Srbija je stalno u previranju i svakojakim pregovorima, ali pomaka u ključnom spoljnopolitičkom opredeljenju, pristupanju Evropskoj uniji, praktično nema. Nedostaje, kako se vidi iz analize Nacionalnog konventa za EU, političke volje. Koja, razume se, zavisi presudno od vlasti
Proteklu sedmicu započeli su razgovori o izbornim uslovima uz posredovanje evroparlamentaraca, a u političkom smislu okončali razgovori Beograda i Prištine o Kosovu u Briselu.
Podjednako ne/uspešni, ali sa obećanjem da će biti nastavljeni. Prvi septembra kada parlamentarci na čelu sa posrednikom Vladimirom Bilčikom donesu set predloga za rešenje predizborne krize, drugi jednom mesečno na najvišem nivou.
Između dva dijaloga spakovao se ne baš promovisan izveštaj Nacionalnog konventa o EU, predstavljen u petak 16. jula u Beogradu.
“Politička volja i intenzivni pregovori najvažniji su za dalji uspeh puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji”, ključni su zaključci Konventa, koji je izdao Knjigu preporuka koje se odnose na 2020, uoči godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji se očekuje na jesen.
U studiji su predstavljeni rezultati rada radnih grupa u proteklih godinu dana, kao i pripremljene pregovaračke pozicije Srbije, ali nema sumnje da Srbija nije na zadovoljavajući način napredovala u procesu pregovora tokom 2020. godine.
I naravno, važno upozorenje – podrška javnosti za članstvo u EU je na najnižem nivou, te država mora više da radi na informisanosti i isticanju značaja evropskog puta Srbije.
Prema rečima koordinatorke Konventa Nataše Dragojlović, zbog kriza koje su zadesile EU u Uniji, postoji zamor od proširenja, ali postoji, uverena je ona, zamor i kod građana Srbije.
Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje više od godinu dana, što se nije desilo nijednom od početka pregovora. Prihvaćena je nova metodologija pridruživanja, a dosad je otvoreno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja.
Otvaranju poglavlja se u junu usprotivilo 10 članica, te su stručnjaci saglasni da je potrebno menjati taktiku i ozbiljno se posvetiti evropskom putu.
PRAVOSUĐE, DIJALOG, KOVID: KOVID; SRBIJA I EU: Kako se navodi, u Konventu smatraju da je pandemija kovida-19 uticala i na pregovore Srbije sa Evropskom unijom, kao i na funkcionisanje same EU.
Prema rečima koordinatorke Konventa Nataše Dragojlović, uz pandemiju su logično išli i usporeni reformski procesi: “Donosioci odluka, osim problemima pandemije, uglavnom su se bavili tekućim političkim zbivanjima, poput organizacije izbora koje je bojkotovao veći deo opozicije.”
To se potvrđuje i u najnovijem Izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u zemljama članicama; pandemija bolesti kovid-19 iznela je na videlo hitnost potrebne modernizacije pravosudnih sistema i naglasila potencijal digitalizacije, piše u utorak predstavljenom Izveštaju.
Kad je Srbija u pitanju, Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koja je članica radne grupe za poglavlje 23, smatra kako postoji primetan pomak u ovom osetljivom poglavlju, ali da su i dalje problematične politički osetljive stvari i skeptičnost stručne javnosti.
“Tokom 2020. godine videli smo urušenu podelu vlasti i politički uticaj pre svega na tužilaštvo i sudstvo. To je dokaz da je neophodno da institucije za zaštitu ljudskih prava zaista budu nezavisne”, kaže ona.
Ovo poglavlje je već neko vreme ponovo u fokusu zbog najavljenih ustavnih promena u oblasti pravosuđa, neophodnih za dalje ispunjavanje uslova za ulazak u EU.