Zakon o zabrani diskriminacije se u Srbiji primenjuje 15 godina. Isto toliko traje suđenje po tužbi pilota Aleksandra Pfajfera, koji je nacionalnu avio-kompaniju optužio za diskriminaciju i zlostavljanje na radu. Taj slučaj, iako prvi otkako se primenjuje zakon, i dalje nema sudski epilog. To najbolje ilustruje da se zakon, iako postoji, ne primenjuje u potpunosti.
Pilot „Jat ervejza” Aleksandar Pfajfer pre 15 godina podneo je Četvrtom opštinskom sudu tužbu protiv tadašnje nacionalne avio-kompanije, jer su ga, kako tvrdi, godinama nazivali pogrdnim i uvredljivima imenima zbog toga što je Nemac i katolik.
Kaže da su ga oslovljavali sa Švaba, Šicer, ali i general Ler – po generalu koji je 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda. Prvostepenu presudu iz januara 2012, kojom je utvrđeno da je Pfajfer bio žrtva diskriminacije, poništio je Apelacioni sud i predmet vratio na ponovno suđenje.
“Mi smo tokom ovog postupka za ovih 15 godina podneli više od 100 pritužbi predsedniku Višeg, Apelacionog, Vrhovnog, Ustavnog suda, ministru pravde, Odeljenju za nadzor sudova. Pritužbe su bile osnovane, a ipak se ništa nije desilo, što najbolje oslikava stanje srpskog pravosuđa. Jer, kada koristite sve mehanizme prituživanja kako bi uveli u zakonski postupak predmet, vi ništa ne dobijate osim iznurivanja žrtve diskriminacije”, izjavio je dr Vladimir Sekić, pravni zastupnik Aleksnadra Pfajfera.
Iz Komiteta pravnika za ljudska prava smatraju da sudovi ne uzimaju u obzir sve okolnosti kada procenjuju da li je došlo do diskriminacije i govora mržnje. Ipak ističu da postoje stručnjaci koji mogu da ukažu na potrebne izmene u praksi. U tome im pomaže i institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja je formirana upravo na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije. Izveštaj poverenice pokazuje da su prošlu godinu obeležili brojni slučajevi rodno zasnovanog i vršnjačkog nasilja, kao i diskriminacije u javnosti.
„Svih ovih godina nam se građani i građanke najčešće obraćaju zbog diskriminacije po osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, invaliditeta, starosnog doba, zdravstvenog stanja, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, s tim što je tu najveći broj pritužbi očekivano od pripadnika romske nacionalne manjine i negde iza toga slede pritužbe po osnovu seksualne orijentacije, osuđivanosti, članstva u političkim i sindikalnim organizacijama“, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Podatak koji zabrinjava, kaže Janković, jeste da bi broj pritužbi bio i veći, ali da građane sprečava strah, pogotovo ako su članovi neke političke organizacije ili ako su žrtve diskriminacije na radnom mestu. Zato se, kažu stručnjaci, može reći da je Zakon o zabrani diskriminacije usvojen pre 15 godina, ali se i dalje ne primenjuje u potpunosti.