Odbor za ustavna pitanja oformi radnu grupu koja će sačiniti tekst amandmana o kojima će se u nekoj budućoj javnoj raspravi govoriti.
Bojazan da zaista postoji namera da se Ustav u delovima koji se tiču pravosuđa donese za samo šest meseci imaju i u Društvu sudija Srbije. Oni upozoravaju da nije bilo javne rasprave, a da predlog koji je 2018. godine izradilo ministarstvo pravde ne može biti polazna osnova jer umesto da povećaju, oni umanjuju nivo nezavisnosti koji pravosuđe ima postojećim Ustavom. Zbog toga društvo sudija i smatra da nije dobar trenutak za promenu Ustava.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović rekla je na javnom slušanju da rešenja moraju da budu takva da svaki građanin bude siguran da se za dve godine neće ponovo menjati Ustav.
“Zato treba da se tekst dobro usaglasi, da jednom za svagda u Srbiju kao evropsku državu uvedemo vladavinu prava Smatramo da je mera patriotizma odnos prema Ustavu ove zemlje”, zaključila je Dragojlović
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović istakla je da su organizacije civilnog društva još od 2006. godine ukazivale na mnoge nedostatke tada usvojenog Ustava, u gotovo svim delovima teksta, i da su saglasni da je delove koji se tiču i oblasti pravosuđa potrebno menjati. Ona je posebno istakla i potrebu da pravosuđe bude finansijski nezavisno odnosno da budžet ne bude u ministarstvu pravde.
“Skupština bi morala biti svesna najmanje još jednog nedostatka Ustava, koje koči uspostavljanje kamena temeljca nezavisnosti sudstva i tužilaštva. To je odredba koja omogućuje da se uspostavi finansijska nezavisnost”, podsetila je Golubović.
Procedura promene Ustava pokrenuta je 4. Decembra kada je Vlada poslala inicijativu parlamentu za izmenu ustava uz navođenje članova koje bi trebalo menjati u ovom najvišem pravnom aktu. Dakle, skupština će na sednici 8 juna odlučivati samo da li ima potrebe da se manje Ustav ili ne. Osnovni razlog za promenu Ustava je potreba da se osigura nezavisnost pravosuđa i to jedan od najvažnijih uslova u pristupanju Srbije Evropskoj Uniji. Nakon toga počinje procedura izrade amandmana na Ustav, zbog čega većina predstavnika struke i civilnog sektora i tvrdi da je ovo tek prvi korak u procesu izmene Ustava.
Ministarka pravde i predsednica Odbora imale ranije zakazane obaveze
Na pitanje ko će pisati amandmane na Ustav i može li se taj posao završiti za šest meseci može da odgovori samo predsednica Odbora za ustavna pitanja, Jelena Žarkić Kovačević. Međutim iako je vodila javna slušanja, za pitanja novinara nije imala vremena. Naime na molbu Insajdera da nam odgovori na pitanja o proceduri koju će sprovesti odbor na čijem je čelu, Žarkić Kovačević je rekla da za danas nisu planirane izjave za medije i da ima ranije zakazane obaveze.
Ranije zakazane obaveze imala je i ministarka pravde Maja Popović koja takođe nije imala vremena za odgovore na pitanja novinara.
Ona je na početku uvodnog izlaganju na trećem javnom slušanju o izmenama Ustava ponovo podvukla da će se izmene Ustava ticati samo pravosuđa i to zbog kako bi se “izbegle sve priče o promeni preambule” .
Ministarka je rekla i da su promene neophodne u cilju boljeg sistema izbora, predlaganja i premeštaja sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika, a sve u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23.ona smatra da “Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca moraju biti ojačani ali i da preuzmu veću odgovornost za odluke koje donose”.
Dačić: Ono što budemo uradili sada ostaće u temelju našeg pravnog poretka
Predsednik Skupštine Ivica Dačić prisustvovao je samo uvodnim izlaganjima na trećem javnom slušanju na kome su govorili predstavnici civilnog društva. On je otvarajući javno slušanje rekao da je namera parlamenta da se u postupak promena Ustava uključe svi relevantni društveni faktori, da se čuju njihovi stavovi i predlozi i da se na taj način obezbedi što je moguće veća saglasnost oko budućeg ustavnog teksta.
“Mi ovde menjamo najviši pravni akt naše zemlje, posle 15 godina i ono što budemo uradili sada, ostaće u temelju našeg pravnog poretka u decenijama koje slede. Zato promenama Ustava prilazimo sa posebnom pažnjom”, rekao je Dačić.
Prema njegovom mišljenju, civilni sektor ima važnu ulogu u pripremama promene Ustava, a u toku su završne procedure, tako da sve može da se završi brzo i efikasno.