Ostavi dečka, ostavi ga na miru… Šta biješ decu, bre?!“ – viče muškarac s prozora dok policajac obara mladića na asfalt. Na snimku koji se u večernjim satima 28. juna brzo proširio društvenim mrežama, vidi se kako policajac pendrekom udara mladića koji leži i ne pruža otpor, a zatim ga vuče po zemlji.
Na drugim snimcima vidimo kako policajac udara muškarca koji već leži – pravo u glavu. Kako privedeni bivaju vučeni po asfaltu. Kako uniformisane, maskirane osobe nasrću na studente ispred Pravnog fakulteta. Kako se četiri policijska vozila u punoj brzini zaleću na okupljene građane u Ulici vojvode Stepe. A to je tek deo zabeleženih incidenata.
Optužbe za policijsko nasilje
Više lica privedenih nakon vidovdanskog protesta, kojima je određeno zadržavanje do 48 sati, pretrpelo je ozbiljne povrede, zbog čega nisu bila u stanju da iznesu odbranu pred javnim tužiocem, kaže za Istinomer advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Iz YUCOM-a podsećaju da je tortura teško krivično delo koje mora biti strogo kažnjeno, te da tužilaštvo ima ključnu ulogu u pokretanju efikasnih i nezavisnih istraga u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da su policijski službenici povredili zabranu torture i nečovečnog postupanja.
Takođe, posmatrači ove organizacije zabeležili su 28. juna upotrebu borbenih policijskih formacija, nezakonitu i nepropisnu upotrebu policijskih palica i štitova protiv građana, kao i upotrebu raspršivača sa nadražujućim sredstvom – najverovatnije biber-sprej ili suzavac.
„Nesrazmerna primena sile vidi se u slučajevima hapšenja lica koja pružaju pasivan otpor, gde su ta lica vučena i udarana, gde se jasno vidi primena sredstava prinude. Vidi se i u situaciji kada je tek započelo nasilje 28. juna na ulici. Istina je da su neki učesnici protesta zaista krenuli na policiju, ali je policija nakon toga počela neselektivno da udara. Oni nisu samo uzvratili onim pojedincima koji su napali policiju nego su krenuli po svima i to se vidi na snimcima“, kaže Vasić.
Zato, ističe, mora da se ispita svaki slučaj da bi se utvrdilo da li je upotrebljena nesrazmerna sila. Ono što naročito zabrinjava, dodaje, jeste činjenica da su se građani javljali YUCOM-u jer nisu znali gde se nalaze njihovi uhapšeni članovi porodice.
„Zvali smo redom policijske stanice. Samo za dva lica uspeli smo da lociramo gde se nalaze. U velikom broju policijskih stanica rekli su nam da nemaju tu informaciju i da ne mogu da nam je daju. Treba da postoji sistemski odgovor na to ako sumnjate da vam je neko blizak uhapšen, kako da dobijete tu informaciju. Informisaćemo se kod građana koji su uhapšeni, kada budu pušteni, da li je prilikom hapšenja poštovano pravo da se obavesti bliska osoba po izboru.“
Neadekvatna i neproporcionalna primena sile
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) smatra da su 28. i 29. juna u radu policijskih službenika zabeležene „ozbiljne povrede“ Zakona o policiji, Pravilnika o policijskim ovlašćenjima i Uredbe o uniformi, oznakama i opremi policijskih službenika. Od MUP-a traže da „momentalno prestanu sa neadekvatnom i neproporcionalnom primenom sile protiv mirnih demonstranata“.
Saradnik BCBP-a Dušan Stanković za Istinomer navodi primer uletanja četiri policijska vozila u demonstrante kao posebno zabrinjavajuć slučaj.
„To je suprotno svim zakonskim i podzakonskim propisima jer ne spada u listu sredstava prinude. Takav način korišćenja policijskih vozila nije bezbedan – prema građanima, imovini, samim policijskim službenicima. U suprotnosti je sa standardima policijskog postupanja. Takođe je nehumano, suprotno ljudskom dostojanstvu i nije po pravilima i standardima. To će biti presedan u policijskim knjigama“, kaže Stanković.
Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da je zbog prekomerne upotrebe sile podneo nekoliko krivičnih prijava. Prijave su, kako kažu, podnete zbog prebijanja ljudi u Lazarevićevoj ulici od strane uniformisane policije, zbog napada policajca u civilu na novinara lista Danas, zbog sprečavanja prolaska vozila Hitne pomoći od strane policijskog kordona u Kneza Miloša.
U međuvremenu je podneta i krivična prijava protiv N.N. osoba koje su sa fantomkama i u policijskoj uniformi „brutalno nasrnuli“ na građane na Bulevaru kralja Aleksandra. Beogradski centar za ljudska prava prijavu je podneo i zbog „nezapamćenog postupanja“ policije koja se maricama, u punoj brzini, zaletela na građane u Ulici vojvode Stepe.
Ni advokat Rodoljub Šabić nema dilemu da je bilo prekomerne upotrebe sile.
„Intervencija kod Pravnog fakulteta, u kojoj je neka čudna formacija ljudi pod maskama fizički napadala učesnike protesta, teško se može dovesti u vezu sa pravilima o postupanju. Pravila jasno propisuju obavezno predstavljanje pre primene ovlašćenja. Kao da se uspostavlja prećutno pravilo da naša policija nosi maske. To snažno pothranjuje sumnju građana da je reč o parapolicijskim formacijama. To bi bilo nedopustivo“, kaže Šabić za Istinomer.
Referiše se i na slučaj akademika Nenada Kostića, koji je izjavio da ga je 28. juna, u Ulici kralja Milana, policajac iz kordona isprskao suzavcem ili biber-sprejom direktno u lice, zbog čega je, kako kaže, potpuno obnevideo.
„Imate akademika, istaknutu javnu ličnost, potpuno nespornu, nenasilnu, koji stoji na trotoaru i drži transparent, i kojem pripadnik policijske formacije saspe biber-sprej pravo u lice. Hemijska sredstva, bez obzira da li je reč o suzavcu ili biber-spreju, što ministar Dačić relativizuje, po Zakonu o policiji mogu se koristiti samo u specifičnim situacijama. Zakon jasno kaže: onda kada se ni fizičkom silom ni palicom ne može ostvariti cilj, sprečiti napad ili savladati otpor“, objašnjava sagovornik Istinomera.
Istovremeno, izvestiteljka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) za Srbiju Viktorija Tiblom zatražila je punu istragu optužbi o prekomernoj upotrebi sile nad demonstrantima.
Ona je, između ostalog, navela da je tokom sukoba posle vidovdanskog protesta policija upotrebila pendreke, štitove, suzavac i šok bombe, da je privedeno 77 demonstranata, kao i da je više desetina osoba, uključujući i pripadnike policije, povređeno.
„Svaki izveštaj o prekomernoj upotrebi sile mora biti brzo i efikasno istražen, a pripadnici snaga reda koji su odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost“, naglasila je Tiblom.
„Policija nikog nije napala“
S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tvrdi da „policija nikog nije napala“ i da je „imala striktnu naredbu da reaguje samo radi odbijanja napada“. U emisiji Hit Tvit čitao je delove Zakona o policiji, navodeći da je od devet zakonom dozvoljenih sredstava prinude, policija na Vidovdan upotrebila samo tri – fizičku snagu, službenu palicu i kako je rekao, „možda“ u pojedinim situacijama raspršivače. “To nisu hemijska sredstva, to nije suzavac”, rekao je.
Međutim, Zakon o policiji jasno propisuje da se fizička snaga može koristiti isključivo za odbijanje napada ili savlađivanje otpora, a da se pendrek ne sme upotrebljavati u predelu kičmenog stuba, osim ako je to neophodno radi zaštite života. Raspršivači sa nadražujućim sredstvom (bilo suzavac, bilo hemijska materija blažeg dejstva) takođe se mogu upotrebiti samo radi odbijanja napada ili aktivnog otpora.
Na velikom broju zabeleženih snimaka, međutim, nije uočljivo ni nasilje nad policijom ni otpor građana, već upravo suprotno – njihovo pasivno ponašanje i prekomerna sila policijskih službenika.
Istinomer se obratio MUP-u Srbije i pitao, između ostalog, da li će analizirati svaki pojedinačni slučaj upotrebe sile i sankcionisati službenike ukoliko se utvrdi prekoračenje ovlašćenja. Odgovor do zaključenja ovog teksta nismo dobili.
Zvanični narativ ostaje nepromenjen: policija je delovala „profesionalno“, upotrebljena sila bila je „minimalna“, a predsednik države je, uprkos svemu što su građani videli, ocenio postupanje policije kao primer „profesionalizma“ sa „niskim stepenom intervencije“, kakav, kako je rekao, nije video nigde u Evropi.