Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović pojašnjava u emisiji „15 minuta“ da se državni skupovi ne prijavljuju, ali da policija, koja je nedavno opravdala neprijavljen skup naprednjaka u Nišu i Leskovcu, treba da zna da Srpska napredna stranka nije država.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović pojašnjava u emisiji „15 minuta“ da se državni skupovi ne prijavljuju, ali da policija, koja je nedavno opravdala neprijavljen skup naprednjaka u Nišu i Leskovcu, treba da zna da Srpska napredna stranka nije država.
Policija u Nišu i Leskovcu je potvrdila da decembarske šetnje naprednjaka „protiv krvavog scenarija“ nisu bile prijavljene, a opravdanje je bilo da je reč o spontanom okupljanju. S druge strane građani okupljeni u organizacije koje se bore za građanska prava sve skupove moraju da prijave, a Inicijativa „Ne davimo Beograd“ je više puta novčano osuđivana zbog neprijavljivanja protesta.
Predsednica Yucom-a Katarina Golubović pojašnjava kako to još u praksi izgleda.
Ne opravdava se bilo kakav otpor protiv politike, bilo lokalne vlasti, bilo gradske vlasti, bilo republičke i tu je spontani skup potpuno nedozvoljen, uvek se procesuira. Postoji definitivno jedna selektivna primena zakona – kaže Golubovićeva.
Smatra da je i Srpska napredna stranka, čiji funkcioneri u Nišu su tvrdili da nisu organizatori, ali ih je demnatovao Vučić, trebalo da prijavi skup.
Problem na koji ukazuje je da je problematično što se mešaju dve vrste skupova, a da su prekršajne kazne jako visoke, da oni koji bi da protestom skrenu pažnju na neki problem se iznuruju kaznama, a oni koji nemaju da plate završe u zatvoru.
Mora da se razdvoji od strane policije da SNS nije država. Vrlo je teško to razdvojiti s obzirom na to da mi s jedne strane imamo predsednika republike koji je deo države, a s druge strane je on i predsednik SNS pa mi onda ne znamo kada se on negde pojavi da li je to skup SNS ili je državni. Recimo skupovi koje organizuje država se ne prijavljuju, tako je po zakonu, i zato kažem da je ovo problematično pitanje, ali da, definitivno postoji selektivnost u primeni zakona – objašnjava ona.
Golubovićeva je u emisiji govorila i o drugim oblicima kršenja prava građana, a istakla je da RTS, ali i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom krše prava građana – pre svega pravo na obaveštenost kao ustavno pravo. Kada uskoro počne izborna kampanja, kaže, posebno su dužni da vode računa o zastupljenosti svih aktera u izbornom procesu.
Kako da se građani izbore za svoja prava ako ih umesto institucija štiti vlast, da li je izlazak na izbore pravo ili dužnost građana, da li pritisak vlasti na sudove i pravosuđe treba da brine građane, kako će izgledati promena ustavnih amandmana u predizbornim mesecima, možete čuti u emisiji „15 minuta“.