Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava je, govoreći o današnjoj sednici Visokog saveta tužilaštva i odluci o privremenom upućivanju pet tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, ocenila da je to isključivo za „umirenje Brisela“. Efekat je smirivanje pre svega međunarodne javnosti, smatra ona.
Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava je, govoreći o današnjoj sednici Visokog saveta tužilaštva i odluci o privremenom upućivanju pet tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, ocenila da je to isključivo za „umirenje Brisela“. Efekat je smirivanje pre svega međunarodne javnosti, smatra ona.
„Govorimo o tome da su zakoni naneli štetu već lošem sistemu, mi sada vraćamo stvari na onaj početak“, rekla je ona.
Spremo je rekla da to nije prvi put da trenutna vlast to radi.
„U nekoliko situacija proteklih pet godina su radili, tako da naprave goru situaciju nego što jeste pa onda poprave“, dodala je Spremo.
Ona je navela da su za vreme prethodnog komesara za proširenje EU Olivera Varheija čak i negativni potezi vlasti tumačeni na neki način pozitivno.
„Zato nismo imali nazadovanje u pregovorima, nego smo imali ograničen napredak, veoma ograničen napredak, čak i izmišljanje nekih novih kategorija napretka da bi se dali poeni vlasti. Sa druge strane, od kada imamo novu komesarku vidimo da su i poruke iz Brisela drugačije šalju, daje se mogućnost vlastima, Evropska komisija komunicira sa vlastima zemlje, oni moraju da daju priliku tim vlastima da urade nešto kako treba. Kako će EU gledati na ovo ispravljanje posledica Mrdićevih zakona, da li kao to da se vraćamo na nulu ili će to gledati kao sam po sebi korak napred, ja se zaista nadam da će biti prva, a ne druga situacija, odnosno da (vlast) neće dobiti dodatne poene, samo zato što su otklonili štetne posledice nečega na šta su upozoravani da ne smeju da rade“, izjavila je Spremo.
Govoreći o današnjoj sednici i odluci VST-a, Spremo je ocenila da članovi tog tela mogu da se saglase kada postoji neki prethodni dogovor.
„Ono što je dobra stvar je da je moguće da se donese odluka i u ovom sadašnjem sastavu, pošto smo bili skeptični da li će u budućnosti moći da donesu ijednu odluku osam od 11 članova, ali očigledno može kad postoji neka vrsta javnog i međunarodnog pritiska u ovom slučaju. Ono što je izostalo je kakva je vrsta kriterijuma po kojima su jedni upućeni ponovo, a drugi nisu. Ne bih volela da nagađam šta je razlog, ali pomenuli ste koje slučajeve vode ti tužioci (nadstrešnica i pet tona marihuane u Konjuhu), meni zvoni lampica da ima veze sa tim konkretim istragama. Iako su uputili pet tužilaca, imati jednog više u TOK-u, ipak će neke istrage patiti konkretno ove dve, budući da ti tužioci moraju ponovo da se upoznaju sa tim predmetima“, rekla je ona.
Ona je istakla da ne smemo da zaboravimo da je u TOK-u veliki broj tužilaca upućen i da je to generalno problem za instituciju. Mi moramo da imamo izabrane tužioce na tim mestima, poručila je ona.
„Mi imamo istovremeno sada ovo savesno delovanje VST-a koji odjednom želi da poništi negativne posledice Mrdićevih zakona i imamo tu izmišljenu radnu grupa koja radi na novom nacrtu koji će vratiti situaciju na staro… Vidimo taj ubrzani rad te radne grupe, formalno se čeka to mišljenje u junu i kada će ono biti zvanično usvojeno, eksperti su rekli svoje. Kupuje se vreme u suštini da ne bi postojao toliki fokus na ovoj situaciji. Mišljenje Venecijanske komisije je savetodavno, nije obavezno, u odnosu kako se Evropska komisija bude postavila ka vlasti, a iz ovog što smo do sada čuli, vidimo da su prilično uporni u tome da štetne posledice ovih zakona moraju biti u potpunosti uklonjene, što je reklo i mišljenje Venecijanske komisije“, dodala je ona.
